arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

2. фебруар 2011.

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

krst.jpg

БАСТАШИЋ: НДХ СВЕ ВИШЕ ПРИСУТНА У ХРВАТСКОЈ

2. фебруар 2011.

„Миса задушница“, која је служена у Загребу за усташког поглавника Анту Павелића, свједочи о томе да се НДХ у данашњој Хрватској и у хрватском корпусу у БиХ, односно на цијелом простору бивше НДХ, не покушава само рехабилитовати, него је све више присутна у јавном животу, сматра предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.„Вијест да је у Загребу служена миса за Павелића и за његовог кољача Јуру Францетића не чуди много. То је само ствар континуитета. Од 1991. године у неоусташкој држави Хрватској, која се прозвала `неовисна` само зато што је ријеч `независна`, по њима, српска, добили смо куну као платежно средство која је постојала

kometnik.jpg

Подигнути споменик Србима погинулима у рату деведесетих

2. фебруар 2011.

КОМЕМОРАЦИЈЕ И ове године на комеморацији жртвама усташког масакра у селу Кометник у опћини Воћин, одржаној на годишњицу покоља 14. јануара 1942. године окупио се већи број мјештана, али и представника српске заједнице и локалне самоуправе Помен жртвама служио је протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић, а у име Одбора за обиљежавање присутнима се обратио Игор Павковић, замјеник начелника опћине Воћин из редова српске заједнице. Павковић је подсјетио на догађаје од прије 69 година и страдање око 300 недужних сељака села Кометника, Добрића и околице Воћина, који су брутално мучени и побијени као одмазда за неколико усташа који су погинули у борби с партизанима. – То искуство није било довољно па је 90-их

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Публикације – Publications

2. фебруар 2011.

Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гоjко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василиjе Каран, књижевник   Промоциjа у Бањалуци 12.01.2010. Промоциjа у Београду 10.02.2010. Промоциjа у Новом Саду 15.04.2010. Промоциjа у Љубљани 22.04.2010. Промоциjа у Загребу 09.06.2010.  

На Васкрс сијевнуле каме, ножеви, маљеви

2. фебруар 2011.

Свештеници Епархије бањолучке Српске православне цркве јуче су служили парастос у Бијелом Потоку, код Бање Луке, на спомен-обиљежју страдалим Србима у том мјеста, које су на звјерски начин побиле усташе на Васкрс 1942. године. На спомен-обиљежју се налазе имена 54 жртве доби од једне до преко осамдесет година, побијени маљевима, камама, сјекирама и другим хладним оружјем на највећи хришћански празник. Злочин су 4. априла 1942. године извршиле усташе из Дебељака. Број жратава усташког злочина који је извршен тог дана још није коначно утврђен. Удружење „Бијели Поток“ формирало је стручну екипу која би требало да расвијетли тај догађај и утврди тачан број убијених. Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Града Бања

Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године

1. фебруар 2011.

Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:

63581_1561476951817_1082115483_1565699_1071551_n.jpg

Акција Светосавске омладинске заједнице Прњавор на уређењу спомен обиљежја побијеним Србима у селу Кремна.

1. фебруар 2011.

Да се злочин коjи се десио над Србима у периду Другог свjетског рата не би заборавио, а самим тим и страдање народа прњаворског краjа, Светосавска омладинска заjедница Прњавор jе приступила истраживању, лоцирању и чишћењу гробница и спомен обиљежjа коjа су у протеклом периоду од неких двадесет и више година заборављена и запуштена. Прва акциjа jе поведена у селу Кремна, чишћењем и уређивањем спомен плоче и локациjе гдjе су сахрањени посмртни остаци углавном жена и дjеце коjе су усташе побили а потом и спалили 16.децембра 1941.године у засеоку Петровићи. Спомен плоче су подигнуте 33 године послиjе овог злочина, тек 1974.године, и од тада jе ова гробница препуштена забораву као и поменути

Владика Григорије

26.07.2009 ГАЦКО – Историјски час за сјећање на покољ у Придворици

1. фебруар 2011.

У селу Придворци, општина Гацко, данас jе одржан историjски час у знак сjећања на велики злочин коjи су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дjеце и стараца из овога села. Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да, иако убиjени, крв страдалих мученика постала jе сjеме коjе ће херцеговачку дjецу обратити живом Богу и сjеме из коjег ће нићи пшеница коjа многе родове даjе. Владика Григориjе позвао jе вjернике на мир и праштања без обзира на злодjела и подсjетио да ниjе на људима да суде, већ само на Богу. „Зато, иако jе урађено велико злодjело, треба праштати

prebilovci-lidice3.jpg

Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941.

1. фебруар 2011.

Геноцид над Србима и Србиjом: Пребиловци 6.8.1941. Биjели Поток 5.4.1942. † Пребиловци геноцид 8.4.2010. † Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) су извађени из jаме у Сурманци 1990 и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 01. фебруара 2011. године.

ojgaravice4.jpg

ПРЕНОСИМО: ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НА ГАРАВИЦАМА

1. фебруар 2011.

Гаравице надомак Бихаћа су стравично мjесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Краjине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама jе убиjено и заклано између 12-15000 невиних људи, приjе свега срба, рома и jевреja. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и jединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и jединство не могу градити на лажи, превари и гриjеху. Комунисти су пропустили историjску прилику коjу им jе свиjет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јевреjским и Ромским

Зоран Чворовић: Зашто је евроатлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат

31. јануар 2011.

1. 1. СРПСКА ИСТОРИЈСКА СВЕСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ИСТИНЕ О НОВОМ ПОРЕТКУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ИЗ 1941 Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истаживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања своjе место ниjе нашао ни jедан од наjмонструозниjих покоља Срба коjи jе краjем jула и почетком августа извршен у храму Рођења Пресвете Богородице у Глини. За четири дана у цркви у Глини усташе су побиле

DSC09526.jpg

Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944.

27. јануар 2011.

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011. Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944. Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били

p_48-mb2.jpg

БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА

26. јануар 2011.

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега. „Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то

skipovljaci-za-web.jpg

MY SKIPOVAC 1941 – 1945 – By: Petar, son of Stevan Topalović

2. новембар 2010.

Српски  SKIPOVAC – GENERAL DATA Skipovac is a village on Mount Trebava which was in 1937 divided, both in the https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistrative and territorial sense, into two villages: Gornji (upper) and Donji (lower) Skipovac. Mount Trebava in a narrow sense consists of around twenty villages – from the River Spreča and Stanić-Rijeka to the Duga Njiva above Modriča (from the northeast side) and from Kostajnica to Modriča from the western side (the Bosna River valley). Trebava is mostly populated by Orthodox Christians. Trebava, just as Mount Ozren, has been populated, throughout the long history of colonisation, by people from all ends of this part of the Balkans: Serbia, Raška, Montenegro, Herzegovina, Bosnian Krajina, and many families also from Ozren moved

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА