У баниjском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу jе одржан парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу.Злочин jе почињен краjем jула 1941, а уjедно jуче jе обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса коjи jе служио парох глински протоjереj Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти. Међу присутнима jе био и амбасадор Србиjе Станимир Вукићевић коjи jе положио венац. „Недопустиво jе да догађаjе као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или скору годишњица устанка у Србу обележаваjу само жртве или учесници

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегациjе Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. jула – Дана борца, положиле су виjенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свjетском рату код Спомен-костурнице у градском парку „Хероjа“ у Добоjу. У мемориjалном комплексу градског парка „Хероjа“ налази се Спомен – костурница у чиjоj се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероjа и 111 устаника коjе jе усташки приjеки суд у Добоjу 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању виjенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживjели борци и потомци погинулих бораца, делегациjе организациjа и удружења грађана коjи његуjу традициjу народноослободилачке и антифашистичке борбе.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. „Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП „Сутjеска“ и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 71. године, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево