arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Матаушић: Истина о спашавању српске дјеце крила се у јасеновачком депоу

Јавности је познато име готово сваког злочинца из протеклих ратова – али имена оних који су помјерали границе хуманости у најтежим могућим ратним условима, нису. Почесто су чак годинама скривана од јавности. Такав је и случај Диане Будисављевић која је у Другом свјетском рату спасила око 7.500 дјеце из усташких логора. Скупљала је податке и водила евиденцију и о дјеци која су пролазила кроз Загреб или су из био којих разлога била одвојена од родитеља. Њена картотека имала је 12.500 имена. Диана је била Аустријанка удата за Јулија Будисављевића, љекара који је радио као главни хирург на загребачком Ребру. Ова дама из високог друштва, већ почетком Другог свјетског рата сазнаје за логоре. Користи знање

Момчило Диклић, Ана Томашевић и Александар Раковић

„Седмица“ Радио Београда: Досије Степинац

Досије Степинац. Епилог рада заједничке православне и католичке комисије – слажемо се да се не слажемо. И шта сад? За Седмицу говоре историчари Александар Раковић и Момчило Диклић, а из Загреба теолог и публициста Ивица Шола. Уредник и водитељ Ана Томашевић. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/07/21/30511178/semica237.mp3 Извор: Стање ствари Везане вијести: Неславно пропадање славних новина Шок на крају рада комисије: Степинац мученик, ни слова о злочинима! Да ли ће и када папа Фрања канонизовати Степинца? Између Степинца блаженог и Вукашина јасеновачког Цркве без договора о Степинцу Ставови о Степинцу остали супростављени Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву … „Степинац – духовни вођа елиминације Срба“ | Јадовно 1941. СПЦ спремила доказе да

Календар геноцида: 25. јул 1941. – Драготина, Банија

Драготина, село код Глине, у јулу 1941. усташе поклале 7 жена и једно дијете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. јула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005. Приредио: Архив УГ Јадовно 1941.

Хрватски медији: Битка на Сутјесци је хрватска битка а не српска!

Хрватски Вечерњи лист доноси нови текст којим покушава објаснити да је Битка на Сутјесци заправо била хрватска историјска битка и да су Срби ту практично статистичка грешка. Објашњавајући зашто је ово била хрватска битка, Вечерњи лист наводи да је то стога што је Павелић предао Далмацију Италији па су разочарани Далматинци приступили масовно партизанима. Односно, Далматинци су се разочарали у Павелићеву националну политику и кренули у самосталну борбу за, пре свега, ХРВАТСКУ ДРЖАВУ! Стога је ова битка по тумачењу Вечерњег листа била пре свега хрватска национална битка па тек потом антифашистичка. Цео текст са Вечерњег листа можете прочитат испод: Бројно стање цијеле партизанске групације, заједно с рањеницима, износило је укупно

Календар геноцида: 24. јул 1941. – Б. Лука, Бос. Крупа, Сисак

Бања Лука. Усташки доводник Љубомир Чорко уз пратњу десет усташа спровео је 24. јула 1941. године из Бања Луке у концентрацони логор Госпић 8 “Срба – комуниста” и 31 Јеврејина. Спроведени су: Љубанић Стево, Стајић Богдан, Шево Лазар, Морача Душан, Сабљић Душан, Билбија Љубо, Кошчица Јово и Ђукић Максим. Сви су мученички пострадали у логору Јадовно јула 1941. године. Извор: Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, Књига I, Народна књига, Београд 1986., стр. 61-62(Поименични списак депортованих Јевреја и Рома). Села Врањска, Мркоњић и Вучијак, срез Босанска Крупа. Усташе и оружници из Крупе су 24. јула 1941. године дошли са једним камионом у села Врањску, Мркоњић и Вучијак која су при том

Записи из Архива Републике Српске (35): Записи жупника Пајића

Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу Петар Пајић, жупник у Врбањцима, водио је у току Другог свјетског рата обимну преписку са уредником сарајевског клерикалног „Католичког тједника“ Франом Краликом. Нека од писама Кралик је објављивао као прилоге у том листу. Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу. Доказано је да моје тражење није имало одјека… Писао сам то у вријеме страдања моје жупе, када сам изгубио живце, написао је жупник у жалби на пресуду којом је,

Логор на Старом сајмишту

Драган Поповић: Старо сајмиште је симбол свеопштег страдања

  Реаговање поводом интервјуа са новим председником Савеза јеврејских општина Србије Робертом Сабадошем објављеном у Политици 6.јуна 2017. – „Логор Старо сајмиште чека да буде достојно обележен“. Господин Р.Сабадош је наследио дугогодишњег председника Савеза јеврејских општина Србије др Р.Фукса. Нови председник је обавестио најширу јавност о тренутном положају јеврејске заједнице у Србији, проблемима присутним у процесу реституције и учешћу Савеза у раду државне Комисије за уређење Старог сајмишта. Сазнали смо да се у садашњем Савезу налази 10 општина, од Суботице до Ниша. Ако се присетимо да је пре Другог светског рата на простору, приближно подударном са територијом данашње Србије, постојало око 60 јеврејских општина од којих је једанаест ортодоксних јеврејских

Проф. др Светозар Ливада

Ливада: Степинац је био поклоник усташке идеологије и најдрагоценији стуб Павелићевогусташког режима

Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада. Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена је његова изјава о Србима: „Kада би Србина и Хрвата скухали у

Kozarska_Dubica.jpg

У четвртак обиљежавање Дана устанка народа и народности БиХ

Обиљежавање сјећања на дан Устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском рату биће одржано у четвртак, 27. јула, традиционалним народним зборовањем у Милића Гају. Пододбор Владе Републике Српске задужен за обиљежавање значајних историјских догађаја и представници Општинске управе Козарска Дубица најавили су да ће том значајном историјском догађају присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик и министра рада и борачко-инвалидске заштите Миленка Савановића. Предвиђено је да обиљежавање 76 година од устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском почне у 18.30 часова полагањем вијенаца на партизанском гробљу у Кнежици, а потом би у 19.15 часова присутнима на традиционалном народном збору у Милића Гају требало

Побијена српска дјеца

USTASHA SLAIN SERBS IN MASVINA ON THIS DAY IN 1942

Ћирилица The Jadovno 1941 Association reminds that the Ustashas slain more than 420 Serb civilians while fleeing in Masvina forest or in their homes in Kordun, on this day in 1942. „Who came up with `mrtvo kolo /Dead Kolo/` in Masvina, above Rakovica, Slunj, when on July 21, 1942, the Ustasha slain more than 420 Serb civilians while fleeing their homes or in their own houses; and slaughtered 10 girls and 10 boys aged between five to seven years, then stripped them naked, placed the girls on the back in a circle, tied their hands, spread their legs and placed naked slaughtered boys on them,“ asks with pain and disbelief,

Проф. др Зоран Милошевић: Екуменизам је замена за политику уније

Зоран Милошевић (1959) је доктор социолошких наука, научни саветник и редовни професор теоријске социологије. Академик Међународне словенске академије из Москве. Такође, води Центар академске речи (www.carsa.rs) који има занимљив сајт и издавачку делатност. Сарадник је недељеника „Печат“ у коме је објавио 312 чланака. Аутор је око 40 монографија и зборника научних радова, између осталог и о проблемима социологије политике, социологије религије, интеграцијама и питањима идентитета. ДА ЛИ НАМ ЈЕ ВАТИКАН ИКАД ПОМОГАО? Уважени господине Милошевићу, већ деценијама се бавите римокатолицизмом и његовим утицајем на православне, пре свега словенске, народе кроз векове и данас. Написали сте низ књига и приредили зборнике о питањима унијатства, екуменизма, трагичних раскола у земљама попут Украјине,

Милован Балабан: Алојзију поздрав – За Степинца спремни!

Рехабилитација усташког кардинала имаће, сигурно је, велики одјек у региону и имплицираће негативне последице по мир и стабилност на просторима бивше Југославије. Но, она, како са правом констатује шеф дипломатије Ивица Дачић, „није само српско-хрватско питање, већ светски и европски проблем, јер УН и ЕУ забрањују рестаурацију фашизма и фашисоидних идеологија“. „Степинчеве речи на Ускрс 1941. године да је ’НДХ створена Божијом милошћу, мудрим и пожртвованим радом поглавника (Павелића) и усташког покрета, те вољом наших савезника (Хитлера и Мусолинија)’, као и да је ’НДХ најзнаменитији догађај у животу хрватског народа’, најбоље говоре и о Степинцу и о онима који га рехабилитују“, каже Дачић. Свакако више је разлога који су утицали на рехабилитацију

УСТАШКИ ВИКАР И ПОГЛАВНИК: Степинац и Павелић

Свештеник Дарко Ђого: Степинац је само симбол, није се никад ни радило о њему

Паки и паки: расправа никад није била о Степинцу и његовим „особним квалитетама“, него је читава ствар била симболичко обрачунавање, са поруком: више вриједи супротстављање СФРЈ него (у најбољу руку) пасиван однос према НДХ. Зато га је и Пољак беатификовао – какви лични квалитети, све је то одувијек била јака симболичка игра. Не спадам у људе који добију слом живаца од саме помисли на богословски или било који други дијалог. Међутим, имају теме о којима напросто немамо шта да причамо. Као херцеговачко дијете, потомак остатка остатака, оног једног сина који је био у шуми кад би усташе дошле у село, за мене је НДХ нешто о чему напросто не можемо

Пребиловци

ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

Усташе су вадиле „ситну“ дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. На таj начин су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 у колиjевкама. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Бестиjални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, свjедоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховоj геноцидноj намjери да затру Србе као народ. Историчар Драга Мастиловић поjашњава да су терор над пребиловачким Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла мjесеца 1941. године. Први на удару били су угледниjи људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“… Прва жртва терора био jе Огњен Ждракановић, коjи jе у маjу, са jош jедном групом

Доњи Јеловац Фото: РТРС

У Доњем Јеловцу обиљежено страдање Срба у Другом свјетском рату (ВИДЕО)

У Доњем Јеловцу код Козарске Дубице, обиљежена је годишњица од страдања народа из овог краја у Другом свјетском рату. У храму Вазнесења Господњег, служена је света архијерејска литургија. Срби на мети усташа, позната је чињеница из Другог свјетског рата као и да су страдале читаве породице, а међу њима највише становници Поткозарја. Осамдесетдвогодишњи Милош Кнежевић, још као дјечак, изгубио је цијелу породицу. – Изгубио сам браћу, сестаре, стричеве, бабе и дједове…сви су побијени – каже Кнежевић. У Доњем Јеловцу у Другом свјетском рату, страдало је стотине Срба. На овом локалитету постоји масовна гробница са више од 200 страдалих из Јеловца и околних села, међу којима је и 75 дјеце млађе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Наш октобар…

Нишани и пали! У двије наредбе нестајале су генерације. Домаћина, занатлија, радника,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.