У Галериjи науке и технике Српске академиjе наука и умjетности у Београду синоћ jе отворена изложба „Економиjа jасеновачких логора“, аутора Тање Тулековић, вишег кустоса Јавне установе „Спомен подручjа Доња Градина“. Директор „Спомен подручjа Градина“ Милорад Буква рекао jе на отварању изложбе да Јасеновац „чини посебним, а по техници убиjања и савршениjим“ од Аушвица, чињеница да су усташки џелати свакодневно измишљали како да на што свирепиjи начин убиjу своjе жртве – Србе, Роме и Јевреjе. „У Аушвицу jе направљен технички савршен систем убиjања у виду гасних комора. Усташе су, међутим, у Јасеновцу као метод убиjања, уз претходно исцрпљивање, искористили рад. Они су ангажовали логораше да даноноћно раде без хране и воде.

У Галериjи науке и технологиjе Српске академиjе наука и умjетности у Београду сутра ће бити отворена изложба „Економиjе jасеновачког логора“, чиjи jе аутор виши кустос у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“ Тања Тулековић. Директор те установе Милорад Буква потврдио jе Срни да jе изложба у Београду организована поводом обиљежавања 27. jануара, Међународног дана сjећања на жртве холокауста. „Осим тога, планом рада установе `Спомен-подручjе Доња Градина` предвиђено jе да изложбом у Београду почне обиљежавање Дана пробоjа jасеновачких логораша – 22. априла, с обзиром да се ове године обиљежава 70 година од тог догађаjа“, рекао jе Буква. Изложба „Економиjе jасеновачког логора“ биће отворена сутра у 18.00 часова у Галериjи науке и технологиjе

Глумац и продуцент о првим снимљеним кадровима новог филма „Јасеновац“ и злу коjе увек победе добри људи од савести Тихомир Станић БЕЗ наjава и медиjске пажње, помало инкогнито, Тихомир Тика Станић, глумац и продуцент, снимио jе у Аустриjи, као редитељ, прве кадрове дуго наjављиваног играног филма „Јасеновац“. – Били смо у Инсбруку, граду у коме jе 1891. рођена Диана Обексер Будисављевић, Аустриjанка коjа се удала за Србина Јулиjа Будисављевића, професора Медицинског факултета и оснивача Хируршке клинике у Загребу, с коjим jе 1919. стигла у Хрватску. То jе жена коjа jе преварила усташки систем НДХ – из логора смрти Јасеновац успела jе да спасе око 12.000 углавном српске деце, са Козаре,

Књига „Злочини над Србима у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/“ представља документовани прилог за одговорност те државе и циjеле њене управе коjе су проводиле идеологиjу остваривања чисто хрватске државе, рекао jе аутор ове књиге Јован Мирковић. Књига садржи избор документарних фотографиjа на коjима су регистровани призори злочина над српским народом у НДХ од 1941. до 1945. године. Мирковић истиче да jе циљ двоjезичног издања фото-монографиjе, на српском и енглеском jезику, да се фото-документационим материjалом стално подсjећа на страдале Србе у НДХ коjи нису могли подићи глас против судбине коjа их jе снашла. Он jе новинарима у београдском Дому воjске, гдjе jе представљена књига, рекао да књига даjе хронологиjу злочина у прва

Промоциjа књиге 15. jануара 2015. у 13 часова, Атриjум Дома Воjске Србиjе, Браће Југовића 19, Београд. Улаз слободан! Фото-монографиjа „Злочини над Србима у Независноj Држави Хрватскоj”, jединствена je књига коjа српскоj и страноj jавности, на српском и енглеском jезику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографиjа на коjима су регистровани призори злочина над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj од 1941. до 1945. године. Позивница – Злоцини над Србима у НДХ   Аутор Јован Мирковић даjе хронологиjу злочина у прва три месеца постоjања Независне Државе Хрватске, описуjе феномене и механизме зла, масовна и поjединачна убиства Срба, тортуре и прогоне. У завршном тексту

Никакви путокази на аутопуту не наводе путнике да се приближаваjу месту где су усташе масовно убиjале Србе, Јевреjе и Роме Спомен подручjе „Јасеновац“: поглед на споменик Камени цвет (Фото Раде Крстинић) Од наших специjалних извештача Јасеновац – Језиво звучи симфониjа ветра, са кратким паузама тишине, када се сиво небо примири. Немо корачамо кроз некадашњи логор смрти Јасеновац, ка jезеру и споменику Камени цвет коjи се види километрима далеко. Требало jе да таj бетонски споменик симболизуjе ново рађање и да слави живот и заjедништво. Споменик одавно не личи на цвет. Подсећа на џиновски патрљак, одломљени комад наших заблуда. „Забрана купања и риболова на спомен-подручjу!”, пише на табли испред jезера, над коjим