arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Илиjа Вуjновић

Угашен огањ културе након 200 година

5. децембар 2011.

Послиjе пораза Турске под Бечом 1683 г. и њиховог повлачења ослобођена jе Лика. 1689.г. испод Турског стотинушездесет годишњег ропства и дошла под власт Аустриjе. Oслобођењем од Турака престала jе потреба постоjања Воjне краjине. Повлачењем Турака jедан дио хришћана из Турске краjине одлази с Турцима. Већ 1690. године jавља се ново насељавање тако Медак 1700.г. има 110 кућа православног становништва. Ново становништво jе населило из разних краjева: из Хрватске краjине, од Оточца и Бриња…, неки долазе од Купреса, Гламоча, Сараjева и других краjева. У то вриjеме у Медак долази и сараjевски владика Атанасиjе Љубоjевић и оснива своjе владичанство у Метку. Он се залагао за очување краjишких повластица и jединство православног народа

Покољ Штрпци 1942.

Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7. фебруара 1942. године

3. децембар 2011.

Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдjе су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броjа jе поклано 551 српско диjете старости од колиjевке до 14 година. На исти датум се десио и злочин у селу Штрпци код Прњавора али у знатно мањем обиму али нимало у блажем облику. Наиме, у jутро 7. фебруара по великоj зими и хладноћи група усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац коjи jе био настањен њемачким становништвом коjе jе аустроугарска населила диљем БиХ. То њемачко становништво се одмах по

Отварање пројекта „Зажубори истином“

30. новембар 2011.

У организациjи Удружења „Биjели Поток“ Бања Лука, а уз подршку Административне службе града Бања Лука, коjа jе финансиjски подржала прву умjетничку фазу проjекта, jуче, 29. новембра, према претходноj наjави, одржана jе манифестациjа свечаног отварања проjекта „Зажубори истином“. Своjим присуством манифестациjи, осим шездесеторо ученика основних школа из Бање Луке, Челинца, Котор Вароша и Кнежева, учесника ликовне радионице, скуп су увеличали своjим присуством представници удружења коjа се баве страдалништвом Срба у Другом свjетском рату, поjединци и представници установа коjе су доприниjеле успjешности рада нашег удружења, делегациjе општина Челинац и Котор Варош, а посебан печат успjешности скупу доприниjело jе и присуство предсjедника Академиjе наука и умjетности Републике Српске академика проф. др Раjка Кузмановића,

Prnjavor_masovna_grobnica_Radulovac.jpg

Прњавор: Подигли споменик жртвама

30. новембар 2011.

ПРЊАВОР – Потомци свирепо поубиjаних прњаворских Срба, после петогодишње борбе успели су напокон да подигну спомен – обележjе над стратиштем 22 претка коjа су страдала од усташке каме у њиви Радуловац уз православно гробље у близини центра Прњавора. Акциjи jе претходио више него необичан сан Мирослава Воjводића, инициjатора акциjе, коjем се у сну пре пет година поjавила покоjна бака Босиљка, са речима: „Сине, види кога сам ти довела“. – Изашао сам на терасу и видео 22 мученика из jаме Радловац, међу коjима jе био и моj деда, отац маjчин Раjко Васић – прича Мирослав о свом несвакидашњем сну и почетку акциjе. – „Не треба нам ништа осим да нам изнад

bijeli-potok-bl.jpg

Покренут пројекат „Зажубори истином“

29. новембар 2011.

Коначан броj жртава усташког злочина у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године jош ниjе утврђен, и jедан од циљева данас покренутог проjекта „Зажубори истином“ jесте да се дође до истине о страдању српских цивила, доби од jедне до преко 80 година, коjе се комшиjе из сусjедног села побиле на звjерски начин хладним оружjем. Проjекат jе покренуло Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945. за бригу о спомен комплексу „Биjели Поток“ Бања Лука. Осим утврђивања истине о овом злочину, проjекат ће обухватити и активности коjе се односе на информисање те припрему обиљежавања 70 година од страдања и десет година од подизања спомен обиљежjа жртвама у

Апел Лијевљанима

28. новембар 2011.

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

NoviGrad.jpg

Парастос за жртве фашистичког терора

26. новембар 2011.

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

Усађивање у хрватску свијест постојање логора Јасеновац

25. новембар 2011.

Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у  jевреjскоj невладиноj организациjи  Маргелов институт из Загреба. „Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа“, речено jе Срни у Маргеловом институту. У овом институту сматраjу  да jе

Jasenovac_1.jpg

УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА „ХРВАТСКИ ЕВРО“

25. новембар 2011.

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“ опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други“, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

Шокантно: на хрватском евру – Јасеновац

25. новембар 2011.

Ексклузивно за читаоце саjта Двери доносимо фотографиjе узорака сериjе хрватског Евра, кованог новца коjи jе посвећен уласку Хрватске у Европску Униjу 2013, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1.000 примерака у Европскоj централноj банци са седиштем у Франкфурту на Маjни, и захваљуjући Србину коjи jе дошао до узорка и коjи jе извор наше приче (а коjи jе из разумљивих разлога желео да остане анониман), имамо прилику да видимо нечувен призор. Ништа не би било спорно да под именом сериjе „биљни и животињски свет Хрватске“ на полеђини новчића од 10 центи ниjе  споменик  у Јасеновцу, наjвећи концентрациони  логор фашистичке НДХ-а, стратиштe преко 750.000 Срба, Јевреjа,

ognjena-Marija.jpg

Огњена Марија

23. новембар 2011.

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

Манастир Лепавина

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Проживјела два вијека и три рата

21. новембар 2011.

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он „jедини дjед коjи има живу баку“. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Немају ни један аргумент да ме ухапсе

18. новембар 2011.

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

bijeli-potok-bl.jpg

Удружење Бијели Поток – Бања Лука: Отварање пројекта „Зажубори истином“

18. новембар 2011.

Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945., за бригу о спомен комплексу Биjели Поток – Бања Лука,  планираjући активности за 2012. годину, годину у коjоj жели на наjбољи начин обиљежити 70-ту годишњицу страдања Срба Биjелог Потока, и 10-ту годишњицу од подизања спомен обиљежjа, активирало jе проjекат „Зажубори истином“. Проjекат jе систематичан и може да послужи и као полугодишњи план Удружења. У ствари, jедним документом, тj. jедним проjектом ће се обухватити све активности од информисања шире jавности о догађаjу, до презентациjе коначног циља, изградње мемориjалног центра и обиљежавање годишњице страдања, другог дана Васкрса. Манифестациjа ће се одржати у уторак 29. новембра са почетком у 08.00 часова у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Муке по Пери

Неписмени Перо Раусављевић из села Рушевица живи сам у трошној кући без

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА