arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Митрополит Порфирије

Још неизвјесни резултати рада црквене комисије о Степинцу

Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је да је резултат рада Мјешовите комисије Српске православне цркве /СПЦ/ и Римокатоличке цркве о улози кардинала Алојзија Степинца у Другом свјетском рату још неизвјестан и да многа кључна питања и периоди још нису разматрани. „Ни сам нисам сигуран да ли смо на половини рада. Ми не знамо какву ће одлуку папа донети. Као што патријарх рече, каква год да буде, католике ће обавезивати, а ми ћемо бити задовољни или незадовољни“, рекао је митрополит Порфирије за „Политику“. Он је додао да од дијалога чланова Комисије, ако је искрен и истинољубив, не може бити штете, него само користи. „Верујем и да је папа предлогом за

Мира Лолић-Мочевић и др Дарио Видојковић Фото: Б. Миличић

„Вести“ у Минхену: Немци видели истину о Јасеновцу

У понедељак, 10. априла, у Документационом центру националсоцијализма у Минхену приказан је документарни филм „Злочин над злочинима“ чији је аутор новинар РТРС Мира Лолић- Мочевић. Уз сведочења преживелих логораша и много документарног материјала, филм носи снажну поруку да треба опростити, али се никад не сме заборавити страдање, пре свега Срба, Јевреја и Рома, у Независној Држави Хрватској (НДХ). То је и универзална порука свету, да се нигде и никад не догоди такво страдање људи, поготово деце која су најневиније жртве сваког рата. Стравичан злочин У филму говоре историчар и академик Василије Крестић, историчар Јован Мирковић, дугогодишњи директор спомен-комплекса Јасеновац, који је 1992. године протеран из Хрватске. Говорећи о стравичном злочину

Градина - Топола ужаса Фото: РТРС

Утврђен програм комеморације у Доњој Градини

На састанку Организационог одбора за обиљежавање 72. годишњице од пробоја последње групе јасеновачких логораша, у Доњој Градини данас су прецизирани детаљи обиљежавања које ће бити одржано 22. и 23. априла. Састанку су присуствовали представници кабинета предсједника Републике Спрске и свих министарстава, те представници општине Козарска Дубице и Спомен подручја Доња Градина. Позивнице за присуство обиљежавању упућене су свим званичницима Републике Српске, званичницима из реда Српског народа у институцијама БиХ, и свим амбасадорима акредитованим у БиХ. Своје присуство цећ су потврдили његова Екселенција амбасадор Израела у БиХ, као и Амбасадор мисије ОЕБС-а у БиХ, Џонатана Мур. Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић је навео да

Фото Arhiv Muzej žrtava genocida

Руси о Јасеновцу: хрватски Аушвиц за Србе!

Руски   Како се савремена Хрватска односи према своjоj фашистичкоj прошлости? У августу се навршава 76 година од стварања jедног од наjстрашниjих концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, коjе су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јевреjима од коjих су се чак и Немци згражавали. А како се сад у Хрватскоj односе према усташама? Сматраjу ли они да jе Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе што се данас дешава у Прибалтику. Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г. по вољи усташа коjе су дошле на власт био

Гроб Алојзија Степинца у катедрали у Загребу Фото: wikimedia.org/Janezdrilc

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (4): Високи орден од Павелића

У преостале три од једанаест тачака, које наводи као разлог због којег Алојзије Степинац, усташки викар и члан парламента НДХ, не може никад бити канонизован, историчар др Дарио Видојковић говори о признањима које су нацисти и усташе одавали овом свом сараднику из врха католичке цркве. Озлоглашени фратар Под деветом тачком, он наводи орден који је Степинац 1944. године примио од усташког поглавника Павелића. Степинац је одликован високим орденом за заслуге „Велеред са звијездом“, а његова подршка усташком режиму била је и оправдање за велики број хрватског клера који је лично учествовао у усташким покољима и који су чак били у њиховим редовима као злогласни фра Мирослав Филиповић Мајсторовић, који је

Aleksandar_Cotric.jpg

Срби треба од Јермена да уче о култури сјећања

Александар Чотрић Посланик у Скупштини Србиjе Александар Чотрић истакао jе да начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе страдале сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србиjу. „Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самоj Србиjи“, рекао jе Чотрић, коjи jе и предсjедник Клуба српско-jерменског приjатељства. Он jе подсjетио да у Скупштини Србиjе ниjе донесена декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом свjетском рату, нити jе такав документ поднесен Парламентарноj скупштини Савjета Европе,

Ранко Остојић

Шта слиједи након фотографије с ножем на Фејсу и позива на „љуту траву“

„Овако сваки дан… Браво полиција… Браво ДОРХ..! Клање је за вас нормална ствар“, написао је на свом Facebook профилу бивши министар унутрашњих послова Ранко Остојић Сада би, стварно, требало бити доста. Јер, што се још треба догодити након сликања на Facebooku, с ножем у руци и кипом Анте Павелића, како би Андреј Пленковић и његова Влада ХДЗ – Мост напокон кренули у рат с десним екстремизмом у Хрватској? Пријетње је – ријечима и сликом – упутио извјесни Јосип Ћубелић и адресирао на Арсена Баука и Ранка Остојића, двојац СДП-ових саборских заступника, којима би, види се, радо пресудио. У поплави гадости и шовинизама која кружи интернетским друштвеним мрежама, нико, вјероватно, не би ни знао за споменуте пријетње да Ранко

Одали пошту страдалима: Обележавање 75 година од масакра

У Дрину побегле од усташке каме

Крајем прошлог месеца на обали Дрине, у Старом Броду код Вишеграда, уз највише државне и војне почасти, обележено је 75 година од стравичног злочина из Другог светског рата када је у само неколико дана зверски убијено око 6.000 Срба. О овом догађају се све до 2008. године није знало апсолутно ништа, а захваљујући вишеградском свештенику Драгану Вукотићу то се променило. У разговору за „Вести“, јереј Вукотић каже да је у плану изградња Спомен-комплекса у оквиру кога би се налазила и стална изложба са фотографијама жртава и преживелих, али и бројна документа која говоре о стравичном злочину који су усташе извршиле марта 1942. Додик: Кога вређа истина На обележавању 75 година

Доња Градина - спомен обиљежје (илустрација)

Меморијална академија у помен јасеновачким жртвама

Поводом 72 године од пробоја посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац и у помен на невине жртве највећег јасеновачког стратишта Доње Градине, Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ организује 22. априла меморијалну академију под називом „Свијете тихи“. Меморијална академија, која се традиционално у Козарској Дубици одржава уочи парастоса и помена у Доњој Градини, биће одржана у Дому културе у 20.00 часова. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић потврдила је да ће у програму меморијалне академије учествовати Српско пјевачко друштво „Вишњић“ из Козарске Дубице, Гудачки квартет „Паладио“ из Бањалуке, глумци Маја Вујановић и Рајко Марчета и балерине Наталија Нинић и Неда Улетиловић. Она је навела да су у току организационе припреме

Необориви докази о геноциду у НДХ

У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке. Приредио: Миломир САВИЋ Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило. „Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке. Ријеч је о неколико стотина хиљада људи и од геноцида који је спроведен у НДХ српски

Павелић и Степинац

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (3): Ода поглавнику у Хрватском сабору

Одговори на неколико кључних питања, међу којима је и то да ли је хрватски кардинал Алојзије Степинац ризиковао свој живот и положај за спасавање жртава режима Независне државе Хрватске и дизао глас против усташког бестијалног спровођења геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима – гласи: не. Питања заправо представљају 11 тачака зашто Степинац нема ни моралну, ни етичку основу да буде проглашен за свеца, пише историчар др Дарио Видојковић у име Међународне експертске групе историчара ГХ7 – Стоп ревизионизму са седиштем у Израелу. Насилно покрштавање Прво: Степинац је био промотер нетолеранције према другим верама, јавно је подржавао расне законе. Након што је у НДХ забрањено ћирилично писмо и затворене све школе

Спасићев павиљон, будући музеј холокауста, Фото: Н. Фифић

Музеј Холокауста: Три меморијала у три павиљона

Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону Музеј Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд. То је резултат договора јеврејске заједнице и Комисије за Сајмиште. Аутономију ће имати и музеји српских жртава и порајмоса (геноцида над Ромима). Српски меморијал налазиће се, сва је прилика, у Немачком павиљону, а Роми су за свој музеј изабрали здање некадашњег Турског павиљона. Сваки од ових музеја имаће свог управника и руководећа тела. Према речима епископа Јована Ћулибрка, председника Комисије

Да ли је НДХ била држава?

Бивши хрватски председник Стјепан Месић има обичај да каже – Независна држава Хрватска није била ни независна, ни држава, ни Хрватска. Месић је нагласнији и најпозантији заговорник ове тезе, али није једини, читава струја „лево оријентисаних“ историчара често понавља реченицу о НДХ која је настала на данашњи дан и која је постојала пуне четири године. Група професора Правног факултета у Београду покушала је да истражи да ли је НДХ била држава. Недавно је на овом факултету одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“. На дан када је настала пре 76 година, о томе шта је била НДХ, у емисији Око говоре професори Правног факултета у Београду и учесници конференције:  Танасије

Независна држава Хрватска 1941-1945

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (2): Хрватски кардинал пао на свим испитима

Српска православна црква је 1998. године донела одлуку да Србина из Херцеговине, Вукашина Мандрапу, прогласи за свеца. Он је био мученичка жртва усташког најбруталнијег и најозлоглашенијег логора за истребљење Јасеновац, који је означен као један од најгорих логора за истребљење у Другом светском рату. Над Мандрапом је извршена садистичка тортура, након које је брутално комадан и бестијално уморен у Јасеновцу, пише историчар др Дамир Видојковић, портпарол Међународне експертске група ГХ7 – Стоп ревизионизму. Увреда за праве вернике Ове жртве и спасиоце, који су ризиковали своје животе, српска православна номенклатура, али и католичка, на бази универзалних морално-етичких принципа беатификовала је, односно прогласила свецима са пуним правом. До сада, ниједна личност из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.