БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Шведски историчар Ленерт Палм оциjенио jе да Запад игнорише српске жртве из протеклог рата у БиХ, сматра их недостоjним, док са друге стране „часним“ жртвама сматра само Бошњаке и само оне Хрвате коjи су страдали од Срба. Осврћући се на низ новинских извjештаjа коjи су током претходног периода обjављени у његовоj земљи, а односе се на рат у БиХ од 1991 до 1995. године, Палм jе истакао да су према критериjумима Запада jедине „часне жртве“ тог сукоба муслимани коjе jе подржавао Алиjа Изетбеговић, док се хиљаде убиjених Срба нигдjе не помиње. Он jе напоменуо да су за Запад недостоjне жртве и муслимани коjи су подржавали

Парк посвећен жени коjа jе из логора НДХ извукла 12.000 српске деце смештен jе на два нивоа, између jедне прометне улице и Дунавског канала БЕЧ – У Бечу jе jуче у 9. бечкоj општини, пред неколико стотина људи, у присуству представника града Беча и српских званичника у Аустриjи, свечано отворен Парк Диане Будисављевић (1891[-]-1978). Ова Аустриjанка, удата за Србина, спасила jе животе 12.000 српске деце у фашистичккоj Независноj Држави Хрватскоj током Другог Светског рата. На свечаности jе наjпре говорила Мартина Малиjар, председница општинске скупштине Алзергрунда, коjа jе подсетила на цивилну храброст Диане Будисављевић и нагласила да се у Алзергрунду и читавом Бечу неће више дозволити фашизам. О Диани Будисављевић, као

Дeo Улице Росауер Ланде према Мосту мира у 9. бечком округу Алсергрунд, од понедељка 13. октобра носиће име – Парк Диана Будисављевић. Таj део шеталишта, иначе намењен наjмлађима, добиће име на инициjативу одбора Српског културно-просветног друштва „Просвjета“ из Аустриjе. – У знак сећања на велико и незаборавно дело Диане Будисављевић, коjа jе у време НДХ спасла животе 12.000 српске, jевреjске и ромске деце, поднели смо захтев граду Бечу да jедна улица или парк добиjу име ове хероине – каже професор Срђан Миjалковић, председник СПКД „Просвjета“ у Аустриjи. – То смо учинили jер смо желели да одамо почаст њеном делу, али и да парк посвећен српскоj снаjи постане симбол зближавања Срба

БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце. Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи. Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се

Група донских козака боравила jе данас у Спомен-подручjу Доња Градина гдjе су посjетили гробно поље Тополе и остатке фабрике сапуна, рекла jе виши кустос у тоj Јавноj установи Тања Тулековић. Риjеч jе о групи од 29 руских умjетника коjи су почетком седмице наступили у Бањалуци поводом обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата. „Ово jе први пут да се сусрећемо са руским умjетницима и jако нам jе драго што су показали интересовање да обиђу нашу установу“, рекла jе Тулековићева. Она jе додала да jе група умjетника, предвођена Николаjем Ђаконовим, током посjете била одjевена у традиционалне козачке ношње, те да су обилазак Спомен-подручjа доживjели врло емотивно. До овдjе сте читали

Изложба под називом „Економиjе jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у уторак, 7. октобра, у Завичаjном музеjу у Александровцу у Србиjи, наjављено jе данас из Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Из те установе jе потврђено да jе организовање изложбе резултат сарадње Јавне установа „Спомен-подручjе Доња Градина“ са Завичаjним музеjем у Александровцу, те да ће изложба бити постављена и у музеjима у Крушевцу и Прокупљу. Аутор изложбе „Економиjе jасеновачког логора“ jе Тања Тулековић, виши кустос у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“. Ово jе њена друга самостална изложба. Изложба jе покретног карактера и до данас jе била постављена у више градова, међу коjима су Бањалука, Добоj, Зеница, Градишка и Требиње. Извор: