English Hrvatska skoro da nije ništa učinila da svoj narod nauči o sopstvenoj genocidnoj prošlosti, pa sada iz svakog ćoška Hrvatske vaši građani nastavljaju da rigaju rasističke i neonacističke povike Nekako, na neki način, oduvek sam znao da će Bobi Z. jednoga dana reći moćnicima  istinu o Hrvatskoj. Voleo bih da ju je izgovorio mnogo ranije, ali sada bar znamo da on zna šta se dogodilo na Balkanu i da je napravio savršeno tačnu analogiju nasleđa koje su rasizam i genocid ostavili u političkoj kulturi regiona. Hvala Ti, Bobi!!! Više mi znači što je ovo rekao Bobi Z. nego da su svi živi i mrtvi predsednici Sjedinjenih Država sazvali zajedničku konferenciju za štampu i na njoj rekli to

Mesto stradanja, Tomašica držano je u rezervi kako bi medijski,  propagandno i, napokon, pravosudno moglo biti eksploatisano u strateški najpogodnijem trenutku. Taj trenutak je nastupio sada   Nedostatak profesionalizma je sastavni deo definicije Haškog tribunala. Odnedavno je postala poznata nova masovna grobnica u blizini Prijedora, Tomašica. Kao u slučaju srebreničkih grobnica, Tomašica se pročula tek u politički najoportunijem trenutku. Još jedna upadljiva sličnost je i to da se o Tomašici već sugerišu gotovi zaključci iako je ekshumacija jedva započela i svakako pre nego što su ikakvi značajni ili pouzdani podaci mogli biti prikupljeni. Ali ništa za to. Pošto je Prijedor jedna od opština što su vraćene u tačku koja se

Opšte je poznato da je Kralj Petar I Karađorđević učestvovao u Nevesinjskoj pušci 1875. godine pod pseudonimom Petar Mrkonjić. Međutim, šira javnost malo je upoznata kako je princ uzeo taj pseudonim, a još manje zna da je Kralj Petar ranjen u Nevesinju tokom bune protiv Turaka. Predratna Politika ekskluzivno je svojim čitaocima otkrila ove dugo čuvane tajne. Za vrijeme četovanja po Kordunu osamdesetih godina 19.vijeka godine Kralj Petar imao je mnogo neprilika od strane austrijskih vlasti koje su ga proganjale. Jednom prilikom sastao se u Glini sa ustanicima u kući Đura Urice bivšeg austrijskog oficira. Poslije sastanka kada su se ustanici razišli, princ je još neko vrijeme ostao u razgovoru

Uprkos napadima na sokole u hrvatskim banovinama održavani su sokolski sletovi. Sokolska Жupa Sušak-Rijeka priredila je svoj osmi slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet primorskih župa. Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” je izveštavajući o sletu istakao : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se