Стратишта НДХ Архиве - Страница 205 од 355 - Јадовно 1941.

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају.

У Београду помен за ливањске Србе – жртве усташког погрома

6. август 2017.

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају. Помен је служио свештеник Мирко Јамеџија који је истакао да ови људи не смију бити заборављени, да се њихова имена морају спомињати и да узор у очувању сјећања на невино страдале претке треба да буду Јевреји „који ниједну жртву нису заборавили, све су их пописали и направили светилиште у помен на своје страдале сународнике“. „Нама, потомцима невино пострадалих, не преостаје ништа друго него да никад не заборавимо да су Срби ливањског

Сјећање на гаравичке жртве (ФОТО)

6. август 2017.

Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику. Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941“, Завичајног удружења „Уна“, Удружења

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ЈАХУРА: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ВАЖНО ЗА СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

6. август 2017.

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. „То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту“, изјавио је Јахура Срни. Јахура је рекао да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од

Сва деца са ове фотографије страдала су од усташке руке

Истину отргнути од заборава

6. август 2017.

Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомене о злочину над српским народом током Другог светског рата, кажу у Удружењу поштовалаца жртава усташког злочина 1941. године на Гаравицама код Бихаћа Бихаћ – „Што год будемо мање спомињали Јасеновац, највећа стратишта српског народа током Другог светског рата у БиХ, Шушњар и Гаравице, друга страна ће чешће и јаче истицати Сребреницу и злочине над муслиманским народом”, рекао је Владимир Лукић на оснивачком скупу Удружења поштовалаца жртава усташког злочина почињеног 1941. године на Гаравицама код Бихаћа. – Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомену и истину о злочину над српским народом, највећем током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Ми на то

Помен гаравичким жртвама

6. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа данас ће бити обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Обиљежавању, које организује Завичајно удружење „Уна“, присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, а у име Народне скупштине Републике Српске, народни посланик Владо Глигорић. Према програму обиљежавања, у 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова биће служен помен на српском, јеврејском и ромском језику. Обраћање званичника предвиђено је у 12.15 часова, а обилазак хумки и полагање цвијећа у 12.30 часова, најављено је је из Народне скупштине. Почетком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама

Данас обиљежавање празника Светих новомученика пребиловачких

6. август 2017.

У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима данас ће бити служена света архијерејска литургија поводом празника Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Света архијерејска литургија почиње у 9.00 часова. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке, те је 6. август посвећен Светим пребиловачким новомученицима. Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени. Кости су

Сутра помен гаравичким жртвама

5. август 2017.

Завичајно удружење „Уна“ обиљежиће сутра у Гаравицама код Бихаћа 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Предсједник Удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић рекао је Срни да су Гаравице мјесто масовног погубљења, гдје је 1941. године убијено више цивила него што је град Бихаћ имао становника 1949. године, када је постављена спомен-плоча. „На спомен-плочи није било ниједног имена страдалог. Стајале су ријечи `Са трајном успоменом на 12.000 невино и звјерски убијених Срба од стране усташких зликоваца`“, додао је Стојисављевић. Он је додао да је ово велико губилиште слабо познато и запостављено, а свијест о злочину и размјерама покоља који је хрватска

Документ о масовном покољу Срба на подручју Чапљине

4. август 2017.

ИЗВЈЕШТАЈ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА О ЗЛОЧИНИМА НДХ НАД СРБИМА НА ПОДРУЧЈУ ЧАПЉИНЕ Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за Босну и Херцеговину, у „Службеној потврди“ Д.бр. 3478, издатој у Сарајеву 23.октобра 1946. године, „званично засвједочавa да је: I – У масовном покољу Срба, који је извршен, између 22-28. јуна 1941. год, изгубило живот око 105 лица из Чапљине, 43 лица из села Пребиловаца, 8 лица из села Почитеља, 1 лице из села Гњилишта, 49 лица из села Клепаца, 8 лица из села Лознице, 3 лица из села Вишића, 26 лица из села Драчева, 44 лицаиз села Глушци Кљен, 52 лица из села Речица, око

Један од најбестијалнијих усташких злочина

4. август 2017.

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. „То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима“, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

3. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Нови Град: Обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату

2. август 2017.

Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Доњем Водичеву и Масловрама данас је у Новом Граду обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату. Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је у Водичеву да се најстрашнији злочин десио у засеоку Вуруне, гдје су усташе у подруму једне куће поклале 75 цивила и истог дана, али на другим мјестима у засеоку свирепо убиле још деветоро мјештана. „Ова општина је у Другом свјетском рату имала 6.000 цивилних жртава и то се не смије заборавити“, поручио је Лукач. Предсједник СУБНОР-а Нови Град Драго Тодић рекао је да су усташе први покољ на подручју ове општине починиле у засеоку Вуруне на Илиндан 1941.

Обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја

2. август 2017.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године. Владика бихаћко-петровачки Атанасије истакао је да је „ово мјесто гдје се окупљамо како би се поклонили онима који су дали оно највредније“. „Ако дође вријеме и ми ћемо сигурни исто то учинити, а дотле се сјећамо наших драгих предака у љубави“, рекао је владика Атанасије које је служио литругију и парастос у помен на страдале на Шушњару. Он је поручио да је најважније да се овај догађај и жртве не забораве. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић

Обележен Међународни дан сећања на геноцид над Ромима

2. август 2017.

Загреб — Међународни дан сећања на геноцид над Ромима у Другом светском рату обележен је у Уштици крај Јасеновца, где је одата почаст ромским жртвама тамошњег логора. Обележавању су, уз бројне представнике ромских заједница, присуствовали и изасланици председнице Хрватске Иво Жинић, изасланик премијера Нада Мурганић и изасланик председника Сабора Хрватске Фурио Радин, загребачки градоначелник Милан Бандић и саборски заступник Рома и још 11 националних мањина Вељко Кајтази, јавила је Хина. Кајтази је рекао да је Уштица место највећег страдања ромске заједнице у којем је она за време Другог светског рата десеткована. Он је казао да је на том месту почињен геноцид не само над Ромима, него над људскошћу и свим

Нови Град: Помен убијеним српским цивилима

2. август 2017.

У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. „Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ИСТОРИЧАР МИЛОШ КОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Смрт патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија је завршетак једне епохе

Ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, историчар Милош Ковић дошао