arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Alojzije_Stepinac_003.jpg

Ко то прави ореол Алојзију Степинцу?

4. септембар 2015.

Алоjзиjе Степинац Хоће ли Српска православна црква на краjу прихватити светитељски ореол Алоjзиjа Степинца, захваљуjући вештом маневру Ватикана и опортунизму „екуменске струjе“ СПЦ?! Ово се питање наметнуло после интервjуа славонског епископа Јована и обраћања кардинала Јосипа Бозанића у размаку од свега неколико дана, када су обоjица високих свештеника две цркве у медиjски фокус процес канонизациjе загребачког надбискупа из времена злогласне НДХ. Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић jе у недељу, после мисе у Риjеци, верницима обjаснио у коjоj се фази сада налази процес канонизациjе, увераваjући присутне да jе папа Фрања за то да Степинац буде проглашен светим. То што jе Ватикан позвао СПЦ да заjеднички формираjу комисиjу коjа ће бавити аргументима

Може ли СПЦ да спречи да Степинац постане светац

3. септембар 2015.

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алоjзиjе Степинац Хрватска страна jе уверена да jе комисиjа за разговоре између католичке и православне цркве основана са jедином намером да се смире тензиjе после канонизациjе. Када о кардиналу Алоjзиjу Степинцу, загребачком надбискупу у време Другог светског рата у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ), проговоре српска и хрватска стручна и црквена jавност, као да описуjу два потпуно различита човека. „Надбискуп Степинац jе био добро обавештен о масовним злочинима над Србима и Јевреjима, али његова подршка држави коjа jе те злочине чинила до краjа рата ниjе била озбиљниjе доведена у питање”, каже српски историчар др Милан Кољанин, научни сарадник Института за савремену историjу. „Тешко ћете наћи

Episkop_Atanasije_kod_premijera_Livanjskog_kantona.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ОД ВЛАДЕ ЗАТРАЖИО ПОМОЋ У ОБНОВИ ХРАМОВА

3. септембар 2015.

Епископ Атанасиjе код премиjера Ливањског кантона Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе затражио jе подршку од Владе Ливањског кантона и њеног предсjедника Драшка Далића у обнови православних храмова на подручjу овог кантона. Владика Атанасиjе упознао jе Далића на састанку у Ливну да на подручjу Ливањског кантона има храмова коjи нису обновљени због слабог економско-материjалног статуса Епархиjе. Епископ бихаћко-петровачки упознао jе Далића и о неповољном радном статусу пароха ливањског протоjереjа-ставрофора Жељка Ђурице у школи у коjоj предаjе вjеронауку и потреби да оствари своjа права на здравствено и пензиjско осигурање. Далић jе обећао да ће изаћи у сусрет овим потребама, саопштено jе из Епархиjе бихаћко-петровачке. Владика Атанасиjе упознао jе Далића и о предстоjећоj

grigorije-01.jpg

Најрадоснији догађај у новијој историји Херцеговине

3. септембар 2015.

Епископ ЗХиП Григориjе Наjрадосниjи догађаj у новиjоj историjи Херцеговине (разговор вођен са философом Елисом Бекташем) Jедан од наjтежих злочина коjи се у II свjетском рату десио над српским народом у Босни и Херцеговини jесте усташки покољ житеља села Пребиловци, у првим данима августа 1941. године. Комунистичке власти, погрешно вjеруjући да мукли заборав може имати снагу изљечења, нису биле склоне отварати простор говорењу о овом и о многим другим злочинима, какав jе покољ Бошњака билећког краjа над jамом Чавкарица. Пребиловачке жртве извађене су из jаме 1991. године и тада jе направљена спомен-костурница, коjу су припадници ХВО минирали већ идуће године. Ове године довршено jе обнављање спомен-костурнице, те изградња Храма Васкрсења Христовог,

Milorad_Ekmecic_poruka.jpg

ПОРУКЕ МИЛОРАДА ЕКМЕЧИЋА (1928-2015): СРБИЈИ СЕ ПОНОВО МОЖЕ ДЕСИТИ 27. МАРТ

2. септембар 2015.

  Милорад Екмечић У jедном од последњих интервjуа, датог Вечерњим новостима, преминули историчар пре годину дана говорио jе о кризи у Србиjи , „у каквоj вероватно никада ниjе била у своjоj историjи“ Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба Новог века. С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од Карађорђевог времена наовамо, била на страни Турске. И

Patrijarh_Irinej_Papa_mi_je_rekao_da_nije_hvalio_Stepinca.jpg

Патријарх Иринеј: Папа ми је рекао да није хвалио Степинца

2. септембар 2015.

Патриjарх Иринеj: Папа ми jе рекао да ниjе хвалио Степинца БЕОГРАД – Ниjе тачно да jе папа Фрања хвалио Степинца и да jе подржао његову канонизациjу. То jе лаж. Он jе поручио да ће о свему томе jош размислити! Овако патриjарх српски Иринеj коментарише тврдње загребачког надбискупа Јосипа Бозанића да jе папа Фрања, наводно, подржао проглашење католичког надбискупа коjи jе подржавао усташтво Алоjзиjа Степинца за свеца и да jе у писму упућеном нашем патриjарху одбацио све приговоре СПЦ. Иринеjу jе било тешко да даље говори. Уз дуге паузе у телефонском разговору, замолио нас jе да га разумиjемо. „Све што сам имао да кажем о Степинцу рекао сам коме jе требало.

stepinac-dvije-slike.jpg

Шта СПЦ мисли о светости Степинца

1. септембар 2015.

Алоjзиjе Степинац Папа Фрањо лично jе уверен у светост кардинала Алоjзиjа Степинца, загребачког надбискупа из периода Другог светског рата и времена Независне државе Хрватске, али jе направио и jедан „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историjи” – позвао jе Српску православну цркву на диjалог о овом хрватском кардиналу. Ово jе верницима у Риjеци, у проповеди после недељне мисе, рекао кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, поjашњаваjући своjоj пастви наjновиjа догађања у вези са Степинчевим проглашењем светим. Он jе том приликом открио и шта jе папа Фрањо одговорио патриjарху Иринеjу на његово писмо коjе jе у Ватикан однео надбискуп Доминик Мамберти после посете Србиjи и Српскоj цркви краjем jуна прошле године.

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

Право лице „блаженог“ надбискупа: Степинац моли папу да спасе НДХ!

1. септембар 2015.

Ексклузивно из Magnum crimen-a преносимо писмо (Promemoria) „блаженог“ Степинца папи Пиjу XII, у коjем тражи да Ватикан спасе НДХ од нестанка, jер jе у питању брана „офензивном бизантинизму“, тj. православљу. Анте Павелић и Алоjзиjе Степинац „Напредовање источне шизме у католичке редове приjети данас с пуном озбиљношћу да постигне своjе мрачне циљеве. Побjеда великосрпске идеjе значила би уништење католицизма на сjеверозападном Балкану, у Држави Хрватскоj. Наведени нам документи не остављаjу никакове двоjбе. Што више, нема никакове двоjбе, да би такав кобни догађаj имао и даљње посљедице далеко преко граница Хрватске. Валови ортодоксног и офензивног бизантинизма ударали би о границе Италиjе, док се до сада разбиjаjу у хрватско Предзиђе. И више, утолико,

Tudjman_Knin_01.jpg

“ОЛУЈА” ЈЕ ЖИВИ ДОКАЗ ДА, ако Хитлер и није победио, његови следбеници у Хрватској свакако јесу

31. август 2015.

Пише: Горан Бабић (Из текста “Олуjа”, обjављеног у Просвjети, новинама за културу Српског културног друштва Просвjета, Загреб, броj 126, jули 2015.) Кад већ расправљамо о ноторним стварима jедно jе jасно – у животу ове генерациjе нема ничег “ноторниjег” од “Олуjе”. Не стављам (из више разлога) знак jеднакости премда становите сличности постоjе, али бар мене “Олуjа” донекле подсjећа на Јасеновац у коjему jе и моjа (маjчина) фамилиjа изгубила чак деветеро ближих и даљих рођака. Наравно, страдања су у коjечему неуспоредива, али jе оно основно, оно битно и суштаствено (да тако кажем) или исто или блиско или сродно а своди се на прогон, затор, ишчезнуће, нестанак читаве jедне етничке скупине. У логору

Culibrk_01.jpg

Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву Епископа Јована Ћулибрка за „Недељник“

29. август 2015.

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Sahrana_posle_ekshumacije_u_Livnu_1991.jpg

Календар геноцида: 28. јул – 03. август 1941. Страдање Срба са ливањског подручја

29. август 2015.

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени. Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се

spomenik_u_ljubljenici.jpg

WOMEN, CHILDREN FROM LJUBLJENICA BURNT ALIVE ON CHURCH HOLIDAY

28. август 2015.

Ћирилица Monument to the victims was made at the Ortodox cemetery in Ljubljenica On this day in 1941, Ustashas burnt women and children alive in a stable in the village of Ljubljenica in Berkovici municipality. It was the orthodox holiday of the Nativity of the Virgin Mary.   Milenko Jahura, the head of the Serb Ethnic Society Prebilovci, says that on that horrible day, members of the Vukosav family – Cvijeta, Dara, Slavko, aged 15, Stoja, 10, Nasta, Cvija, Danica, Slavko, 8, and Andjelko, 8, were burnt to death.   Of the Gelo family, burnt alive were Petra, Andja, Ljubica, 4, Mara, Milenko, 8, Milenka, 6, Ljubica, 2, Danica, Branko,

Spomenik_u_Gubinu_popu_Risti_i_njegovim_parohijanima.jpg

Календар геноцида: 06. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

27. август 2015.

Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохиjанима У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Саjковић, 6. jуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у jаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић. Јама коjу зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првоj седмици jуна 1941. године усташе су извеле своjеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак jула. Намера им jе била да ухапсе Цвиjу Паjчина Орашчића, због неког обрачуна коjи се неколико дана раниjе догодио између Паjчина и усташа. Пошто jе Цвиjо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и

Ante_Pavelic_003.jpg

Чињенице о кованици усташког режима

27. август 2015.

Како jе обновљена дебата у Хрватскоj о усташком поздраву „За дом спремни“, за коjи многи тврдоглаво тврде да jе стари хрватски поздрав, портал Србиjа данас скреће пажњу на пар историjских чињеница. Анте Павелић Сасвим jе jасно да су се њиме служили функционери НДХ, коjи су остали у аналима историjе позанти као крволочни сарадници нациста у Другом светском рату, те као и њихови господари, организовали су масовна убиства и депортациjе цивила по националноj и расноj основи, махом Срба, Јевреjа и Рома. Пошто многи у Хрватскоj сумњаjу да су усташке власти искључиво користиле поздрав „За дом спремни“, већ, како данас многи тврде, „За дом и поглавника спремни“, ево неколико историjских чињеница: У

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_iz_Broda.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 550 СРБА УБИЈЕНИХ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

26. август 2015.

Служен  парастос за страдале Србе из Брода У Броду jе служен парастос за 550 Срба са подручjа Брода и Дервенте, коjи су страдали на данашњи дан 1941. године. Парастос jе служен код споменика страдалим Србима, коjи се налази у близини моста преко риjеке Саве. Према званичним документима и изjавама свjедока, 50 Срба jе одмах убиjено на мосту преко риjеке Саве, а остали су одведени у логор у Славонску Пожегу и већина jе истог дана убиjена. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да се мора дати значаj одржавању оваквих догађаjа коjи сjећаjу на сва страдања на овим просторима. Сjећање на страдале Србе у Другом свjетском рату организовали су општинска Борачка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА