Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму доктор Ефраим Зуроф, у специjалном разговору за Радио Републике Српске о намjери да Католичка црква прогласи Алоjзиjа Степинца за свеца, истакао jе да би таква одлука дониjела много туге Јевреjима, Србима и Ромима, као и антифашистима. “То jе jе ужасна грешка. То jе увреда за све коjи су били жртве усташа, за све коjи су трагично завршили у НДХ“, казао jе Зуроф. Он jе истакао да жртве одавно нису међу нама, али њихови чланови породице, наjближи, њихови приjатељи и сви коjи познаjу историjу, знаjу да jе ова одлука потпуно погрешна. Ловац на нацисте сматра да овакве ствари отежаваjу доказивање истине о Другом свjетском рату у

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

У мјесту Вршани код Бијељине данас је служен парастос за 82 мјештана овог села, које су прије 70 година у Другом свјетском рату убили припадници злогласне Ханџар дивизије. Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, изјавио је након парастоса да су припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан прије 70 година на звјерски начин побили 82 мјештана Вршана, међу којима је био велики број дјеце. „Злогласна Ханџар дивизија имала је за циљ да улије страх у кости мјештанима Вршана и да их одврати од борбе за слободу“, рекао је Ђокић. Он је подсјетио да је ова дивизија била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не

Концентрациони логор на Старом саjму био jе jедан од ретких коjе су нацисти сместили у срце jедног града. На овом месту усмрћено 6.320 Јевреjа, а затим и више од 10.000 жртава других нациjа међу коjима су наjброjниjи били Срби АУТОРИ Београдског саjма отвореног 1937. године нису ни слутили да ће оваj симбол градског и државног просперитета само четири године по отварању бити jезив логор смрти. Долазак нациста донео jе и неколико мучних година чиjе последице су остале до данас тешки ожиљци на лицу града. О безобзирности окупатора довољно говори податак да су концентрационе логоре у Европи правили далеко од очиjу jавности, док су у Београду то урадили у срцу града.