Većini je malo poznato da pregovori sa Albancima traju već dugo godina, a početak tih pregovora datira još iz davne 1911. godine. Naš glavni pregovarač je čovek sa priložene fotografije – Vojsilav Tankosić.
On je u tradicionalnoj srpskoj nošnji iz Stare Srbije otišao na pregovore. U pregovorima je odneo nedvosmislenu pobedu, pa se zatim u njoj ponosno slikao ispred kuće albanskog vojskovođe sa kojim je pregovarao. Zašto sa puškom i opasanom bombom i kako je znao da je iz ovih „pregovora“ sigurno odneo pobedu, saznaćete u sledećih nekoliko rečenica.
Pre sukoba sa Turskom i početka konačnog oslobođenja srpske teritorije od dugogodišnje okupacije pomenute države, Srbiji je veoma bilo bitno da se Albanci ne mešaju u sukobe i dodatno otežavaju borbu našim jedinicama. S toga je Srpska vlada poslala svoje najistaknutije oficire da pregovaraju o uzdržanosti Albanaca prilikom rata Srbije i Turske. Čak je i Apis dolazio, tražeći besu od Ise Boljetinca.
On je inače bio tada najmoćniji Albanac, bio je najuvaženiji vojskovođa koji je imao i najveći uticaj u celom albanskom narodu. Iako se Apis vratio u Beograd sa obećanjem pomenutog albanskog prvaka, niko u vladi i vojsci nije verovao Arbanasima i njihovoj reči.
Zbog toga je vojvoda Tankosić samoinicijativno odlučio da preuzme stvari u svoj ruke. On je sam otišao do Boljetinca i ponizio ga tako što mu je oteo oba sina ! Voja ih je zatim prebacio u Kuršumliju, gde ih je držao kao taoce sve dok se rat nije završio uz poruku da im životi zavise od toga da li će reč njihovog oca biti ispunjena ili neće. Albanci se naravno nisu mešali u sukobe, a njihov glavni vojskovođa je bio primoran da održi svoju besu.
Izvor: IN4S