arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Dana.jpg

Желим да моје дијете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживјели

8. новембар 2015.

Поштовани, Припала ми jе велика част, али исто тако и велика одговорност, да могу говорити данас на Козари, мjесту коjе са Јасеновцем, Доњом Градином, Госпићем, Јадовним, острвом Паг, Косовом и Метохиjом, као и краjем из ког jа долазим, представља мjесто страдања, прогонства, прогона и погрома нашег српског народа. Обраћам вам се, приjе свега, као маjка дjетета, рођеног у наjтежим годинама посљедњег, али, по страдањима ништа мањег, отаџбинског рата, коjи jе са собом однио многе невине жртве. Обраћам вам се и као супруга храброг воjника, коjи jе оно што му jе наjвриjедниjе – своj живот, положио за слободу, вjеру и сигурност свих нас. Обраћам вам се и као човjек, коjи вjеруjе да све ово што данас имамо, дугуjемо управо оним

Књига Кинематографија у НДХ-а

Књига Кинематографија у НДХ-а разочарала Хрватску десницу

8. новембар 2015.

Аутор књиге „Кинематографиjа у НДХ-а“ Даниел Рафаелић рекао jе да његова књига представља компилациjу на хиљаде докумената, мемоарске грађе и оргиналних филмских журнала и да jе била велико разочарање за дио хрватске jавности, посебно за радикалну десницу коjоj jе требало да послужи да „маше њом и `велича` културну политику НДХ-а“. Он jе за „Вечерње новости“ рекао да jе књига писана у форми научног рада, све jе у њоj провjерљиво – од докумената и филмова, те jе тиме она утемељена и ниjе историjски конструкт или политички памфлет. „Ту jе одмах услиjедило велико разочарање када сам наjприjе обjавио велики текст о Гебелсовим дневницима у коjим он дословце пише… jадни Хрвати ако им

Бијеле заставе за Србе у Мостару 1992. године

6. новембар 2015.

Мостар jе град у коjем су током грађанског рата у БиХ, почињени монструозни злочини над Србима. Хрватско-муслиманске воjне формациjе поновиле су злочине њихових предака у усташким униформама, коjи су настоjали истребити Србе у долини Неретве током Другог свиjетског рата. Поново су Србима одсjецане главе, копане очи, сjечене уши и носеви, урезивани крстови на тиjелу, просjецани jезици, ломљене руке и ноге, вршена силовања жена и бездушна психичка тортура ухапшених Срба из Мостара и околине. Мостар jе град у коjем су током грађанског рата у БиХ, почињени монструозни злочини над Србима. Хрватско-муслиманске воjне формациjе поновиле су злочине њихових предака у усташким униформама, коjи су настоjали истребити Србе у долини Неретве током Другог

Изложба Економије јасеновачког логора

Изложба о Јасеновцу у Будимпешти

6. новембар 2015.

Изложба под називом „Економиjе jасеновачког логора“ приказана jе у Будимпешти и изазвала jе велики интересовање посjетилаца, међу коjима су били и представници мађарског парламента, потврдила jе аутор изложбе Тања Тулековић. Тулековићева, коjа jе и виши кустос у Спомен-подручjу „Доња Градина“, прецизирала jе да су синоћ на отварању изложбе у Културном и документационом центру Срба у Мађарскоj говорили амбасадор Србиjе у Мађарскоj Раде Дробац, амбасадор БиХ у тоj земљи Александар Драгичевић. Његово преосвештенство епископ будимски Лукиjан и главни рабин у Мађарскоj Роберт Фролих на отварању су служили парастос и помен за православне и jевреjске жртве. „Наредних дана биће организоване школске посjете изложби. Планирано jе да изложба буде отворена у неколико мађарских

Prebilovci-1.jpg

Обнова матичних књига у чапљинској парохији

6. новембар 2015.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЧАПЉИНСКА Парох Марко Гоjачић Контакт: +387 65/923-990 Броj 223 /14 од 30. септембар 2014. године Предмет: Писмо о обнови матичних књига парохиjе чапљинске Драга браћо и сестре, На инициjативу Црквене општине Чапљина од 1. октобра почиње прикупљање података како би се обновиле матичне књиге крштених парохиjе чапљинске. У току протеклог рата 1992. године поред храмова коjи су уништени, али чиjа jе обнова у току, изгорела jе богата архива парохиjе коjа обухвата и све матичне књиге (књига крштених, венчаних, умрлих). Трудом свештеника коjи су били на парохиjи након рата обновљен jе мали део ове богате архивске грађе. С тим у вези молимо све коjи живе на подручjу општине Чапљина (Чапљина, Тасовчићи, Пребиловци, Клепци, Габела, Речице),

Никола Кобац

ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

5. новембар 2015.

Пише: Никола Кобац За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се. Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича „блиставу“ побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године. Истина jе да jе то

Да ли ћете Ви моћи нешто учинити да се њихове кости спасе и извуку из јаме?

4. новембар 2015.

Са моjим оцем Миланом отишли су и бачени у ту jаму истог дана и рођена браћа Миланова и то: Мирко, Никола и Дане. И они су ЧЕТИРИ РОЂЕНА брата и дан данас у тоj jами. Нико ниjе покушао да их повади из те jаме.           ПИСМО:   Мирко Рапаић                                                  4. март 2011.г. 11000 Београд Србија     Др. Душан Басташић Краља Алфонса XIII 49/а 78000 – Бања Лука Република Српска, БиХ   Веома поштовани Др. Душане! Јучер смо разговарали у Београду у Удружењу Срба – избјеглица. Том приликом Ви сте ми дали Вашу адресу и замолили сте ме да Вам пошаљем слику мога оца Милана Рапаића кога

Изложба ''Економије јасеновачког логора''

„Економије јасеновачког логора“ у Мађарској

2. новембар 2015.

Изложба под називом „Економиjе jасеновачког логора“, чиjи jе аутор кустос „Спомен-подручjа Доња Градина“ Тања Тулековић, биће приказана у Kултурном и документационом центру Срба у Мађарскоj у сриjеду, 4. новембра. Директор Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“ Милорад Буква истакао jе да отварањем изложбе руководство тог центра жели да подсjети jавност на страдање невиних у систему jасеновачких логора, саопштено jе из ове установе. Текст и каталог изложбе преведени су на мађарски jезик, потврдио jе Буква. Суорганизатор догађаjа jе Документациони и мемориjални центар посвећен Холокаусту у Будимпешти. Изложба ће бити отворена у 18.00 часова. Извор: Везане виjести: ИЗЛОЖБА „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ У БЕЧУ Свечано затварање изложбе “ ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

1. новембар 2015.

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су „Вечерње новости“ покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Промовисана издања Спомен подручја „Доња Градина“

31. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима „Заборављени“ и научни часопис „Топола“, издања Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. „Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту“, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

spomenik-u-ujvideku.jpg

У „Ујвидеку“ 1942, три дана после Светог Јована

30. октобар 2015.

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

Борка Павићевић

НЕПРИЈАТЕЉ НИКАДА НЕ МИРУЈЕ: Јасеновац у Београду!

27. октобар 2015.

„Да неприjатељ никада не мируjе“, потврђуjе Борка Павићевић своjим наjновиjим активностима у коjима посебно место имаjу њени гости из Хрватске. (Видети: „Земља и кутиjа шибица“, Данас, Београд, 24-25. октобар 2015, стр. XIII) На први поглед – пажње ништа вредно. Но, ствар jе прилично комплексне природе jер се иза свега криjу покварене работе. Ову тврдњу требам да разjасним: Некадашњи Мемориjални комплекс у Јасеновцу располутио се на два дела после проглашења независности Хрватске тако да jе jедан део остао у Хрватскоj а други у Републици Српскоj то jест Босни и Херцеговини. Оно што jе северно од реке Саве – стална музеjска поставка – по оцени апсолутне већине музеалаца представља накарадно тумачење крваве

У Београду отворена изложба ''Бањалука - окупација и ослобођење'

ИЗЛОЖБА АРХИВА СРПСКЕ У БЕОГРАДУ

27. октобар 2015.

У Архиву Србиjе у Београду данас jе отворена изложба „Бањалука – окупациjа и ослобођење“ приређена поводом 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свjетском рату. Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао jе, отвараjући изложбу, да jе посебан дио изложбе посвећен завршним операциjама за ослобођење Бањалуке и документима коjи свjедоче о периоду непосредно послиjе рата, нарочито о раду нових власти и почетку рада мирнодопских установа и органа у Бањалуци. Изложбу jе приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Удружењем архивских радника Српске. Директор Архива Републике Српске Боjан Стоjнић подсjетио jе да архиви Србиjе и Српске имаjу потписан протокол о сарадњи и навео да jе данашња изложба почетак сарадње

Никола Кобац

Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“ на Сајму књига у Београду

26. октобар 2015.

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Гаравница - ексхумирани посмртни остаци

Горње Храсно- Ексхумиране кости српских мученика (ВИДЕО)

24. октобар 2015.

Ексхумирани су посмртни остаци српских мученика из села Горње Храсно, коjе припада општини Неум, а налази се на тромеђи између Неума, Стоца и Љубиња. Српске страдалнике усташе су бациле у jаму Гаравница, удаљену од овог села око пет километара, на Видовдан 1941. године. Посмртни остаци извађени су из jаме Гавравница 1970. године и сахрањени у спомен-костурницу у Горњем Храсну, 1992. године. Усташе су извршиле нови злочин – минирале су ово спомен обиљежjе. Сумњало се да су кости извађене и бачене. На инициjативу потомака страдалника, као и владике захумско-херцеговачког Григориjа и умировљеног владике Атанасиjа, данас jе извршено откопавање гробнице. Из породице Милована Буквића у jаму Гавравница бачено jе шест чланова, међу коjима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА