Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу“. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан православног празника Троjице 1943. године. Тачан броj настрадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, jедну jевреjску породицу и jедног муслимана коjи jе био ожењен Српкињом, те њихову дjецу. Тиjела убиjених су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње Полициjске станице у овом мjесту, одакле jе дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу. Након свирепог

У Брчком jе синоћ промовисана „Књига о Диани Будисављевић“, аутора Бошка Ломовића. Обраћаjући се љубитељима писане риjечи, Ломовић jе рекао да се за Диану Обехер Будисављевић ниjе знало 70 година, иако њено дjело представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига током Другог свjетског рата. „Ова храбра Аустриjанка избавила jе из усташких логора у НДХ више од 15.500 српске дjеце, углавном са Козаре и Кордуна. Преживjело их jе 12.500, што jе она уредно документовала у свом дневнику коjи jе децениjама скриван од jавности“, рекао jе Ломовић. Он каже да му jе управо таj дневник, коjи jе штампан у малом тиражу, наjвише користио приликом писања књиге. Стево Ћосовић, уредник у београдскоj издавачкоj кући