arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

BRANKO TEPIĆ, DJEČAK SA SKRIGINOVE FOTOGRAFIJE – IZBJEGLICA OD ROĐENjA

4. maj 2020.

Dječak sa fotografije Žorža Skrigina, snimljene za vrijeme fašističke ofanzive na Kozaru, i danas je izbjeglica – u Hrvatskoj ne može da vrati svoje, u Republici Srpskoj nema gdje. Izvor: „Glas Srpske“, Banja Luka, 9. jul 2002. godine; Autor: Radovan Jović MRAKOVICA – Među brojnim učesnicima i gostima na Mrakovici, koji su prisustvovali obilježavanju 60. godišnjice bitke na Kozari, pronašli smo i Branka Tepića (60) iz Gradiške. Riječ je o licu sa poznate fotografije Georgija – Žorža Skrigina, koja na najupečatljiviji način svjedoči o kozarskoj epopeji. Skriginova fotografija pod nazivom „Zbjeg“, na kojoj se nalazi majka Kozarčanka sa dvoje maloljetne djece, obišla je čitav svijet i danas se nalazi u

Ljubodrag Dimić – Razgovor gluvih (drugi deo)

3. maj 2020.

Kako su tokom rada mešovite katoličko-pravoslavne komisije, osvetljavajući istorijsku ulogu Alojzija Stepinca, hrvatski istoričari isticali svoju nacionalnu, versku i stručnu unisonost. Nataša Jovanović: Intervju sa Prof. dr Ljubodragom Dimićem Izvor: PEČAT Ustaška vlast je u NDH vladala uz upotrebu ničim ograničene represivne sile, što je, samo po sebi, dovodilo u pitanje pravnu prirodu njenog državnog poretka. Vlast sile najdirektnije je ugrožavala opstanak čitavih kategorija građana (Srbi, Jevreji, Romi). Selektivno korišćenje prava dovodilo je u pitanje i pravnost i državnost NDH. Posebnu karakteristiku države predstavljalo je rasno zakonodavstvo (zakoni o državljanstvu, rasnoj pripadnosti, zaštiti arijevske krvi, časti hrvatskog naroda…), koje je delom prihvaćeno iz nemačke prakse (tzv. Nirnberški zakoni), a delom

Ljubodrag Dimić – Zapečaćena istina

2. maj 2020.

Da li odluka pape Franciska da otvori Vatikanski arhiv, ma kako revolucionarna bila, može biti van onoga što dopuštaju kanoni Rimokatoličke crkve, onoga što je iznad i samog pape? Nataša Jovanović: Intervju sa Prof. dr Ljubodragom Dimićem Izvor: PEČAT Interesantni su „brzina“ i način na koji je odluka o otvaranju arhiva u Vatikanu doneta i obnarodovana, jer takve odluke institucija o kojoj govorimo ne donosi na brzinu i prelamajući „preko kolena“, a da nije privela kraju decenijsko „češljanje“ postojeće arhivske građe, precizno odvagala šta treba, a šta ne treba dati na uvid stručnoj javnosti, te da nije pripremila „armiju“ sebi naklonjenih istraživača i uticala na skorašnju pojavu knjiga i studija

Priča za sva vremena – Jama

30. april 2020.

Ovo nije priča za svačiji stomak. Ali je za svačije srce. Priča je ovo koju ne zna mnogo ljudi. A stara je skoro osamdeset godina i pred vama je ne zbog jubileja. Već zbog… srca. Ona počinje u Livanjskom polju. Jugozapad Bosne, negde između Dinare i Golije, kad gledate jug i sever, odnosno između Tušnice i Šatora kad gledate istok i zapad. M? Nisu nas na geografiji učili gde je šta? Dobro, da probamo onda ovako. Baka mi je rođena na pravoslavni praznik Ognjena Marija. Išao sam u školu Ivan Goran Kovačić. Naizgled, nema to nikakve veze jedno s drugim, osim što je svoje najpoznatije delo, o ustaškim zločinima, „Jama“,

KAME U GLINSKOJ CRKVI

29. april 2020.

Hilmija Berberović ispričao isledniku na koji je način ubijeno oko 120.000 Srba. Izvor: JAVNOST – SASLUŠANjE UČESNIKA U UBIJANjU SRBA U GLINI ; Autor: Radoš Ljušić , 29. MART 1997. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Srbin Antonije Šavanja iz Zrenjanina, Trebinjac po rođenju, poslao nam zapisnik napravljen u Upravi grada Beograda, u policiji 1941. godine. Srpske vlasti saslušale su muslimana Hilmiju Berberovića koji je učestvovao u pokolju Srba u Glini. Kopiju zaisnika dao

Rados_Ljusic.jpg

Radoš Ljušić: Sava, reka srpskih žrtava iz Jasenovca

29. april 2020.

Diana Budisavljević (Obekser), spasavajući srpsku decu, uradila je više za srpstvo od srpske i jugoslovenske države i svih Srba. Izvor: DANAS ; Autor: Radoš Ljušić , 27. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Podstaknut filmom o ovoj plemenitoj Austrijanki, napisah dva svoja doživljaja prožeta najvećom srpskom tragedijom. Sistem logora, pod imenom Jasenovac, najveće je stratište Srba i s najvećim pomorom dece na svetu. Plazulja, seoce uz grad Brčko, na putu prema Banjaluci.

USTAŠKI VIKAR I POGLAVNIK: Stepinac i Pavelić

Milanović u Jasenovcu, Stepinac u svakom domu: Na dan proboja logoraša HRT se „proslavio“

28. april 2020.

Odluka Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske, da sa najvišim državnim vrhom i predstavnicima Roma, Jevreja i Srba obiđe Jasenovac na godišnjicu proboja logoraša, pala je u senku zbog odluke nacionalne televizije HRT da istog dana emituje dokumentarac o životu Alojzija Stepinca. Izvor: SPUTNIK SRBIJA ; Autor: Brankica Ristić , 27. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Kardinal Stepinac je tokom Drugog svetskog rata podržavao ustaše i nacističku tvorevinu Nezavisnu državu Hrvatsku, koja i

Sjećanje na ubistvo 487 Srba iz Grubišnog Polja

27. april 2020.

Iz Udruženja “Jadovno 1941” iz Banjaluke, koje čuva sjećanje na pobijene Srbe tokom perioda Nezavisne Države Hrvatske /NDH/, napominju da se u julu navršava 79 godina od ubistva 487 Srba iz Grubišnog Polja u kompleksu logora smrti NDH Gospić-Jadovno-Pag. U saopštenju Udruženja se podsjeća da su ustaše u noći između 26. i 27. aprila 1941. godine uhapsile 504 Srbina, od kojih je 487 ubijeno u julu te godine. “Pod izgovorom da Srbi iz Grubišnog Polja spremaju `đurđevdanski ustanak` iz Zagreba je vozom u Grubišno Polje stiglo oko 120 hrvatskih ustaša, predvođenih šefom zagrebačke ustaške policije Ivicom Šarićem i ustaškim emigrantom Eugenom Didom Kvaternikom”, dodaje se u saopštenju. Ustaše su, kako

krst-pomen.jpg

Istina skrivana u trnju 62 godine

27. april 2020.

Potomci onih koji su, ovdje na ovome mjestu, 27. aprila 1942. godine, pobijeni pa zapaljeni ili čak živi zapaljeni, okupljaju se svake godine da pomenu nevine žrtve ustaškog zločina. Tako je bilo i 2014. godine. Zapaljene su svijeće, položeni su vijenci, popijena je po rakija-dvije za dušu stradalih. Potomci nevinih i potomci potomaka nevinih žrtava, prisutni đaci, imali su priliku da čuju šta se to tačno ovdje dogodilo prije 72 godine; lekciju koju u udžbenicima istorije, nažalost, nisu imali prilike pročitati. Jer nikad nije ni napisana. Oni koji su pažljivo slušali mogli su čuti i da vlasti više od pola vijeka nisu dozvoljavale da se ovaj zločin pominje, a kamo

Đorđe Bojanić: Vučić na RTS 1: ,,To je Pokolj, to je genocid!” (VIDEO)

26. april 2020.

Iskreno, pozitivno i sa oduševljenjem sam slušao izgovorene reči predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, prilikom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina, genocida. Svaka čast, konačno jasno i glasno o čemu se dugo mudro ćutalo ili nije smelo da se izgovori. Konačno da je jedan od predsednika Srbije od 1945. kročio u Spomen parku u Sremskoj Mitrovici… i govorio jasno i glasno o ustaškom genocidu, zločinima, broju žrtava, genocidu, pokolju, udžbenicima, ćutnji. Ovo je bilo baš potrebno u vremenu kada pojedinci iz struke pokušavaju svim sredstvima da umanje broj žrtava. ,,U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. U našim školama i udžbenicima ne uči se dovoljno

Istorijska drama „Dara iz Jasenovca“ premijerno će biti prikazana 22. oktobra 2020. godine

25. april 2020.

Tačno šest meseci od 75. godišnjice od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac,  22. oktobra 2020. godine, biće održana premijera filma „Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Gage Antonijevića i scenaristkinje Nataše Drakulić. Ovo je prvi dugometražni igrani film o stvarnim i tragičnim događajima u jednom od najstrašnijih koncentracionih logora Evrope koji su ostavili duboke ožiljke u našem narodu i na ovim prostorima. Sniman na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, prvi igrani film na temu logora Jasenovac, osvrće se na period 1942. godine kada, posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, lokalno srpsko stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne

D. Bokan: Zašto je film „Dnevnik Diane Budisavljević“ važan i koristan

25. april 2020.

U ime svih postradalih srpskih (i svih drugih) mučenika, hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi pred zakorelom i uspavanom savešću svih onih koji o tom stradanju nisu ni razmišljali, a kamoli zaplakali i zamislili se. Izvor: Fejsbuk ; Autor: Dragoslav Bokan ; 24. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala.U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Hvala Dani i Diani i svima koji su pomogli da se ovaj film ipak pojavi

Sandra Blagić: I ove godine, Bogu hvala u Donju Gradinu

23. april 2020.

Nema potomaka, nema sveštenstva, nema političara. Biće i oni, samo u subotu! Sunce je visoko na nebu. Ali vjetar ne dozvoljava da mirno koračaš. Opominje. Ovo je jedinstvena prilika da čitav logor prođem, razgledam, stanem pored svake ploče da pročitam.I svaki put je drugačije, teže ili lakše. Bože, kako je lijepo ovo mjesto.Bidi mnogo cvijeća na humkama na grobnicama. Raj!Bijele rade. Ha hiljade i hiljade njih.Kao da su za svaku dušu, koja je mučenički ubijena, iznikle. Ne mogu da ih izbpojim. I onda čujem kao neku muziku, u daljini. Pa deblo koje se povija zaškripi i stresem se.Kao da ih čujem da govore.„Polako, kuda žuriš, stani, ovdje ležimo MI.Oni koji

Bojanić: Jasenovac – 22. april, Dan sećanja na žrtve genocida!

23. april 2020.

U Srbiji se 22. aprila obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatvorenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu – Donja Gradina. Priredio – Đorđe Bojanić Prošlo je 75 godine od proboja logoraša i bega od krvnika ustaških,  tragično je što smo skoro zaboravili i izjednačili  žrtvu i dželat. Tako da mi danas,  sami smanjujemo broj žrtva ustaškog terora i genocida, zar nije čudno da nemamo ni danas popisane žrtve? ,,Holokaust je ime za sistematski državni progon i genocid nad različitim etničkim, verskim

Potresna ispovest zatočenice logora NDH

23. april 2020.

Jelena Radojičić Buhač (87) uoči 75 godina od oslobađanja Jasenovca: “Izgubila sam 86 rođaka. Zaklali mi brata, oca ubili maljem. Sećam se vonja smrti koju su ustaše sejale”. I tada, 1941, strašno vreme je došlo iznenada, nekako se s neba sručilo među narod. Mrtvih je bilo na svakom koraku, baš kao danas kada ovaj virus trese ceo svet – priča, za „Novosti“, Jelena Radojičić Buhač (87), preživeli svedok genocida nad Srbima u NDH i zatočenik Jasenovca. Pre 75 godina, 22. aprila, „pukle“ su logoraške žice na Savi.Baka Jelena ove dane provodi u vikendici u okolini Krčedina. Na kredencu drži spise, svedočanstva iz proteklih godina kako je tragala za bratom Ilijom,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA