Стратишта НДХ Архиве - Страница 218 од 356 - Јадовно 1941.

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Село Војишница, примјер страдања Кoрдуна

12. мај 2017.

Кордун, село Војишница крај Војнића. Усташе су 14. маја 1942. године, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић, поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година (1.) Село Војишница, које се непосредно наставља на Војнић у правцу Вргимоста посебно је тешко страдало у Другом Свјетском рату. Од укупно 650 становника село је имало 343 цивилне жртве. Кад се томе придодају борци и умрли од директних посљедица ратних страдања, нестало је практично 2/3 села. Много сељана је страдало 14.маја 1942. године, када је пробијен обруч на Петровој гори. Усташке снаге у повлачењу чиниле су многе злочине

Чико, могу ли с тобом

11. мај 2017.

Случај Даре Секулић Једне сам суботе у антикваријату Срце лубенице, на Опатовини, педесетак корака од тржнице на Долцу, на полици међу дебелим пјесничким антологијама пронашао пјесничку збирку Даре Секулић Грлом у јагоде. Књижица од педесет и пет страница, једва већа од длана, без текста на хрбату, случајно се ту нашла као заостатак нечије растурене кућне библиотеке. Или је то нетко умро, или се раставио од жене. Наслови сарајевских издавача, поготову ако су домаћих писаца, ријетки су по загребачким антикваријатима. Много је више београдских или новосадских књига, живље су биле овдашње везе с тим градовима. Сарајево је било далеко и затурено, затворено у себе сама и у своју књижевност. Тако је

Александар Вулин Фото: Тањуг/Dimitrije Goll

Вулин: Срби никад нису прихватили „БГ град без Јевреја“

11. мај 2017.

Београд — Свака рана јеврејског народа је и рана српског народа, свака њихова радост је и наша радост, изјавио је министар рада Александар Вулин. Вулин је поручио и да у Србији нема и никада неће бити организованог антисемитизма. „Србија је поносна на своју традицију, историју и победничку прошлост, као и на будућност која произилази из победе и чињенице да смо увек били на правој страни света“, рекао је Вулин на академији поводом Дана сећања на жртве холокауста одржаној на Старом сајмишту. Вулин је назначио да Срби никада нису прихватили да ће Београд бити град без Јевреја, јер ово су град и земља Јевреја, за коју су заједно са Србима делили

СПЦ Ватикану: А кога је из Другог светског рата српска црква прогласила свецем

10. мај 2017.

Страдали митрополит дабробосански Петар, игуман фрушкогорски Рафаило Шишатовачки, свештеник Дамјан Граховски или епископ горњокарловачки Сава само су неки од свештеномученика који су се нашли у календару СПЦ Од нешто више од стотину светих, светитеља, исповедника, преподобних, мученика и свештеномученика који су канонизовани за осам векова аутокефалности Српске православне цркве, готово трећина је пострадала за време НДХ и од стране усташа. Тадашњи митрополит дабробосански Петар страдао је након што је почетком маја 1941. усташки повереник за Босну и римокатолички жупник сарајевски Божидар Брал наложио да истог дана пошто је ћирилица стављена ван закона у НДХ, нареди својим свештеницима и црквеним општинама да више не пишу ћирилицом и да печате замене латиницом.

Мајски покољи Срба на Петровој гори

10. мај 2017.

Усташе и домобрани су у jарку „Метаљка“, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак „Метаљка“ само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“. У своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем. „Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше

Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима

9. мај 2017.

У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића „Завештање“ у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени. Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ рекао новинарима да је ријеч о архивско-документарној грађи која је кориштена, снимана и монтирана од 2012. до 2015. године, а која подразумијева 450 сати снимака у којима 94 свједока говоре о усташком терору. „У филму пет свједока говоре о својим мукама, а од 450 сати снимљеног материјала, издвојили смо 88 минута за филм. Ово је за све нас

Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

9. мај 2017.

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима. На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео. „Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

(Не)свети злочинац

9. мај 2017.

На 72. годишњицу ослобођења неколицине логораша из Јасеновца, у организацији Истраживачког института Јасеновца из Њујорка, у Меморијалном парку Холокауста у Бруклину одржан је 16-годишњи свечани помен обележавања Дана Јасеновца под називом „Степинац, историјски ревизионизам и одрицање Холокауста – опасност од неофашизма у Хрватској“.Преносимо изводе из излагања „Печатовог“ сарадника Јована Пејина, које је прочитано на овом скупу. Пише Јован Пејин Афера Степинац светац показује да савремена хрватска елита и народ не знају како да се односе према кроатонацизму и геноциду над Србима. Изабрали су да га игноришу, као да се није десио. Ово стање је последица неизвршене денацификације у хрватском друштву после 1945. године Хрватски прелати и кардинали у Ватикану, на

Од септембра опширније градиво о злочинима и геноциду у НДХ

8. мај 2017.

Бањалука – На путу до студентских клупа, па плате, прво иде основно и средњошколско образовање. Тамо ђаке чека ново градиво, и то из историје. Од нове школске године, о злочинима и геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ више ће учити у завршним разредима основних и средњих школа. Наставници и професори српског језика и историје прошле године обучавани су у Меморијалном центру Јад Вашем у Израелу. И професорка Гимназије у Бањалуци Татјана Јурић једна је од њих. „Мислим да је веома важно подучавање и учење о холокаусту, па и геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. А то су сјећања на невине жртве и одавање почасти невиним жртвама

ВИДЕО -Инфоратници, гост проф. др Предраг Ристић

8. мај 2017.

Тешко је уопште поставити пројектни задатак за спомен обележје геноцида и представити паклену машину којом је требало да се истреби читав један народ, тј. мој српски народ а са нама још и неки други народи. Један музеј ма како би био велик, мали је да у њега може да стане све што би требало да документује те зверске злочине. Извор: Снага народа Везане вијести: Др Предраг Ристић: Програмска идејна скица за спомен … Др Предраг Ристић – Дух и атмосфера храма Христовог Гроба … И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су … Чека се Благослов за подизање Јадовничке капеле на Велебиту …

Вељко Ђурић Мишина: Докле ће стари господин Живановић да подваљује у теми о којој ништа не зна

8. мај 2017.

После читања реакције академика проф. др Србољуба Живановића насловљене „Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина“ (овде:) на мој текст „Неспретна подметања и лажи проф. др Србољуба Живановића“ (овде:) тешко је контролисати тастатуру, односно писати коментар а остати у границама пристојности без обзира на његове речи као што су, на пример, „грозна увреда“, „неуспела и срамна изложба“ и тако даље. Ипак, без обзира на то што поштујем дубоке године господина Живановића, морам да употребим реч фолирант (онај који свесно обмањује), мада би реч лажов била далеко исправнија. У прилог квалификације „лажов“ нудим факсимил дела извештаја екипе истраживача Јасеновца и доње Градине из 1964. године: Catena Mundi,

Бањалука: Јавна трибина о злочинима НДХ

6. мај 2017.

72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана „Савјест“. Истичу да се о страшним злочинима мора више говорити, а не, како кажу, само о годишњицама. Доња Градина – мјесто највећих страдања Срба, Јевреја, Рома. Најстрашнијих злочина нису била поштеђена ни дјеца. Убијено их је 20 000. Више од 7 деценија прошло је од слома НДХ и затварања логора, а остаци 700 000 јасеновачких страдалника још нису сахрањени. – Суштина је у једној ријечи – да су они

Јавна трибина: Сјећања на 10. април 1941. године

5. мај 2017.

Петак, 5. мај 2017. године у 20 часова Културни центар Бански Двор, Бања Лука ЈАВНА ТРИБИНА Организатор: УГ „Савјест“ Бања Лука Трибина се организује поводом 1. Сјећања на 10. април 1941 године, дана устоличења Независне Државе Хрватске у којој је обављано државно истребљивање Срба, Јевреја и Цигана до слома те Државе 1945. године. 2. (Под)сјећања на 72 годишњу нашу српску нечаст због несахрњивања више стотина хиљада убијених и затрпаних на знаним мјестима смакнућа у и око Јасеновца. У свјетлу назначене теме у назначено вријеме и мјесту, ово Удружење покушаће иницијално и појмовно, макар присутнима на Трибини изнијети своје мишљење које извире и заснива се на једноставној чињеници да: навршило се

Јаша Алмули (1918-2013) Фото: Политика, 2012.

Јаша Алмули: „Страдање и спасавање српских Јевреја“

4. мај 2017.

Угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада, прикупљаjући личне исповести преживелих сведока Тихо и скоро незапажено у нашим медиjима поjавила се књига Јаше Алмулиjа „Страдање и спасавање српских Јевреjа“ (Завод за издавање уџбеника). Оваj угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада. Као и у своjим раниjим књигама („Живи и мртви“, „Јевреjке говоре“, „Јевреjи и Срби у Јасеновцу“) аутор jе то учинио не само на основу сачуване архивске грађе, већ пре свега сопственим прикупљањем личних исповести преживелих сведока и