arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

23. септембар 2021.

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Ђурђица Драгаш: Не опраштам и не заборављам злочине над српским народом, и то је у реду

23. септембар 2021.

Написала сам и, у претходних годину дана, овде објавила три текста у којима сам се бавила Другим светским ратом, али и сукобом који је почетком деведесетих беснео у бившој Југославији. Писала сам о себи, својој породици, народу којем припадам. Као и увек кад се „потегну“ такве теме, било је реакција, што приватних што јавних, на порталу РТС-а и друштвеним мрежама. Захвална сам свима који су ми пружили подршку, саосећање и разумевање, али било је, наравно, и оних који су критиковали, који ствари не „виде“ мојим очима. Иако је нормално да човека то помало заболи, кад боље размислим, захвална сам и њима. Зашто?! Зато што су ме подстакли на размишљање о

Душан Јеринић: Страдање деце у логору Јастребарско

20. септембар 2021.

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12 година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објавио две књиге. Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ … какав је,

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

18. септембар 2021.

Велика дводневна конференција „Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун“, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На

Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

16. септембар 2021.

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач. Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.Према његовим

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

15. септембар 2021.

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

Дубравка Стојановић: У Јасеновцу страдало око 100.000 Срба – коме је то мало нека додаје!

15. септембар 2021.

Протестно писмо јавних личности којим се тражи престанак лицитирања броја жртава Јасеновца је злоупотреба историје у политичке сврхе, сматра Дубравка Стојановић. Преносимо два одговора на питање редакције листа „Данас“: Како коментаришете протестно писмо јавних личности којим се тражи да се престане са лицитирањем жртава Јасеновца у медијима? Дубравка Стојановић: Злоупотреба историје у политичке сврхе Злочин геноцида не зависи од броја убијених. Он је дефинисан као злочин са намером да се уништи један народ или његов део. Дакле, кључна је намера, а у случају НДХ постоји прегршт доказа да се радило о злочину са намером да се униште Срби, Јевреји и Роми. А што се броја жртава тиче, они су научним

KАKО СУ НАСТАЛЕ УСТАШЕ? На ХРТ-у почиње контраверзни серијал ‘Независна Држава Хрватска’, доносимо детаље!

14. септембар 2021.

Први дан нове јесенске шеме Хрватске телевизије укључује и дуго најављивани, а онда и дуго одгађани документарни серијал “Независна Држава Хрватска”. Прва од дванаест епизода биће приказана у понедјељак, 20. септембра у ударном термину од 20:10 часова на Првом програму. У серији је, истичу с ХРТ-а, коришћен архивски филмски материјал настао у вријеме постојања НДХ којег хрватска јавност у највећој мјери до сада није имала прилике видјети. Уводна епизода приказује како је 20. јуна 1928. године Пуниша Рачић, посланик Радикала у Народној скупштини Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, извршио атентат на посланике Хрватске сељачке странке. “Павле Радић и Ђуро Басаричек убијени су на мјесту, Иван Гранђа, Иван Пернар и Стјепан

Писмо академика САНУ и професора због умањивања броја убијених Срба

13. септембар 2021.

Група српских историчара, чланова САНУ и универзитетских професора са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, као и сарадници института, написали су протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима. Писмо, које су потписали научници, дипломате, генерали, уметници, новинари и јавне личности, преносимо у целости: Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора,

Gerasim

Свети мученици Јастребарски

13. септембар 2021.

Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Е. бр. 146/2115. мај 2021. год.Карловац СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕБ Е О Г Р А Д Предмет: Молба Светом Архијерејском Синоду да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за кононизацију нових светих, достави Наш предлог да се уврсти празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских, који би ушли у Хеортологион и Календар светих наше помесне Српске цркве. Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Епархија горњокарловачка

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас! (ВИДЕО)

13. септембар 2021.

Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас! Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је 13. септембра 2021. у манастир Светог Јована Крститеља у Јасеновцу поводом обележавања празника Светих новомученика јасеновачких и успомене на осамдесетогодишњицу оснивања концентрационих логора смрти у Јасеновцу (фотогалерија). Патријарх је началствовао светом архијерејском Литургијом. Снимак можете погледати на интернет страници ТВ Храм.  Извор: СПЦ

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Загреб наставља оно што су усташе почеле

13. септембар 2021.

Стари циник је давно рекао да је историја лепа жена која се преудаје. Или, како би рекао Маркс, понавља се два пута. Пише: Иван Миладиновић Први пут као трагедија, други пут као фарса. Сутра у Хрватској почиње попис становништва. Резултати су изузетно важни за националне мањине, јер се нека од њихових права остварују на основу бројности утврђене на попису. Зато је и предигра била занимљива. Још средином августа појавили су се плакати и билборди, широм ове државе, са натписом „Попис становништва 2021“ и означеним речима „Хрват“, „Православац“ и „Хрватска православна црква“ којима се Срби позивају да се изјасне као Хрвати и верници „Хрватске православне цркве“. Главни иницијатор био је човек

jasenovac_topola.jpg

Свјетлана Ђуричић: Релативизација усташких злочина у Независној Држави Хрватској

12. септембар 2021.

У јеку свеопште ревизије историје, чињеница да проусташки дио хрватске јавности негира и умањује геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима почињен на подручју Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, није никакво изненађење. Међутим, чак и добре познаваоце прилика запањују покушаји да се умање значај и размјере ужасних злочина у НДХ, као и да се пот-пуно обесмисле сви докази о овим страхотама. Прије свега, ријеч је о релативизацији систематичног геноцида, чије је оличење логор смрти Јасеновац и Доња Градина. И, заиста, многобројни су примјери покушаја квазиисторичара, новинара и других наводних интелектуалаца да се негира геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а један од најсвјежијих је онај самопроглашеног хрва-тског

Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

11. септембар 2021.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијма у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима. „Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести“, рекао је Ковић. Ковић је навео да је протестно писмо покренула

ДР МОМЧИЛО ДИКЛИЋ: У Хрватској је увијек бирана послушна мањина!

11. септембар 2021.

Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац, говори о улози Алојзија Степинца и српском питању у Хрватској . Научно дјело историчара др Момчило Диклић Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац посљедњих мјесеци пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи дио своје богате научне каријере посветио изучавању српског питања у Хрватској. Занимљиво је да је тек неколико дана уочи првих демократских парламентарних избора у Хрватској у априлу 1990. магистрирао на тој теми. – Сматрао сам у том односу нема ничега између Срба и Хрвата о чему се не може говорити речником науке. Вријеме је показало да нисам био у праву –

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА