Podržite ovu inicijativu za spasenje duša naših sestara i braće koji su pali za ime Hristovo Drage sestre i braćo, 13. septembra, proslavljamo Svete mučenike jasenovačke. U našim crkvama, širom sveta, biće služene Svete Liturgije i parastosi. Pišem ovo da Vas podsetim, da odete u naše crkve i hramove i da se pomolite za duše svih naših sunarodnika koji su ubijeni zato što su bili pravoslavni Srbi. Predložio bih da slikate parastos u Vašoj crkvi i da nam prosledite slike na mejl [email protected] . Želimo slike sa svih kontinenata. Iz svake zemlje. Iz svakog grada. Iz svakog mesta. Da se zna da ih nismo zaboravili a i da podsetimo druge,

  Jovan Ćulibrk Vaše preosveštenstvo, Obraćam Vam se povodom intervjua koji ste 27. avgusta ove godine dali časopisu Nedeljnik. Pretpostavljam da nisam jedini na koga je intervju ostavio snažan utisak s obzirom na činjenicu da je Kancelarija Eparhije slavonske već sledećeg dana objavila demanti kojim Vas brani od optužbe da ste u svom izlaganju branili nadbiskupa Stepinca i njegovu ulogu u genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941-1945. Kao stručnjak za pitanja holokausta i čelnik Odbora za Jasenovac Srpske Pravoslavne Crkve, Vi ste u izvanrednom položaju ne samo da sagledate neizmernu strahotu genocida nad srpskim narodom koji je u NDH izvršen što uz otvorenu što prećutnu podršku (ja bih

  Da li su zločini Hermana Geringa delimično ili sasvim oprostivi zbog toga što se on hrabro držao pred Nirnberškim sudom za ratne zločine u čijem sastavu je bilo i ruskih komunista? Milorad Vučelić Da li je svako ko je za dokazano počinjena zločinstva i genocid nad Srbima odgovarao pred nekim sudom u kojem su sedeli komunisti, nevin ili čak heroj ili budući svetac? I da li ćemo se, i zašto, oko toga „sigurno složiti“ i otkud nekome uopšte bilo kakva ideja da se oko tako nečega možemo saglasiti ili čak pomisliti da se saglasimo? Kakva je to čudovišna revizija istorije po kojoj je nevin i uzvišen svako onaj koga je osudio

Povodom praznika Svetih mučenika Jasenovačkih (13. septembar) organizuje se putovanje u Jasenovac i Donju Gradinu.   Program putovanja: – Polazak u nedelju 13. septembra autobusom iz Novog Sada – Manastir Jasenovac (Sveta arhijerejska liturgija) – Spomen – područje Donja Gradina – „Topola užasa“ u Donjoj Gradini – Poseta srpskom mučeničkom selu Draksenić – Pakrac – Saborni hram svete Trojice i Vladičanski dvor – Manastir Pakra – nalazi se između Pakraca i Daruvara – Manastir Svete Ane – nalazi se u blizini Daruvara   Detaljnije o mestima koje ćemo posetiti možete da videte na sledećim vezama: www.eparhija-slavonska.com http://www.jusp-donjagradina.org/ http://www.jadovno.com/   Broj mesta je ograničen. Prijave će se vršiti dok se ne

Predsednik dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac govorio je u emisiji „Ćirilica“ Hepi televizije o pohvraćenju i porimokatoličenju Srba u Hrvatskoj u naše vreme. „Recimo, pohvraćuju se urbani Srbi – to su oni koji počinju da se pišu kao Hrvati, koji prestaju da slave svoje slave, samo da bi zadržali nekakve pozicije koje su imali do tada, da bi zadržali posao…“, rekao je Štrbac. Govoreći o prelasku Srba iz pravoslavlja u rimokatolizizam, Savo Štrbac je rekao da se nekoliko meseci posle „Oluje“ u Beogradu sreo sa zagrebačkim sveštenikom Milenkom Popovićem koji mu je tada ispričao da se njegov sveštenički posao sveo na izdavanje potvrda deci koja su krštena kao pravoslavci. „Pitao

Piše Vladimir Dimitrijević Kako su nadbiskupa Alojzija i ustašku državu Hrvatsku, polovinom prošlog veka, videli i o tome  potom svedočili demokratski orijentisani Hrvati Nedavno smo od jednog visokopostavljenog lica iz SPC dobili upozorenje da mi, kao Srbi, moramo birati reči kad govorimo o nadbiskupu Alojziju Stepincu, koga Vatikan smatra „blaženim“. Rešili smo da taj savet poslušamo, pa da čujemo glasove Hrvata koji nisu bili ni ustaše, ni komunisti, nego demokratski orijentisani i uz Vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu. PAPA I HRVATI M. Mirošević Sorgo (Hrvat) poslanik Vlade Kraljevine Jugoslavije u Vatikanu, posetio je, još početkom avgusta 1941. godine, papu Pija Dvanaestog i obavestio ga o „posledicama koje bi mogle nastati

Stručnjak za crkveno-pravnu istoriju Zoran Čvorović upozorava da pravoslavni Srbi ne smeju da prihvate relativizovanje uloge Alojzija Stepinca u NDH, kada je na najmonstruozniji način stradalo nekoliko stotina hiljada njihovih sunarodnika. Profesor Čvorović za „Vesti“ upozorava da se na to ne sme pristati ni kada slični stavovi dolaze iz SPC, kao što je to nedavno učinio vladika slavonski Jovan porukom da ćemo „svi mi morati dobrano odvagati svaku reč, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca“.   Zoran Čvorović Zašto je papa predložio komisiju Vatikana i SPC o kanonizaciji Stepinca? – Teško je Srbina uloviti u prozelitsku klopku ekumenizma sve dok postoji jasna razlika između ustaškog vikara nadbiskupa Stepinca i Svetih

Alojzije Stepinac Hoće li Srpska pravoslavna crkva na kraju prihvatiti svetiteljski oreol Alojzija Stepinca, zahvaljujući veštom manevru Vatikana i oportunizmu „ekumenske struje“ SPC?! Ovo se pitanje nametnulo posle intervjua slavonskog episkopa Jovana i obraćanja kardinala Josipa Bozanića u razmaku od svega nekoliko dana, kada su obojica visokih sveštenika dve crkve u medijski fokus proces kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa iz vremena zloglasne NDH. Zagrebački nadbiskup i kardinal Josip Bozanić je u nedelju, posle mise u Rijeci, vernicima objasnio u kojoj se fazi sada nalazi proces kanonizacije, uveravajući prisutne da je papa Franja za to da Stepinac bude proglašen svetim. To što je Vatikan pozvao SPC da zajednički formiraju komisiju koja će baviti argumentima

Patrijarh Irinej: Papa mi je rekao da nije hvalio Stepinca BEOGRAD – Nije tačno da je papa Franja hvalio Stepinca i da je podržao njegovu kanonizaciju. To je laž. On je poručio da će o svemu tome još razmisliti! Ovako patrijarh srpski Irinej komentariše tvrdnje zagrebačkog nadbiskupa Josipa Bozanića da je papa Franja, navodno, podržao proglašenje katoličkog nadbiskupa koji je podržavao ustaštvo Alojzija Stepinca za sveca i da je u pismu upućenom našem patrijarhu odbacio sve prigovore SPC. Irineju je bilo teško da dalje govori. Uz duge pauze u telefonskom razgovoru, zamolio nas je da ga razumijemo. „Sve što sam imao da kažem o Stepincu rekao sam kome je trebalo.