Живећи између Истока и Запада, Срби често бирали између два зла. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу. Др Андреj Фаjгељ ОВЕ године Србиjа обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликуjемо ове две победе? Трипут мери jедном сеци, каже народна мудрост. Ми никако да пресечемо, не зато што jе тешко измерити, већ зато што смо негде затурили основно мерило: српско становиште. То jе разлог што нас комунизам увек изнова збуни и изненади, као снег у децембру, ево већ читав век. Довољно jе да видимо петокраку на рускоj шапки да опет почнемо да се

Покушаjи рехабилитациjе усташког режима све гласниjи, антифашизам у дефанзиви. Срамотно оснивање Друштва за истраживање логора ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ НАКОН што jе хрватска председница Колинда Грабар Китаровић ненаjављено отишла у Блаjбург, Мацељ и Тезно, jуче jе и хрватски премиjер Зоран Милановић положио венац пред масовну гробницу у Тезном краj Марибора. Док хрватска десница обилази Блаjбург, где су у наjвећем броjу убиjени припадници злогласних усташких jединица, у Тезном jе било и цивилних жртава. Милановић ниjе ишао у Блаjбург, где се у суботу очекуjе долазак готово 20.000 људи. Хрватска председница, иначе покровитељ обележавања 70. годишњице догађаjа на Блаjбургу, ипак неће лично доћи на скуп, већ jе тамо била без претходне наjаве,

Дража jе, у новоj Југославиjи, као ратни злочинац требао Хрватима и то су им српски комунисти даровали Ратко Дмитровић РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата коjа су на овим просторима донела велике патње и страдања – изjавила jе председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, 14. маjа, око 11 сати, те одмах отишла до Блаjбурга (деведесетак минута вожње од Загреба) и тамо положила цвеће на споменик усташким злочинцима коjи су на том месту страдали маjа 1945. године. Може ли ово да се разуме, и како? Поручуjе ли Колинда, речима и делима, да jе Дража био фашиста а Павелић

Јасеновац Предсjедник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић упутио jе писмо хрватском министру управе Арсену Бауку са захтjевом да поништи спорно рjешење града Загреба о упису у регистар удружења Хрватске Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац jер оно ревитализира злочиначки карактер Независне Државе Хрватске. „То рjешење ни по чему се не разликуjе од хипотетичког рjешења коjе би издало Министарство управе у данашњоj Њемачкоj друштву чиjи оснивачи jавно поричу жртве Дахауа или Аушвица, а друштво осниваjу с намjером доказивања да Холокауста ниjе било“, наводи се у писму. Риjеч jе о друштву чиjи су чланови историчари коjи су у jавности познати по систематском релативизирању злочиначког карактера усташког режима. Градска управа Загреб дониjела jе

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу