arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Death itself, the act of dying – that was not clear to me, I had no idea about it

12. октобар 2022.

It has been eight years since the passing away of Milan Bastašić, my father, a former eleven-year-old boy, a Jasenovac concentration camp inmate. Serbian version On this occasion, I am transcribing part of his testimony, published in 2010. in the book „Bilogora and Grubišno Polje 1941-1991“, which he authored. At the age of less than twelve, as a boy classified among men, he was transported to Jasenovac concentration camp in a cattle wooden wagon from his native Grubišno Polje.  Due to a combination of circumstances that cannot be accidental, after two months, as the patient fell ill with typhus, he returned home. He survived. The only surviving boy- Jasenovac camp inmate from

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

ПРИДВОРАЧКЕ ЖРТВЕ ДОЧЕКАЛЕ СПОКОЈ: Након 81 године сахрањене жртве усташког злочина (ВИДЕО)

7. октобар 2022.

Након 81 године, посмртни остаци седам преосталих придворачких новомученика сахрањени су у крипти, на Градском гробљу у Требињу. У љето 1941. мучки је убијено 13 Срба. Страдали су од комшија, усташа и муслимана, и бачени у јаму. Због систематског заташкавања усташких злочина, хумке су дуго биле без спомен-обиљежја. На помену у Требињу окупили си се потомци да достојанствено испрате страдалнике. Међу њима и Жељко Шакота који каже да му је једина жеља била да се Срби које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму достојанствено сахране. – Данас су ми осјећања помијешана, тужан сам што се 81 годину чекало, али сам срећан што је споменик напокон подигнут и захвалан

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

5. октобар 2022.

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

4. октобар 2022.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић. О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“. Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави – Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ШТА СУ ВАМА ПРЕБИЛОВЦИ: Сведочење Миленка Јахуре

4. октобар 2022.

Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста. Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака

Дечји концентрациони логор, дечје гробље, дечја патња – зашто се све то дозвољава

3. октобар 2022.

Планирајући одлазак на 80-годишњицу обележавања страдања деце у систему концентрационих логора у Сиску и околини, читајући документацију и студије о несвакидашњем страшном погрому деце у Независној Држави Хрватској, настојао сам да искључим било какав дневно политички однос, па чак и када је реч о ревизионизму. Пише: Веран Матић Размишљао сам само о деци која доживљавају невероватну патњу, бол, глад, тугу… Одвојена од родитеља, одвојена од браће и сестара, одвојена од било какве нормалности, како умиру или како преживљавају захваљујући ретким хуманим подвизима и људима. Размишљао сам о пропорцији умрлих / спашених, највише у акцији Диане Будисављевић, или човечности Анте Думбовића и других. Ту хуманост и пожртвовање сам могао да појмим,

Jerko Zovak: Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa zbog broja žrtava u Jasenovcu (2018)

30. септембар 2022.

ПАМТИМО!!! Da se nije radilo o izjavi tek za jednokratnu upotrebu svjedoči spontano reagiranje episkopa Jovan tijekom izlaganja njegova starijeg kolege, Atanasija Jeftića (84) na jednom humku Spomen područja Jasenovac. Епископи Атанасије Јевтић и Јован Ћулибрк (Фото: Google/Sbplus.hr) Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o „700 hiljada ubijenih Srba” u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: “Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…”. Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti ‘ratnohuškački’. Uvelikom intervju, kojeg je Jutarnji list objavio 27. veljače 2016. godine pod naslovom: ‘Komunistička optužnica ne može biti polazna točka razgovora o Stepincu’, episkop Pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk (rođen 16. travnja 1965. godine u

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Вучић на америчкој телевизији подсетио на геноцид над Србима у НДХ

22. септембар 2022.

Председник Србије Александар Вучић данас је у интервјуу за амерички ТВ канал Њузмакс потврдио да се у Београду гради музеј холокауста и нагласио да холоклауст не треба доводити у питање, те да докази за убијање Јевреја и Срба постоје и у Србији. На констатацију новинара да се у Београду гради Музеј холокауста и питање да ли верује да постоји холокауст, а након чега је емитован прилог у којем председник Ирана Ебрахим Раиси изражава сумњу да се холокауст догодио, Вучић је рекао да први пут види тај снимак. „Ми смо блиски пријатељи јеврејског народа и уверени смо не само да се холокауст догодио већ и да имамо доказе холокауста на својој

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

18. септембар 2022.

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

Ускоро излази из штампе Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара – 80. година касније“

17. септембар 2022.

Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских  усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија

Владимир Димитријевић

Владимир Димитријевић о Јасеновцу (видео)

11. септембар 2022.

Поштовани посетиоци, позивамо вас да погледате разговор са нашим сарадником г. Владимиром Димитријевићем о Јасеновцу, објављен на сајту Удружења историчара Рашког округа, а емитован на ТВ Мелос у емисији „Осма врата“.  Видео записи следе у наставку. Везане вијести: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА … ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Какви смо ми то Срби, каква нам … Владимир Димитријевић о папи | Јадовно 1941.

ВРАТИЋУ СЕ! – O београдској премијери филма посвећеном херцеговачким јамама и жртвама геноцидне НДХ

10. септембар 2022.

Филм “Вратићу се!”, аутора Небојше Колака потресно је сведочанство о страдањима херцеговачких Срба у канџама усташких хорди током глобалне трагедије под називом Други светски рат. Пише: Божо Ћоровић Септембар, девети. Савршен дан за шетњу по топлом београдском сунцу. Студентски трг препун, све бруји од возила, пешака, труба, вике, дреке, буке. Свако ко је провео више од десет секунди у престоници памти тај звук дуго, ту хаотичну какофонију какве мало где на свету има. Ипак, поуздано знам да једно месту, у центру града, није било као сва остала. Тихо, мермерно, и помало крхко. Југословенска кинотека у Узун Мирковој улици. Пројекција у сали почиње у 15 часова и 30 минута. Филм “Вратићу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА