Стратишта НДХ Архиве - Страница 335 од 355 - Јадовно 1941.

Огњена Марија

23. новембар 2011.

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Проживјела два вијека и три рата

21. новембар 2011.

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он „jедини дjед коjи има живу баку“. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Немају ни један аргумент да ме ухапсе

18. новембар 2011.

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

Удружење Бијели Поток – Бања Лука: Отварање пројекта „Зажубори истином“

18. новембар 2011.

Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945., за бригу о спомен комплексу Биjели Поток – Бања Лука, планираjући активности за 2012. годину, годину у коjоj жели на наjбољи начин обиљежити 70-ту годишњицу страдања Срба Биjелог Потока, и 10-ту годишњицу од подизања спомен обиљежjа, активирало jе проjекат „Зажубори истином“. Проjекат jе систематичан и може да послужи и као полугодишњи план Удружења. У ствари, jедним документом, тj. jедним проjектом ће се обухватити све активности од информисања шире jавности о догађаjу, до презентациjе коначног циља, изградње мемориjалног центра и обиљежавање годишњице страдања, другог дана Васкрса. Манифестациjа ће се одржати у уторак 29. новембра са почетком у 08.00 часова у

Служен парастос палим борцима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно

16. новембар 2011.

Дана 12.11.2011. године, у Босанском Грахову, служена jе заупокоjена Света Литургиjа и парастос, свим пострадалим воjницима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно коjи су пострадали у протеклом али и у осталим ратовима коjи су се водили на овим теренима. Свету Литургиjу, у храму Светих апостола Петра и Павла служили су протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица парох лиjевљански и протонамjесник Александар Рељић парох граховски. Прошле године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, даном погинулих воjника и цивила општина Босанко Грахово и Ливно одређена jе друга субота у мjесецу новембру. Такође по благослову нашег Владике одлучено jе да се у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову подигне

Опасна релативизација усташких злочина

16. новембар 2011.

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

Загреб новцем ЕУ финансира прикривање злочина

15. новембар 2011.

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

РТРС- ДНЕВНИК – 08. ФЕБРУАР 2009. – У знак сјећања на више од 2.300 побијених Срба

9. новембар 2011.

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

8. новембар 2011.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

Обиљежена годишњица страдања у Бијелом Потоку

8. новембар 2011.

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА – Служењем помена и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу у бањалучком насељу Биjели Поток, jуче jе обиљежена 69. годишњица од усташког масакра 54 Срба у овом мjесту. Виjенце на споменик жртвама положили су делегациjе града Бањалуке, СУБНОР-а, Спомен-подручjа Доња Градина, те представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941 – 1945. „Биjели Поток“. Представници Удружења подсjетили су да су у овом мjесту на Васкрс 4. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле мjештане српске националности у доби од jедне до преко 80 година. Помену и полагању виjенаца присуствовали су представници Владе и Сената Републике Српске /РС/, те чланови породице Адамовић, потврдио jе

Промовисана књига Прича која лута свиетом

8. новембар 2011.

КОТОР ВАРОШ – У општинскоj Борачкоj организациjи Котор Варош промовисана jе књига „Прича коjа лута свиетом“, аутора Тихомира Леваjца из Бањалуке, прича о злочинима у Народноj пучкоj школи у Шарговцу за вриjеме Другог свjетског рата. Прича jе написана у форми писма бивше учитељице Добриле Мартиновић из Народне пучке школе у Шарговцу. Међу 2.298 убиjених Срба у Шарговцу тада су убиjени и ученици ове школе. Професор Остоjа Ђукић рекао jе вечерас да књига показуjе да се истина не може уништити и поручуjе да се злочин никада не понови. Рецензент Мирко Вуковић нагласио jе да jе прича Тихомира Леваjца преведена на свjетске jезике и да jе аутор на таj начин постигао циљ

ШАРГОВАЧКА СТРАШНА „ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ“

8. новембар 2011.

У Котор Вароши ће ускоро бити промовисана књига Тихомира Леваjца „Прича коjа лута свиjетом“, свjедочанство о 52 ученика српске националности коjе су поклале усташе у фебруару 1942. године у школи у Шарговцу, поред Бањалуке. „Прича коjа лута свиjетом“ уствари jе писмо из луднице, из санаториjума, коjе пише бивша учитељица `Народне пучке школе` у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом коjи jе у jуну 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мjесту на коjем jе 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вjекослав Филиповић, са своjом сабраћом и сарадницима у злодjелу донио одлуку да се изврши покољ српског живља у околним селима Дрaкулић,

Владимир Умељић: Коментар на прилог: „Јасеновац се користи за политичке интересе“

7. новембар 2011.

English Поштована редакцијо, Слажем се, наравно, да се бројем српских жртава у време Србоцида хрватске државе 1941-1945 не ретко политички манипулише. Са стране хрватске политичке, интелектуалне и клерикалне елите је то, нажалост, пре правило него изузетак. Тачно је, исто тако, да је геноцид увек геноцид, када год одговара дефиницији Рафаела Лемкина и дотичној резолуцији Уједињених нација, а без обзира на квантитет жртава. Заступам мишљење да се број жртава Србоцида 1941-1945. засада (и исто тако – нажалост) само може и то врло опрезно процењивати и то пре свега на основу веродостојних и проверљивих историјских извора. Тој врсти извора, сложићете се, припадају пре свега она сведочанства, која долазе од тадашњих тутора „НДХ“,

Србе и Јевреје везује страдање кроз историју

7. новембар 2011.

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у