arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Srpska_djeca_sa_Kozare.jpg

У ПЕТАК ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ КЊИГЕ „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге „Из колиjевке у Јасеновац“ су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе „Вук

Dokumentarni_film_Brojevi.jpg

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „БРОЈЕВИ“ ДОБИО „ЗЛАТНОГ ВИТЕЗА“

Документарни филм Броjеви Документарни филм „Броjеви“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), добио jе jедну од специjалних награда жириjа на међународном филмском фестивалу „Златни витез“ у Русиjи у конкуренциjи више од 200 филмова из 20 земаља. Аутор филма jе Бранко Лазић, сниматељи су Драган Радетић и Владимир Тодић, а монтажер Александра Милетић, саопштено jе из РТРС-а. Из ове медиjске куће подсjећаjу да jе филм „Броjеви“ прича о Зорки Делић коjа jе као jедно од козарачке дjеце преживjела ужасе логора за дjецу у Јастребарском у Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. „Зорка Делић jе у логору добила броj 97. Преживjела jе гладовања, болести, преваспитавања, изашла jе из гроба. Из логора jе

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Jasenovac_tribina.jpg

СРПКИЊА “ЗАПАЛИЛА“ ШВЕДСКУ говором о Јасеновцу

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

Bijela_traka_na_spomeniku_Mladenu_Stojanovicu.jpg

ОСУДА ПОСТАВЉАЊА БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НА СПОМЕНИК НАРОДНОМ ХЕРОЈУ

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу „Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора“, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. „То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Polaganje_vijenaca_kod_spomen_kosturnice.jpg

НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Masovna_grobnica_5.jpg

Зворник: Ту почивају Срби

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу“. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака

Jasenovac_kameni_cvijet.jpg

Вече сјећања на жртве усташког логора

Јасеновац Стокхолм – У Стокхолму jе одржано Вече сjећања поводом 70 година од пробоjа jасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, саопштено jе из добротворне организациjе „Мемориjална фондациjа Јасеновац холокауст“. Вече сjећања су организовали Амбасада Србиjе у Шведскоj, невладина организациjа „Биро Републике Српске у Шведскоj“, Фондациjа „Царица Јелена“, Црквена општина Свети Сава – Стокхолм и Раднички универзитет у главном граду Шведске. Програм комеморациjе, коjа jе одржана у препуноj сали Радничког универзитета у Стокхолму, био jе приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ у Другом свjетском рату. Оваj програм jе отворила изложба о

Sveti_novomucenici_Prebilovacki.jpg

СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ ПРЕБИЛОВАЧКИ

Свети Архиjереjски Сабор Српске Православне Цркве jе у току редовног заседања jуче спровео потребан поступак у вези одлуке о канонизациjи Светих Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, коjу jе одлуку jедногласно усвоjио на прошлогодишњем заседању. Свети Пребиловачки и др. новомученици ће се просављати 6. августа/24. jула, како ће бити и уписано у црквени календар од идуће 2016. године. Пре скоро 74. године, 6. августа 1941, локалне усташе су у jами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорjа, убиле скоро све жене, девоjке и децу из села Пребиловаца (по документима њих око 600). Мошти Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, извађене из 13 jама и више других стратишта су у

Srebrenica_1.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан православног празника Троjице 1943. године. Тачан броj настрадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, jедну jевреjску породицу и jедног муслимана коjи jе био ожењен Српкињом, те њихову дjецу. Тиjела убиjених су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње Полициjске станице у овом мjесту, одакле jе дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу. Након свирепог

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.

У Београду је 21. маја 2015. у простору Народне банке Србије, отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које је, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григорије. Изложба, која је заједнички пројекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасије, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, новинар

Jasenovac_16.jpg

Сећање на јасеновачке жртве

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Andjeli.jpg

Књига о страдању становника Пребиловаца у «оном и овом» рату

Књига Радмиле Јовановић може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа, каже у име издавача у предговору Оливера Радуловић. Портал Пребиловци-село на Интернету преноси предговор овоj књизи. Књига Радмиле Јовановић Анђели моjи, хаjде да летимо потресна jе прича о страдању Срба у Хeрцеговини коjа потврђуjе да се историjа понавља и да су жртве рата наjслабиjи и наjнедужниjи. Посвећена jе Љубици, Пребиловачкоj маjци, коjа jе, према сведочењу егзекутора, после Видовдана 1941. године загрљена са своjе троjе неjачи полетела изнад тамне дубине у Шурманачку jаму. Наслов књиге представљаjу последње речи хероине: Анђели моjи, хаjде да летимо коjим jе соколила своjу децу и

Polaganje_vijenaca_na_spomen_plocu_pobijenim_Srbima_u_Bradini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ У БРАДИНИ

Полагање виjенаца на спомен плочу побиjеним Србима у Брадини Служењем Свете архиjереjске литургиjе и парастоса у обновљеноj цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, данас су обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему jе убиjено 48 српских цивила, док jе велики броj протjеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена. Свештеници Српске православне цркве служили су Свету литургиjу након чега jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjу српским жртвама отаџбинског рата у БиХ. Виjенце на спомен-обиљежjе положио jе и предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић коjи jе рекао да jе Брадина симбол страдања Срба. „Обавеза jе свих нас да дођемо и поклонимо пажњу невиним

Masakriran_trinaestogodisnji_Zeljko_Masic.jpg

ЦРНОГОРСКО ТУЖИЛАШТВО ИСТРАЖУЈЕ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ЧАЈНИЧУ

Црногорско Специjално тужилаштво за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма претреса списе и доказне материjале у вези са случаjем ратног злочина над Србима у Чаjничу 1993. године, у коjима су учествовали црногорски држављани из околине Пљеваља, пише „Политика“. „Постоjе не само индициjе већ и необориви докази да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља“, рекао jе за оваj лист инспектор полициjе, коjи jе недавно „добровољно“ пензионисан. Из тог времена, навео jе оваj извор, постоjи кривична приjава полициjе из Чаjнича против 38 држављана Црне Горе, од коjих неки живе у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.