arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Novo izdanje: Narodna nošnja Srba Livanjskog polja

5. oktobar 2022.

U izdanju Udruženja OML iz štampe je izašla knjiga Narodna nošnja Srba Livanjskog polja, koju je priredila Gordana Dostanić kao svojevrsnu kompilaciju ranije objavljenih radova i tekstova raznih autora. U knjizi je obrađeno formiranje narodne nošnje, nazivi i opis njenih pojedinačnih delova, način izrade, sličnosti i razlike sa nošnjom susednih područja, opis gradske i seoske nošnje Srba ikavaca i ijekavaca, ukrašavanje i nakit… Autorskim tekstom Jasna Vujičić je predstavila svoj lični pristup čuvanju tradicije izrade nošnje. Pored bogatih ilustracija knjiga sadrži i popis livanjske nošnje u zbirkama Etnografskog muzeja Beograd i Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, Sarajevo. Recenzent knjige je dr Tatjana Mikulić, muzejski savetnik Etnografskog muzeja Beograd, a značajan

Vučić: Ove knjige treba da budu u lektiri

4. oktobar 2022.

U svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu predstavljen je kapitalni izdavački projekat „Pravoslavne reči“: Sabrana dela akademika Milorada Ekmečića u 15 knjiga. Promociji je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić. O njegovom delu i radu na promociji su govorili akademik Vasilije Krestić, koji je napisao predgovor za Sabrana dela, akademik Slavenko Terzić, Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“ i svih izdanja naše kuće, i izdavač Zoran Gutović, direktor „Pravoslavne reči“. Vučić: Znao je šta je potrebno za srpsko srce i dušu, ali se uvek setio i šta je potrebno srpskoj glavi – Duboka misao i nadmoćna vizija – citirao je predsednik Vučić na početku obraćanja Bećkovića o delu

Časni krst iz Jerusalima na mestu logora Slana na ostrvu Pagu. – Milenko Jahura aktivno učestvuje u svim akcijama udruženja „Jadovna 1941.″ Foto: Jadovno 1941.

ŠTA SU VAMA PREBILOVCI: Svedočenje Milenka Jahure

4. oktobar 2022.

Tribina o višestrukom stradanju Prebilovaca, srpskog sela u dolini Neretve, koje je i najstradalnije selo u Evropi u Drugom svetskom ratu, novi Vitlejem, nova Ćele-kula i novi Vračar, održana je u petak, 23. septembra, u organizaciji Književnog programa Doma kulture. Govorili su Milenko Jahura, predsednik Udruženja SND Prebilovci i Vladimir Dimitrijević, pravoslavni publicista. Rano ujutru 4.avgusta 1941. godine hiljadu do hiljadu i petsto ustaša napalo je srpsko hercegovačko selo Prebilovce iz tri pravca. U selu su bile uglavnom žene, deca i starci dok odrasli muškarci, u strahu od ustaša, nisu spavali kod svojih kuća. Ustaše su po ulasku u selo otpočele sa pretresanjem kuća, prikupljanjem stanovništva, silovanjem žena i devojaka

Dečji koncentracioni logor, dečje groblje, dečja patnja – zašto se sve to dozvoljava

3. oktobar 2022.

Planirajući odlazak na 80-godišnjicu obeležavanja stradanja dece u sistemu koncentracionih logora u Sisku i okolini, čitajući dokumentaciju i studije o nesvakidašnjem strašnom pogromu dece u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, nastojao sam da isključim bilo kakav dnevno politički odnos, pa čak i kada je reč o revizionizmu. Piše: Veran Matić Razmišljao sam samo o deci koja doživljavaju neverovatnu patnju, bol, glad, tugu… Odvojena od roditelja, odvojena od braće i sestara, odvojena od bilo kakve normalnosti, kako umiru ili kako preživljavaju zahvaljujući retkim humanim podvizima i ljudima. Razmišljao sam o proporciji umrlih / spašenih, najviše u akciji Diane Budisavljević, ili čovečnosti Ante Dumbovića i drugih. Tu humanost i požrtvovanje sam mogao da pojmim,

Jerko Zovak: Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa zbog broja žrtava u Jasenovcu (2018)

30. septembar 2022.

PAMTIMO!!! Da se nije radilo o izjavi tek za jednokratnu upotrebu svjedoči spontano reagiranje episkopa Jovan tijekom izlaganja njegova starijeg kolege, Atanasija Jeftića (84) na jednom humku Spomen područja Jasenovac. Episkopi Atanasije Jevtić i Jovan Ćulibrk (Foto: Google/Sbplus.hr) Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o „700 hiljada ubijenih Srba” u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: “Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…”. Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti ‘ratnohuškački’. Uvelikom intervju, kojeg je Jutarnji list objavio 27. veljače 2016. godine pod naslovom: ‘Komunistička optužnica ne može biti polazna točka razgovora o Stepincu’, episkop Pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk (rođen 16. travnja 1965. godine u

Milan Bastašić: Ustaški teror ne sme u zaborav

29. septembar 2022.

Pokojni Milan Bastašić bio je jedini preživeli od 77 srpskih dečaka sa Bilogore u „Jasenovcu“. Šaranova jama kod Jadovna i jasenovački užasi ostavili rane koje vape za istinom. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 19. februara 2016. godine. Sa nekoliko prijatelja koji su zdravice zalili dobrom kapljicom i uz dvadesetak pristiglih čestitki sa najboljim željama, Milan Bastašić je nedavno „načeo“ 85. godinu. Za osam i po decenija, u njegovoj „knjizi života“, ispisane su mnogobrojne stranice. Većinom one najlepše, posvećene životnim radostima i uspesima. Ipak, negde na njenim prvim stranama, život je pokazao i svoju neljudsku, zversku, bezumnu stranu, ostavivši teške, duboke tragove ustaške kame

Bolan trag u istoriji koju ne smemo zaboraviti

23. septembar 2022.

SUGRAĐANI NISU IMUNI NA PATNjE NAŠEG NARODA U DRUGOM SVETSKOM RATU Piše: Aleksandra Ilijev Značajna tema okupila je u Kulturnom centru predstavnike starijih i mlađih generacija. Govorilo se o događajima i genocidu u Drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Sudeći po broju popunjenih mesta namenjenih posetiocima, došlo je neočekivano više ljudi nego što je bilo u planu. To potvrđuje koliko je ova problematika i dan – danas bitna. Rat je odneo  mnogo života i promenio svet iz korena, ali negde usput izgubile su se teške priče stradanja našeg naroda u logorima. Učesnici tribine pokušali su da objasne zašto je do ovih stvari uopšte došlo i koliko je

Vučić na američkoj televiziji podsetio na genocid nad Srbima u NDH

22. septembar 2022.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u intervjuu za američki TV kanal Njuzmaks potvrdio da se u Beogradu gradi muzej holokausta i naglasio da holoklaust ne treba dovoditi u pitanje, te da dokazi za ubijanje Jevreja i Srba postoje i u Srbiji. Na konstataciju novinara da se u Beogradu gradi Muzej holokausta i pitanje da li veruje da postoji holokaust, a nakon čega je emitovan prilog u kojem predsednik Irana Ebrahim Raisi izražava sumnju da se holokaust dogodio, Vučić je rekao da prvi put vidi taj snimak. „Mi smo bliski prijatelji jevrejskog naroda i uvereni smo ne samo da se holokaust dogodio već i da imamo dokaze holokausta na svojoj

ILIJA PETROVIĆ: Kako smo traganjem za istinom o stradanju srpskog naroda dobili cenzuru?

18. septembar 2022.

Povremeno se ovom potpisniku omakne da napiše štogod o zločinima nad srbskim narodom – zločinima uvek genocidne prirode jer je onoj drugoj strani, genocidnoj, vrlo stalo da Srbe, početni narod-majku, tvorce ljudske civilizacije, čuvare prave vere, satru do poslednjeg, ne bi li tako prikrili svoju jalovost, i duhovnu i svaku drugu, što ih uporno drži na začelju one upravo pomenute civilizacije. Piše: Ilija Petrović Podosta papira sa takvim zabeleškama skoro da se već i ubuđalo, da bi pre neki dan, pri njihovom “provetravanju”, izronio i jedan s kraja 2008. godine, prikladan da se i danas ponudi čitaocima na uvid – ne bi li se videlo koliko zvanična Srbija “ne voli”

Uskoro izlazi iz štampe Zbornik radova „Kad prošlost progovori: Kozara – 80. godina kasnije“

17. septembar 2022.

Prošlo je osam decenija od stradanja naroda Kozare, a isto toliko godina nam je trebalo da javno progovorimo o tim stradanjima na istorijski tačan i utemeljen način. Kroz ovoj Zbornik stručnih i publističkih radova, te ogleda, prikaza, dokumenata, svjedočenja i fotografija, ekipa koja ga realizuje ima želju da te događaje, vezane za ofanzivu na Kozaru, rasvjetli na ispravan način (ne samo kroz partizansku istoriju!), ne samo kroz prizmu ideologije i ciljeva KPJ-ta. Zbornik predstavlja Kozaru u prvom redu kao dio srpske istorije i velikog stradanja, pogroma epskih razmjera. Stradanja od hrvatskih  ustaša sa ciljem zatiranja i genocidnog uništenja našeg naroda , i stradanje od Švaba u smislu odmazde. Srpska nacionalna tragedija

Vladimir Dimitrijević

Vladimir Dimitrijević o Jasenovcu (video)

11. septembar 2022.

Poštovani posetioci, pozivamo vas da pogledate razgovor sa našim saradnikom g. Vladimirom Dimitrijevićem o Jasenovcu, objavljen na sajtu Udruženja istoričara Raškog okruga, a emitovan na TV Melos u emisiji „Osma vrata“.  Video zapisi slede u nastavku. Vezane vijesti: VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: VATIKAN I TITOVA … VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: Kakvi smo mi to Srbi, kakva nam … Vladimir Dimitrijević o papi | Jadovno 1941.

VRATIĆU SE! – O beogradskoj premijeri filma posvećenom hercegovačkim jamama i žrtvama genocidne NDH

10. septembar 2022.

Film “Vratiću se!”, autora Nebojše Kolaka potresno je svedočanstvo o stradanjima hercegovačkih Srba u kandžama ustaških hordi tokom globalne tragedije pod nazivom Drugi svetski rat. Piše: Božo Ćorović Septembar, deveti. Savršen dan za šetnju po toplom beogradskom suncu. Studentski trg prepun, sve bruji od vozila, pešaka, truba, vike, dreke, buke. Svako ko je proveo više od deset sekundi u prestonici pamti taj zvuk dugo, tu haotičnu kakofoniju kakve malo gde na svetu ima. Ipak, pouzdano znam da jedno mestu, u centru grada, nije bilo kao sva ostala. Tiho, mermerno, i pomalo krhko. Jugoslovenska kinoteka u Uzun Mirkovoj ulici. Projekcija u sali počinje u 15 časova i 30 minuta. Film “Vratiću

Hiljadama srpske dece rat je ukrao ime

5. septembar 2022.

Za mnogu ratnu siročad, i one razdvojene od roditelja, posle oslobođenja je tek počelo traganje za preživelim članovima porodica, a za neke i za pravim identitetom, kaže Jasmina Tutunović Trifunov, autorka izložbe „Povratak, priča koja traje”, koja će danas biti otvorena. Piše: Jelena Čalija Pucnjava, vatra i majka koja spava u vajatu, đedovo ime Đuro. Velika voda i golem čamac. Mlin na reci gde smo se uvek igrali. Brat Đorđe se prilikom razdvajanja rasplakao i dobio visoku temperaturu. Kada su izašli iz vagona, jedna gospođa uzela je Smilju za ruku, umila ju je, obrisala i obukla joj haljinicu. „Sećam se, ta haljina je bila crvena i imala je tufne… Gledao

Prof. dr Ljubodrag Dimić, istoričar, akademik: Uradili ste veliko delo

29. avgust 2022.

Pre četiri meseca, dobrotom Miroslava Gligorevića iz Bradine, novinara u Kanadi, nekoliko mojih knjiga SKRIVENA ISTORIJA o stradanju Srba na prostoru NDH 1941 – 1945. poklonjeno je našim poznatim profesorima na Univerzitetu u Beogradu. Knjigu je dobio i prof. dr Ljubodrag Dimić, akademik, profesor istorije na Filozofskom fakultetu, čija sam predavanja često pratio, gledao nastupe na televiziji, čitao njegove knjige i intervjue u novinama.  Ali, nikad nismo uspostavili lični kontakt. Ovih dana smo se sreli i upoznali.  Prva rečenica ovog uvaženog profesora i priznatog istoričara bila je: ,,Kolega, čestitam, uradili ste veliko delo“. Malo me zbunulo, to ,,kolega“ jer on je istoričar, akademik SANU, a moja malenkost – novinar, publicista.

Sremsko krvavo leto nije preživelo šest hiljada Srba

29. avgust 2022.

Prošlo je osam decenija od hrvatskih i nemačkih zločina počinjenih na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju gde je otkriveno 2.800 posmrtnih ostataka streljanih žrtava, ali zapisi nekolicine preživelih još živo svedoče o užasu i stradanju Uhapšeni seljaci u Sremskoj Mitrovici 1942. godine U zdanju Crkvene riznice srpske pravoslavne crkvene opštine Šid izložbom „Srem 1942” biće obeležena jedna tužna godišnjica – osam decenija hrvatskih i nemačkih masovnih ratnih zločina počinjenih nad Srbima u Sremu. Postavka će biti otvorena danas u podne, a autorski tim Muzeja žrtava genocida potrudio se da fotografijama, prikladnim tekstovima i publikacijom upotpuni sećanje na to – kako ga mnogi nazivaju – sremsko krvavo leto. Kaznena ekspedicija, koju je predvodio Viktor

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA