fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Љубав и рат Џона Милидраговића

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/john-milodragovich-1.jpg

Приjе готово 70 година jедан млади Американац, херцеговачког пориjекла, први пут посjетио jе земљу своjих предака. Ниjе то било туристичко путовање. Ниjе походио отаџбину да се упозна са родбином и да види одакле су му потекли родитељи! Био jе то опасан ратни задатак! Али попут неког романтичног филмског jунака, у опасноj ратноj мисиjи, млади Американац, пронаћи ће љубав свога живота!

26. августа 1944. године на териториjу центране Србиjе, падобранима се спустила четверочлана  америчка обавjештаjна мисиjа, кодног назива „Рангер“. Мисиjу коjу  jе предводио професор балканске историjе Роберт Мекдауел, сачињавали су jош: Радио телефрафист Маjк Дивjак, поручник Маjк Раjачић, те jунак ове приче, капетан Јован Џон Милидраговић.

Осим Мекдауела, сви чланови тима били су српског пориjекла. Милидраговић jе рођен 1918. године у рударском граду Бjуту, у америчкоj држави Монтана. Његов отац Ристо Милидраговић у Америку се одселио из родних Врањских у билећком краjу, jош приjе Првог свjетског рата, да би у отаџбину поново стигао као добровољац у Балканским ратовима. Када се вратио у Америку засновао jе породицу са своjом животном сапутницом, Црногорком Станом Дурковић, те добио синове Јована, Роберта, Николу и Илиjу, те кћер Милену.

Млади Јован завршио jе основну и средњу школу у родном Бjуту, а шумарске студиjе на универзитету Монтана. Радио jе за америчко Министарство пољопривреде све до почетка Другог свjетског рата, када се као поручник активирао у Америчкоj воjсци, гдjе jе до 1943, служио у обалскоj артиљериjи. Потом се придружио ОСС-у, односно Америчкоj обавjештаjноj служби, гдjе jе завршио обавjештаjни и падобрански курс, после чега jе у маjу 1944. упућен у Бари и постављен на мjесто помоћника шефа обавjештаjне службе, одсjека за Југославиjу. Како jе већ речено, у Југославиjу jе стигао краjем августа 1944. године, као припадник мисиjе Ренџер.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/john-rendzer-misija.jpg

“Ренџер” мисиjа, Џон Милидраговић (други сдесна)

Дjеловање ове мисиjе сметало jе и Британцима и Совjетима, коjи су непрестано вршили притиске и захтjевали од Американаца да повуку њене чланове из Југославиjе, jер су по њима Мекдауел и његови људи покушавали да промjене стање на терену, обезбjеђуjући воjну помоћ за четнике Драже Михаиловића. Због великог притиска савезника Американци су опозвали мисиjу, али Мекдауелов тим, на терену jе остао jош мjесец и по дана, покушаваjући немогуће. Заjедно са Дражом прешли су у Босну, у Биjељини су учествовали на састанку Драже Михаиловића и муслиманских првака.

18. септембра, Макдауел  jе примио чврста и jасна упутства: наређено му jе да се врати, да не иде у Београд, не предузима мировне преговоре нити било коjе друге активности, али да и даље доставља обавештења чекаjући евакуациjу. 9. октобра 1944. команда ОСС у Бариjу jе сугерисала Мекдауелу да се придружи наjближоj партизанскоj jединици. Мекдауел jе каснио са одговором, али jе након два дана одбио сугестиjу као “веома опасну и немогућу”. На краjу, пуковник Мекдауел и његов тим су евакуисани 1. новембра 1944, месец и по након Рузвелтове одлуке да опозове мисииjу.

„Током боравка међу четницима, и на линиjи фронта и у позадини, обратио сам посебну пажњу на евентуалну колаборациjу између четника и њемачких снага. Морам недвосмислено рећи да никакву сарадњу између четника и Њемаца нисам уочио. Напротив, видио сам ватрену мржњу према нацистима код свих људи коjе сам срео током  мисиjе у Југославиjи!“ Ово jе завршетак детаљног извjештаjа коjи jе капетан Џон Милодраговиц (Милидраговић) по окончању мисиjе поднио обавjештаjноj команди америчких оружаних снага 26. новембра 1944. године.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/mihailovic_i_muslimani_u_Bosni_1944.jpg

Послиjе мисиjе у Југославиjи, Дон Милидраговић вратио се обавjештаjним дужностима у Италиjи, гдjе jе на сjеверу земље иза неприjатељских линиjа учествовао у организовању италиjанског покрета отпора. У jедноj акциjи краjем 1944. године лакше jе рањен, послиjе чега jе пребачан на болничко лиjечење у Фиренцу.

А тамо, у романтичноj Фиренци, у jедном католичком манастиру се jош од пада Мусолиниjевог режима у Италиjи, крила Даринка Миловић, студент филологиjе на тамошњем универзитету. Рођена jе у Беранама 1922. године, у породици Богдана и Радосаве Миловић. Послиjе завршене учитељске школе на Цетињу, образовање jе наставила у Фиренци, гдjе jе студирала стране  jезике.

Судбоносни сусрет двоjе младих земљака десио се на Божић, 7. jануара 1945. године. Љубав jе одмах планула, а биће крунисана са чак три вjенчања!

Америчка рестриктивна емигрантска политика ниjе се задовољавала обичним грађанским вjенчањем, jер jе то вриjеме било препуно избjеглица коjи су покушавали, из ратом захваћене Европе, на све могуће начине да се докопаjу америчког тла, па jе за правоваљан брак било неопходно да се младенци вjенчаjу и у цркви. Како у Италиjи, Џон и Даринка нису могли пронаћи православног свештеника, вjенчали су се по католичком обреду, да би се по трећи пут заклели jедно другом, у Српскоj православноj цркви “Светог троjства” у Бjуту.

Након вjенчања Џон и Даринка су провели jедно вриjеме на обалама jезера Комо, гдjе jе Џон истраживао ратне злочине.

Даринка jе била „Прва ратна невjеста“ у Бjуту, па jоj jе приликом доласка у град приређен свечани дочек, а Монтана Стандард jе донио велики прилог на насловноj страни о доласку прве „Европске ратне невjесте“. На дочеку стотине грађана овог рударског градића у Монтани обасипало jу jе букетима цвиjећа. Иако jе говорила пет jезика, енглески ниjе знала jер ни слутила ниjе да ће jоj требати. Тако jе у првом периоду свог живота марљиво учила jезик средине у коjу jу jе љубав довела.

Џон jе напустио воjску и посветио се послу у Шумарскоj служби Монтане. Због природе посла Џон и Даринка су се често селили, од градића Троjа до Силванитиjа, Либиjа, Хелене, Гарденвила и Мисуле. У браку су добили сина Маjкла и ћерку Мишел.

Породица Милидраговић после Џоновог пензионисања скрасила се управо у Мисули, гдjе jе Џон умро 1997. године, а Даринка jе умрла  24. фебруара 2013. године.

Тако jе неумитни краj људскога живота ставио тачку на ову необичну љубавну причу. Ова филмска сториjа зачета у тешким временима Другог свjетског рата, у временима зла каква људско колективно сjећање ниjе запамтило, имала jе ипак срећан завршетак.

 

Пише: РАДЕ ЛИКИЋ

 

Извор: МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: