arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kapija.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-КАПИЈА НА ГРОБЉУ У БУНОВИМА

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну

kapija.jpg

У НЕДЈЕЉУ ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕН-КАПИЈЕ У БУНОВИМА

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

kusonje9.jpg

СТРАШНИ ПОКОЉ У КУСОЊАМА

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

klecka-jama_10-08-2014_030.jpg

10.08.2014. Парастос код Клечке јаме

 10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен jе парастос за 453 Србина коjи су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама jе да се данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала.   Везане виjести: 11.08.2013. Парастос код Клечке

klecka-jama_10-08-2014_016.jpg

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453… Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени. Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса,

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика Атанасије јуче су у Храму Васкресења у Пребиловцимаса свештенством Епархије ЗХиП служили прву Свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика који су канонизовани на овогодишњем Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве. На тај начин молитвено је обележено страдање више од 4.000 Срба у Доњој Херцеговини од усташа у Другом свјетском рату, а само у Пребиловцима 6. августа 1941. убијено је 860 мештана, махом дјеце и жена, који су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Храм у Пребиловцима гради се на месту некадашње спомен-костурнице у коју су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене

jama-ogulin-7.jpg

ПАРАСТОС ЗА 453 СРБИНА УБИЈЕНА И БАЧЕНА У КЛЕЧКУ ЈАМУ

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина које су усташе убиле 1941. године и бациле у Клечку јаму. Парастос је служио парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ пред око 20 окупљених поштовалаца и потомака жртава, српских званичника из карловачке жупаније, те представника удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић, на чију иницијативу је 2012. године обиљежено страдање Срба на овом стратишту, изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају трећи пут, 73 године након злочина. „Жртве су бацане у јаму од маја до августа 1941. године, значи прије било каквих ратних дјеловања

svece-crkva.jpg

У ГАРАВИЦАМА СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

У Гаравицама код Бихаћа данас jе служен парастос поводом 73 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома бихаћког краjа коjе су у љето 1941. године побиле усташе. Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе Срни да jе основна порука данашњег скупа да се на Гаравицама десио велики покољ 1941. године, те да се Гаравице никад никоме више не понове. Стоjисављевић jе рекао да jе према британским независним изворима на Гаравицама за само три мjесеца убиjено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мjесто по броjу жртава у БиХ у Другом свjетском рату. Парастос страдалим жртвама на Гаравицама служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе, након чега jе

preb-paras.jpg

СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СЛАВУ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе и умировљени владика Атанасиjе служили су данас у храму у изградњи у Пребиловцима Свету архиjереjску литургиjу у славу Светих пребиловачких новомученика коjи су канонизовани на овогодишњем Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве. „Васкрсење овог храма и пребиловачких мученика у светиње доказ су да ово мjесто никад неће умриjети, jер му и само име каже да пребива и пребиваће вjечно ако се повеже с Богом, па смо с тога овдjе и изградили храм Васкрсења Христовог“, рекао jе владика Григориjе у бесjеди након литургиjе. Литургиjом jе молитвено обиљежено и 73 године од страдања више од 4.000 Срба у Доњоj Херцеговини од усташа у Другом свjетском рату, а

klecka.jpg

Парастос за 453 жртве убијене у Клечкој јами код Огулина

У недjељу 10. августа 2014. над Клечком jамом код Огулина, биће служен парастос невиним жртвама 1941.г. под Клеком, у Клечкоj jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, убиjено jе 453 жртве. Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога што су били православни Срби. Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина, у сарадњи са Српском православном црквом, организуjе служење парастоса за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами . Комеморациjа и парастос одржаће се у недjељу 10. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 11 часова.   Везане виjести: КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА  

slika-1.jpg

Пребиловци, 9. август: Литургију у славу Светим Пребиловачким новомученицима служиће владике Григорије и Атанасије

У суботу 9. августа 2014. године, у Пребиловцима, код Чапљине, БиХ, молитвено ће се обележити 73.годишњица страдања српског народа Доње Херцеговине у геноциду Независне Државе Хрватске у време Другог светског рата. У току лета 1941. у два таласа злочина , названих „Видовдански покољ“ и „Илиндански покољ“ хрватске снаге су, после сваковрсног мучења и иживљавања над недужним и немоћним жртава, убиле око 4000 Срба, оба пола и свих узраста у крашким jамама, рекама и на другим местима. Посебно jе тешко страдало село Пребиловци, коjе jе изгубило више од 800 своjих житеља. Наjвише жртава jе било међу децом и женама коjе су 6. августа те године живе гурнуте у jаму Голубинка код Међугорjа. Злочин над

koncil1.jpg

С. Живановић: Коментар на чланак објављен у римокатоличком листу „Глас концила“ у Загребу

Римокатоличка „црква“ непрекидно покушава да оповргне постоjање римокатоличког хрватског геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у току II светског рата. На седници Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу (у коjоj нема представника ни Хрвата ни Срба) коjа jе одржана у Њуjорку под председништвом америчког професора Бернарда Клаjна, судско медицински стручњаци из САД су изjавили да поседуjу документа коjа говоре да jе преко 1400 римокатоличких свештеника, часних сестара и католичких активиста у Независноj држави Хрватскоj лично клало, убиjало, пљачкало, мучило, силовало девоjчице, девоjке и жене, насилно покрштавало православне Србе, Јевреjе и Роме. Насилно су вађена нерођена деца из утроба трудних маjки. Италиjански воjни извештаjи говоре о ужасном разбиjању дечjих глава о

ognjena-marija-livanjska.jpg

Деца Огњене Марије Ливањске

Митрополит Амфилохиjе посетио маjку Милицу, страдалницу из jаме безданке Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохиjе, 5. августа, у поподневним часовима, посетио jе Милицу Маљковић, рођ. Бошковић, старицу од 83 године у њеном дому у Сурчину надомак Београда. Милица jе jедна од 14 преживелих страдалника од 218 православних Срба бачених од усташа у jаму Равни Долац на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године. Родом jе из села Доње Руjане под Динаром на Ливањском пољу. Као десетогодишња девоjчица са маjком, сестром и млађим братом као и многоброjним рођацима, поделила jе чашу страдања на правди Бога, бацањем у jаму безданицу. Чудом Божjим, без воде и хране, међу лешевима на дну jаме дубоке преко 50

prebilovacki-mucenici.jpg

У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ ЛИТУРГИЈА И ПОМЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

БЕОГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ – У малоj цркви Светог Саве на Врачару у Београду jутрос jе служена света литургиjа и помен српским жртвама усташких злочина у Другом свjетском рату на простору Пребиловаца и других општина jужне Херцеговине. Парох светосавске цркве Будимир Зекановић рекао jе да су пребиловачке жртве страдале у ужасном злочину само зато што су се другачиjе звали и крстили на другачиjи начин. Он jе истакао да jе српски народ опстао, а доказ да зло ниjе побиjедило jе „васкрсење српског народа кроз Републику Српску“. „Како jе могуће да таj народ, коjи jе толико клан и над коjима jе НДХ вршила толико злочина ипак опстане. Таj народ jе имао васкрсење

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.