Скочите на садржај
На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић. Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Извор: ТВ ХРАМ
Од истине до заблуде, па назад, у овој Седмици говори историчар, академик, један од двојице живих писаца Меморандума САНУ Василије Крестић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. децембра 2015. године. Уредник и водитељ Ана Томашевић. Послушајте снимак емисије: Извор: РТС Везане вијести: Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској … Крестић: Велике грешке учињене због слоге и јединства … Крестић: Ни по коју цијену не смијемо дизати руке од Космета … Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ …
Погледаjте излагање Душана Ј. Басташића на трибини: „Зашто негуjемо културу заборава?“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. октобра 2015. године. Политика потискивања сjећања, настављена jе и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских и «приjатељских» односа, али jе таj изговор апсолутно неприхватљив за потомке и поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумиjемо ко смо и шта смо“, рекао jе Басташић на трибини, коjа jе одржана на Факултету политичких наука у Београду. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу
Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима
Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. марта 2016. године. Данас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћко-петровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанско-дубички, босанско-градишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа.
Почела изградња српско–руског храма и духовно–културног центра у Бања Луци. У Бањалуци је данас у току свечаност када ће се, у насељу Алеја центар, обавити освећење темеља српско-руског храма и културног центра. На централном тргу (кружног облика, површине 6.500 квадратних метара) налазиће се српско-руски храм, а наспрам трга поред олтарског дела храма гради се духовно-културни центар. Сада су се стекли услови да наша генерација, напокон, може да оствари идеју која је у нашем народу спонтано настала пре стотину година и трајала све до наших дана. Убрзо после мученичке смрти руског цара Николаја II Романова (1918) у народу се појавило масовно убеђење да Срби не смеју да забораве како је руски
У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре
Након гурања, расправе, негодовања православних вјерника, полиција је обезбиједила да митрополит Амфилохије, свештенство и народ дођу до Цркве, али не на темеље храма гдје је требало да буде служена Света архијерејска литургија. Група од двадесетак Албанаца предвођена Хаџијом Сулејмани, одборником улцињске Демократске партије, јутрос је покушала да спријечи Његово високопреосвештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи Свету архијерејску литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу. Албанци предвођени одборником улцињске владајуће коалиције покушали су да онемогуће прилаз цркви, па је полиција обезбиједила долазак, али не на темеље храма, саопштила је Митрополија црногорско-приморска. Сулејмани је рекао да су митрополит Амфилохије, свештенство и вјерници „дошли да освајају“ и да он,
Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ, а највећа срамота је изјава „анонимног сведока Јасеновца“, који је рекао да се „недељом играо фудбал и да су биле приређиване приредбе“, а касније је ту изјаву потврдио и Вукић. Емисија је почела класичном јадиковком хрватских екстремиста о томе како „за време комунизма није било могуће истраживати
Чланови Удружења поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња данас су организовали помен првим жртвама усташког терора из нашег града, требињским Србима страдалим 1. јуна 1941. године. Помен пострадалим Србима служен је на мјесту планираном за изградњу споменика погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама Другог свјетског рата у улици Обала Луке Вукаловића, гдје је данас положено цвијеће и упаљене свијеће за покој душа страдалника, као и постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО и невиним цивилним жртвама Другог свјетског рата. На годишњицу страдања требињских Срба, најстарији члан удружења Трифко Пејановић поставио је камен темељац за будући споменик погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама. Предсједник Удружења поштовалаца Југословенске војске
Игор Вукић, кога портал „Индекс“ описује као познатог филоусташког ревизионисту, а који је иначе и адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Један од главних фалсификата које Вукић пропагира јесте да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, као и да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно, преноси хрватски портал „Индекс“. У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор јуче промовисао на националној хрватској телевизији. У емисији је требало да гостује и историчар Хрвоје Класић, али је одбио да дође када
У аветињско село Пљачковицу изнад Врања, где је током бомбардовања 1999. НАТО сручио готово 2.000 пројектила, скоро две деценије нико не долази. Урушене куће зарасле су у коров, а километрима около нема живота. После бомбардовања Пљачковице измерено је зрачење од чак 236.000 бекерела по килограму. Реч је о јонизујућем зрачењу 8.000 пута већем од дозвољеног. То је и разлог због чега мештани верују зашто је број оболелих од карцинома у овом крају повећан 12 пута. – Ко ће тамо жив да зађе? Једино ако је ван памети. После бомбардовања тамо је ратни штаб послао осам радника “Водовода” који су двадесетак дана ограђивали контаминирани простор. Убрзо су добили пеге и пликове
За више од седам деценија, колико је прошло од ослобођења Јасеновца, снимљено је неколико документарних филмова са том тематиком, а тек два играна. Mедији преносе да ће држава спонзорисати нови у којем би могли да глуме светски познати глумци. Зашто таквог филма није до сада било и где је њихова предност у односу на документарне? За Хичкока је живот био мањи од филма. За нас је то, чини се, тема Јасеновца. Иако је и око њених подвига било полемике, хуманост Дијане Будисављевић добила је документарну форму. Претходиле су године прикупљања материјала, али и довољна временска дистанца. „За разлику од историчара који темама не приступају док не прође 30 година, пошто
Служењем парастоса и полагањем вијенаца, у Брадини је обиљежено 26 година од злочина над Србима, који су починиле муслиманске и хрватске снаге из Коњица. У логорима је убијено 70 мјештана, а за ове злочине правосуђе БиХ до сада никога није осудило. У Брадини се 25. мај 1992. године дубоко урезао у сјећање старице Недељке Жуже. Тога дана убијен јој је син, други одведен у логор, да би потом од непријатељске гранате у Хаџићима погинуо њен малољетни унук. – Свог сина сам сахранила овдје код ове јелике. Млађи син је био у затвору, а послије рата смо одселили у Братунац. тамо је почео да ради, али је умро од посљедица пребијања у затвору. Остала сам сама – кроз плач говори
«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи
Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет
Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године,
Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику
Промоција књиге у Сурчину, биће одржана у суботу, 4. новембра т.г, у
Све овдје вришти и кипи од бола, од лажи и манипулације на
Навршило се 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке
Једног јутра, 1942. године, дјечак Милан М. остао је без породице. Осим
Док не обезбедимо све услове, нећемо имати могућност да се оваквом задатку
На данашњи дан, 29.октобра 1974. године, ликвидирана је група хрватских терориста на
Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем,
Група сарадника нацистичке Њемачке и усташких чиновника осуђена је пред Окружним Судом
Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
