Стратишта НДХ Архиве - Страница 207 од 358 - Јадовно 1941.

Јован Пејин: Степинац, светац из пакла

10. август 2017.

Срби и Руси су једини европски народи које су римокатолици живе спаљивали само зато што су православни. Хитлер је био сумњичав у успех истребљења Срба, Степинац је веровао Најновија књига историчара Јована Пејина „Степинац, балкански Томас де Торкемада“, о кардиналу Алојзију Степинцу, преведена на руски језик, историјски је и документован одговор на покушај да се овај хрватски црквени поглавар беатификује, да се претвори у светитеља онај који је благосиљао, надгледао и награђивао масовне усташке злочине над српским народом у НДХ од 1941-1945. Пејин, историчар, архивски саветник, својевремено директор Архива Србије, за „Печат“ говори о улози Степинца у геноциду над Србима у НДХ, о антисрпској политичкој клими у окружењу. На почетку

Освећење Цркве Часног Крста на Дражљеву

10. август 2017.

У суботу 5. августа 2017. године, освећена је Црква Часног Крста у селу Дражљеву код Гацка. Освећење и Св. Архијерејску Литургију је служио Епископ ЗХиП Г. Григорије, уз саслужење више свештеника и ђакона, наше епархије, Митрополије Црногорско Приморске, Епархије Будимњанско Никшићке, и уз учешће око 1000 вјерника. Радост догађаја је употпунило и рукоположење у чин ипођакона Александра Црногорца, младог студента теологије из Гацка. Храм Часног Крста на Дражљеву је започет 2012. године, по пројекту архитекте Ненада Поповића, коме се Владика за труд на изградњи овог храма и несебичну помоћ у градњи осталих храмова захвалио пригодном граматом. Овај храм је подигнут на мјесту јуначког и мученичког страдања мјештана овог села од

Милан Николић: Нацисти Степинцу стрељали брата а он с њима био у „срдачним односима“?!

10. август 2017.

Како је након шта су му немачки нацисти стрељали брата, А. Степинац могао да одржава „срдачност односа“ са убицама свога брата, енигме су за нас обичне читаоце! Но нису нерешиве за историчаре, психологе, социологе, социјалне антропологе, психоаналитичаре, теологе, филозофе-етичаре У дневном листу Политика 2. марта 2017. г. у рубрици „Погледи“ објављен је чланак историчара са Универзитета у Регенсбургу (Немачка) др Дарија Видојковића „Зашто Степинац никада не може постати светац“.[1] У њему је аутор описујући целокупно држање Степинца током Другог светског рата истакнуо његову „непотребну срдачност односа“ са немачким и италијанским окупационим властима, као и са усташама. А то даје једну нову и посебну димензију личности А. Степинца, о чему би своје

На Гаравицама гдје су страдали Срби – граде спортске терене?!

9. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, српском стратишту из Другог свјетског рата, локалне власти праве трим стазу и спортско-рекреативну зону. Завичајна удружења из Српске годинама покушавају да овај локалитет претворе у споменик од изузетне културно-историјске важности. На најаве предсједника Српске Милорада Додика о изградњи спомен-цркве и плоче, које ће свједочити о мучном страдању Срба, из Бихаћа поручују – цркве неће бити. На мјесту гдје су усташке снаге од јуна до септембра 1941. године монструозно убили 14 и по хиљада, углавном Срба, али и Јевреја и Рома, власт у Бихаћу прави рекреативну зону. – Ријеч је о стази 75 центиметара ширине и два центиметра дебљине, за рекреацију грађана. Не ради се ни о каквим

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Без тог крша и голог камена, нити могу, нити хоћу

8. август 2017.

Очеви родитељи, моји баба и деда. Обоје стари преко 75 година, обоје својим животом сведоче тешку судбину Босанских Срба и нарочито Босанске Крајине у 20. веку. У Другом светском рату, као деца, у мајчином наручју су бежали од усташког ножа и немачких митраљеза. Очеве су им убиле усташе. Ујаци, стричеви и сви војно способни рођаци су погинули борећи се што у партизанским, што у четничким јединицама. После рата су тешком муком преживљавали и успели да отхране петоро деце, мог оца и још четворо њих. У последњем рату у БиХ , октобра 1995, доживели су “Олују” после “Олује”, када су здружене снаге АрБиХ, ХВ и ХВО силовито напале српске положаје што

Пребиловчани су људи са највећим срцем

8. август 2017.

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Одржан парастос слабињској дјеци и српским жртвама рата 1991-1995 у Хрватској

7. август 2017.

Овом приликом одржан је и парастос за 450 пострадалих Срба из села Млака у Лици, који су на грозоморан начин поклани 05.08.1941 од усташа и запаљени. СЛАБИЊА – Јуче је у цркви Свете Петке у Слабињи, Далибор Танасић, протојереј костајничко-дубичке парохије служио парастос за ослобођене мале Слабињце из усташког дјечијег логора у Сиску, пострадале Србе у рату РХ 1991-1995 и пострадале мјештане села Млаке у Лици. Овом Богоугодном дјелу присуствовали су бројни вјерници из Слабиње, Дубице Костајнице, Комоговине, Београда, Загреба и других мјеста. Окупљенима се обратио Предсједник Вијећа српске националне мањине Опћине Х. Дубица, Милинко Симић и рекао да по планским активностима ВСНМ, овакви догађаји из наше трагичне прошлости треба да

У Београду служен парастос страдалим Ливњацима

6. август 2017.

У недељу 6. августа 2017. године, у цркви Св. Марка у Београду служен је парастос свим Ливањским Србима побијеним у лето 1941. године од стране усташа, као и онима страдалима током последњег рата 1992-1995 године. Помен страдалима су служили отац Мирко Јамаџија, бивши парох лијевањски, и ђакон Радомир Врућинић, родом из Губера код Ливна. И поред велике врућине, у заједничком молитвеном сећању окупило се око 50 верника, потомака страдалих. У својој беседи, отац Мирко се осврнуо на чињеницу да се ових дана сећамо великог страдања не само српског народа у Ливну и Ливањском пољу, већ и у Крајини и многим деловима Босне и Херцеговине, али да признање и покајање за

Делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем положила је цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

Обиљежено 76 година од усташког злочина у Гаравицама

6. август 2017.

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име Народне скупштине, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, представници Скупштине Војводине. Вијенце су у Гаравицама положили и представници Борачке организације Републике Српске, Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941” и Завичајног удружења “Уна”, града

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало.

Усташким злочином над Србима етнички очишћен бихаћки простор

6. август 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је усташким злочином у Гаравицама бихаћки простор етнички очишћен, чиме је системски и организовано промијењена структура становништва на том подручју, те да је Срба у Бихаћу, након посљедњег рата, остало веома мало. “Овдје су у Другом свјетском рату, осим Срба из Бихаћа, који су овдје били већина, убијани и Срби са простора данашње Хрватске и Плитвичких језерa”, подсјетио је Додик у обраћању присутнима у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје је обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, готово искључиво Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Он је рекао да је тај пројекат докрајчен у

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Пребиловци данас свједоче радост живота, а не смрт (ВИДЕО)

6. август 2017.

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици. Владика Атанасије је у својој бесједи рекао да су Пребиловчани два пута страдали – први пут 1941. када су су поубијани, а потом 1992. када су и мртви опет убијени и када су њихове кости миниране. “На овом мјесту се морамо учити љубави, вјери и жртви, јер је то суштина православља. Морамо бити бољи и достојни своје традиције и својих предака”, рекао је владика Атанасије. Он је

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају.

У Београду помен за ливањске Србе – жртве усташког погрома

6. август 2017.

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају. Помен је служио свештеник Мирко Јамеџија који је истакао да ови људи не смију бити заборављени, да се њихова имена морају спомињати и да узор у очувању сјећања на невино страдале претке треба да буду Јевреји “који ниједну жртву нису заборавили, све су их пописали и направили светилиште у помен на своје страдале сународнике”. “Нама, потомцима невино пострадалих, не преостаје ништа друго него да никад не заборавимо да су Срби ливањског

Сјећање на гаравичке жртве (ФОТО)

6. август 2017.

Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику. Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања “Гаравице 1941”, Завичајног удружења “Уна”, Удружења

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ЈАХУРА: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ВАЖНО ЗА СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

6. август 2017.

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. “То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту”, изјавио је Јахура Срни. Јахура је рекао да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од