arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

12. ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

28. септембар 2014.

Са поносом наjављуjемо 12. фестивал „Краjишки бисери“, коjи ће бити одржан у недељу, 05. октобра 2014. год. у Пландишту. „Краjишки бисери“ су такмичарски фестивал коjи негуjе изворне песме и традиционални начин певања Срба Краjишника. Основни циљ jе очување, неговање и презентациjа краjишког изворног певања и преношење ових jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. На 12. фестивалу „Краjишки бисери“ натпеваваће се преко 20 наjбољих краjишких певачких група. Поред група из читаве Србиjе, ове године по први пут на фестивалу ће се такмичити и певачке групе из Републике Српске. На дан фестивала, пре фестивалске вечери, биће одржан други по реду стручни семинар „Нематериjално културно наслеђе Срба Краjишника“ коjи похађаjу све певачке групе коjе учествуjу на фестивалу. Научно-истраживачки радови свих предавача штампани су и обjављени

groblje-podrinje.jpg

ПОЗИВ на промоцију романа МАЈКА, аутора Миленка Аврамовића

28. септембар 2014.

У понедељак, 29. септембра 2014. године у 19 часова на СПЕНС-у, у амфитеатру биће одржана промоциjа романа МАЈКА аутора Миленка Аврамовића. Главни jунаци Аврамовићевог романа су четири маjке коjе су у последњем, одбрамбено – отаџбинском рату изгубиле по три сина.      Учествуjу: Мићо Грубор, генерал Миливоjе Иванишевић, сенатор РС Дарко Младић (син генерала Ратка Младића) аутор романа Миленко Аврамовић, пуковник   Културно – уметнички део:  Петар Мишовић, народни гуслар Ранка Милић, народна песникиња   Организатор промоциjе: Библиотека „Шатор-слово“, Нови Сад   УЛАЗ СЛОБОДАН ДОБРОДОШЛИ!   Аврамовић jе напоменуо да jе инспирациjу за роман добио приликом посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, када jе послиjе смотре Маневарске бригаде окупио

sinisa_cuckovic.jpg

Живот испуњен оправданим страхом

28. септембар 2014.

Сретно дjетињство Синише Чучковића, рођеног Загрепчанина из Дубраве, траjало jе кратко, но тих неколико дjечаштва Синиша данас памти као нешто наjбоље у свом животу. Никад касниjе, па све до данас, нити наjмањи дио те љепоте ниjе се нит приближно поновио – од његове десете године живота невоље су се почеле редати jедна за другом.   Проблеми обитељи Синише Чучковић, његове сестре Сњежане, маjке Зоре и оца Љубана, почели су кад и рат, онаj из деведесетих година. Отац, запослен као полицаjац у Загребу, 1991. остао jе у униформи хрватске полициjе и наставио радити своj посао. Двиjе године касниjе, маjка jе jедног дана jедноставно нестала. Њезино тиjело пронађено jе неколико мjесеци касниjе,

tepic-porodica.jpg

ГОДИШЊИЦА СЈЕЋАЊА НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2014.

У понедjељак, 29. септембра, у Козарскоj Дубици биће обиљежене 23. године од погибиjе народног хероjа Милана Тепића. У присуству породице овог хероjа, коjи jе своjим чином заслужио вjечно поштовање, на породичноj гробници Тепића виjенце ће положити и свиjеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачке организациjе, СУБНОР-а и политичких партиjа. Приjе 23. године, 29. септембра, у бjеловарскоj касарни на Беденику маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике погинуо jе, дигавши у ваздух воjно складиште и себе. За оваj jуначки подвиг маjор Тепић jе одлуком Предсjедништва Социjалистичке Федеративне Републике Југославиjе постхумно одликован Орденом народног хероjа. Њему у почаст, Република Српска jе установила

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 28. септембар 1941. Годишњица страдања Срба у Грубишном пољу

28. септембар 2014.

У Грубишном Пољу, 28. септембра 1941. на локалитетима Tрaндлeрoвa дjeтeлинa и Kишoв jaрaк усташе су извршиле стравичан злочин. На Tрaндлeрoвоj дjeтeлини je убиjeнo 26 oсoбa, а у Кишовом jарку живoт су скoнчaлe 33 нeвинe жртвe.     Везане виjести: Видео: Грубишно поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморациjа Обраћање предсjедника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012. Масовни злочин на Трандлеровоj дjетелини Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.  

strbac.jpg

НИЈЕ КРАЈ ПРАВНЕ БОРБЕ

27. септембар 2014.

БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Одлука америчког савезног суда у Чикагу да ниjе надлежан за случаj тужбе групе Срба из Хрватске против америчке воjне консултантске фирме „МПРИ“, коjа jе припремала и обучавала хрватске снаге за акциjу „Олуjа“, не значи краj правне борбе, коjа ће бити, ако треба, настављена и пред хрватским судовима, рекао jе Срни директор „Веритаса“ Саво Штрбац. Он jе додао да, у сваком случаjу, адвокати Срба из Краjине, из Хрватске, коjи су заступали оваj случаj у САД могу да поднесу жалбу америчком Врховном суду на ову одлуку судиjе из Чикага и да траже додатна обjашњења, као и увид у читаву одлуку. „Наши адвокати имаjу право жалбе и вjеруjем

solun-vojske.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЗЕМАЉА ПОБЈЕДНИЦА

27. септембар 2014.

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао jе данас у Солуну обиљежавању 96 година од пробоjа Солунског фронта, у оквиру коjег су на гробљу Зеjтинлик положени виjенци на споменик погинулим борцима земаља побjедница Првог свjетског рата.   Српски народ jе у Првом свjетском рату изгубио 1.300.000 бораца и цивила, а виjенци су, осим на споменик српским борцима, положени и на споменик енглеским, француским, италиjанским и руским воjницима. „Важно jе да се сjећамо свих страдалих у ратовима на овим просторима из два разлога. Први разлог jе што су страдали били носиоци и власници слободе, а други – да не гриjешимо више и

mostar-la-or.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МЈЕШТАНА ОРТИЈЕША И ЛАКШЕВИНЕ

27. септембар 2014.

Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортиjешу код Мостара данас jе обиљежено 70 година од страдања мjештана ових мостарских насеља у Другом свjетском рату. Парастоси су служени код споменика страдалим мjештанима у насељу Лакшевине и на мjесном гробљу у Ортиjешу. Годишњица страдања становника Лакшевина и Ортиjеша обиљежена jе у организациjи Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, Српске православне црквене општине Благаj и Удружења за кориштење и одржавање гробља Ортиjеш. Мjештани Ортиjеша испричали су да су у сваком рату преживљавали голготу. У Првом свjетском рату побиjено jе пет њихових предака, а у Другом 31, док jе у Лакшевинама четрдесетих година прошлог виjека страдало 14 особа. Стариjи мjештани овога насеља посвjедочили су о злочину коjи

zivadin-jovanovic-2.jpg

Правни поредак или глобални ауторитаризам

27. септембар 2014.

English Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату. Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Безвредне главе

27. септембар 2014.

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности Свет jе шокиран. Зар jе могућ такав степен дивљаштва, у времену кад jе човек на корак до телепортациjе, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове коjи се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организациjе коjа себе зове Исламска држава одсецаjу хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет ниjе видео, тога до сада ниjе било, одjекуjе с наjутицаjниjих ТВ-канала и мрежа. Богами jесте, било jе. Само онда кад jе било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано

vlasenica.jpg

ПОМЕН ЈУНАЦИМА РОГОСИЈЕ

26. септембар 2014.

ВЛАСЕНИЦА, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/- Парастосом за погинуле борце, те полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа, данас jе на узвишењу Рогосиjа код Власенице обиљежено 22 године од погибиjе 29 бораца Власеничке бригаде Воjске Републике Српске, коjе су 26. септембра 1992. године на свиреп начин убили припадници муслиманских воjних формациjа. Цвиjеће на спомен обиљежjе, подигнуто на мjесту погибиjе приjе 10 година, положили су делегациjа републичке Борачке организациjе /БО/ предвођена предсjедником Миломиром Савчићем, делегациjа Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, представници локалних борачких организациjа и удружења, општинских власти, те чланови породица палих бораца и саборци. Савчић jе новинарима рекао да су борци ВРС дали своjе животе, бранећи своjе огњиште, земљу и народ. „Нису

blazuj.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 118. ГОДИНА ОД ОСВЕШТАЊА ЦРКВЕ СВЕТОГ САВЕ

26. септембар 2014.

САРАЈЕВО, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Блажуjскоj парохиjи ће у недjељу, 28. септембра, бити обиљежена 118. годишњица од освештања цркве Светог Саве, у коjоj ће бити служен и парастос за Србе коjе су на овом простору убили аустроугарски воjници у Првом свjетском рату. Тим поводом у порти овог храма биће откривен и обновљени споменик подигнут у помен на 16 Срба коjе су 1916. године стриjељали аустроугарски воjници. Из Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа упућен jе позив свим потомцима, Србима са овог простора и људима добре воље да у недjељу одаjу пошту српским жрвтама са подручjа Блажуjа, одакле jе 3.500 Срба током Првог свjетског рата одведено у логоре у Добоjу

cirilica-kari.jpg

Ћирилица у нестајању

26. септембар 2014.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка о употреби ћирилице. О феномену све мањег коришћења српске ћирилице нема научне монографиjе ДАНАС ниjе лако пронаћи ћириличне новине или интернет-презентациjе. Амбалажа на домаћоj и декларациjе на страноj роби не преносе информациjе на ћирилици. Компjутери и мобилни телефони нуде латинично писмо као радно, а ћирилично као изборно. Рекламне поруке исписане су латиницом. Све телевизиjе са националном фреквенциjом, изузев РТС, имаjу латиницу као писмо заштитног знака, укључуjући и оне коjе су наjпопуларниjе међу слабиjе образованим слоjевима становништва. Ни на улици, нити у тржном центру у видном пољу jе нема. Ћирилица jе готово сасвим нестала из свакодневице грађана Србиjе. Зашто jе то тако истраживали су стручњаци

bijeljina.jpg

ОСВЕШТАЊЕ ОБНОВЉЕНЕ ПРВЕ ВОЈНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ

25. септембар 2014.

БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у Касарни „Воjвода Степа Степановић“ у Биjељини, прва воjна црква у Српскоj подигнута 1994. године, биће након обнављања освештана у уторак, 30. септембра, наjављено jе из Епархиjе зворничко-тузланске СПЦ. Освештање храма биће обављено са благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома, уз покровитељство предсjедника Републике Српске Милорада Додика и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Димензиjе Спомен-храма су 14 метара са 7,40 метара, саграђен jе од пуне цигле као jеднобродна црква без купола, са jедним звоником и jедним звоном. У љетопису храма jе записано да га подижу борци Источнобосанског корпуса Воjске Републике Српске са намjером

zelimir-n.jpg

Хрватска ми отела кућу и стан у Книну!

25. септембар 2014.

Желимир Кнежевић већ пуних десет година води правну битку око враћања имовине. Агенциjа за некретнине одобрила продаjу уз лажирану пуномоћ. У документима браћа близанци „рођени 1950. и 1952. године“ СУДБИНА Желимира Кнежевића (53) из Книна и његова децениjска борба са државом Хрватском око имовине само jе jош jедан у низу примера како jе нова чланица Европске униjе етнички очишћена од Срба и како им jе послала jасну порука да и не помишљаjу на повратак у „лиjепу њихову“. Желимир jе са фамилиjом избегао из Книна и jедва jе спасао живу главу пред „Олуjом“. Иза његове породице у Книну jе остао стан и породична кућа од 200 квадрата у центру града. После

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Кроз блато до Блатуше

Вргинмост – Петнаестак становника еко-села на подручју Блатуше крај Вргинмоста, прилично су

Топ-листа ревизиониста

‘Новости’ доносе преглед ревизионистичких изјава, публикација и акција: За разлику од осталих

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА