arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Данас обиљежавање 76 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару

Полагањем вијенаца и парастосом, данас ће на Шушњару, у општини Сански Мост, бити обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. годин. Из Организационог одбора манифестације „Илиндански дани“ у Оштрој Луци најављено је да ће обиљежавање почети у 9.30 часова литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту. У 11.30 часова биће служен парастос на гробљу Шушњар, гдје је предвиђено и полагање вијенаца жртвама усташког терора. Вијенци и цвијеће биће положени и на спомен-обиљежјима „Милин бирт“ и „Клаоница“ у 13.00 часова, као и у Спомен-соби Шесте санске бригаде у Оштрој Луци у 13.30 часова. Општина Оштра Лука обиљежиће сутра и свој

Сећање на Ливањске мученике

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке. Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко

Сликописи зла

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”. Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни. Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Глина: - парастос (Архив) Фото: СРНА

Вечерас комеморативни скуп Србима побијеним у глинској цркви

У Глини ће вечерас бити одржан комеморатвини скуп поводом 76 година од усташког злочина почињеног у глинској православној цркви над Србима из тог краја, најављено је из Српског народног вијећа. Покољ над Србима из Глине, Чемернице, Топуског, Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и Трепче усташе су починиле у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. Комеморативни скуп убијеним биће одржан у 18.00 часова на мјесту некадашње православне цркве, односно испред Спомен-дома који је 1995. преименован у Хрватски дом. Српско народно вијеће придружило се дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем мјесту православне цркве, односно мјесту злочина, врати назив Спомен-дом. Иницијатива је и да спомен-дом

Ливно

Петровић: Католичка црква темељно планирала покољ 1941. године

Предсједник Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Никола Петровић изјавио је поводом 76 година од усташког покоља над Србима у Ливањском пољу да је злочин над православним живљем темељно и дуго планиран и да је веома значајну улогу у томе имало католичко свештенство. Он је у изјави за Срну рекао да је убиству 1.600 ливањских Срба и затирању бројних српских села и породица претходила опсежна припрема злочина од стране Католичке цркве. „Они су имали веома значајну улогу. Прије самог покоља, жупници су, а знамо да је Католичка црква увек била добро организована, имали задатак да направе списак крашких јама на подручју Ливна као и да попишу живаљ и имовину. Па чак и

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

Бањалука – Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

АУДИО: Дејан Поповић: Пореско право у НДХ

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Дејана Поповића „Пореско право у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Дејан Поповић у свом излагању истиче да иако је НДХ углавном задржала пореске законе Краљевине Југославије, ти су прописи добили сасвим ново значење у држави формираној према моделу националсоцијализма. Органи управе и суд привидно су били везани законом, али су тзв. „општи принципи“, којих су се све институције морале придржавати, омогућавали да се одлуке доносе потпуно у складу с вољом Поглавника и интересних група око њега. Судија се у усташком поретку није смео ослањати на своју

Усташе славе изнад лешева

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

АУДИО: Далибор Ђукић: Правни положај Хрватске православне цркве

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Далибора Ђукића „Правни положај Хрватске православне цркве” Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске”која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Далибор Ђукић истиче да истраживања утицаја религије на дешавања у Независној Држави Хрватској углавном обухватају и краћи осврт на оснивање и деловање Хрватске православне цркве. За разлику од већине питања која се тичу организације у НДХ и која имају углавном историјскоправни значај, појава ХПЦ је, по Ђукићевом мишљењу, догађај који има свој одјек у садашњости, а може и у будућности представљати озбиљан изазов за православну заједницу у Хрватској. Пошто се покушаји поновног оснивања ХПЦ представљају као

Како је плен из геноцида над Србима у НДХ завршио у Ватикану

Група америчких грађана српског и јеврејског народа води поступак пред америчким судом. Ради се о процесу против Ватиканске банке и о јако озбиљној оптужби преживелих потомака усташког терора који тврде да је Независна Држава Хрватска злато и друге драгоцености, новац, уметничке слике и остало што је отето од Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године улагала у Ватиканску банку. Српско благо завршило је у трезорима Ватикана, односно њихове банке Институто пер ле опере религионе. О свему томе постоје докази… Не пада снег да покрије брег, него да зверка свака покаже свој траг! Пре неколико недеља, хрватску и српску јавност потресла је вест да је Окружни суд

Goldstein-Jadovno-2009.jpg

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Ljuban-Jednak.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. – Свједочење: Љубан Једнак, Селиште Глина

Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену. “Сједио сам код своје куће у Селишту. Људи су у селу и околини били заплашени јер су колали гласови да усташе убијају Србе изнад 16 година. Били смо сви на опрезу. Сваког су дана долазиле нове вијести о хватању и убијању. Говорило се да су сад овдје, сад тамо не¬кога убили. Али ми ништа поуздано нисмо знали, и људи нису вјеровали да су гласине истините. 26. јула 1941. године изненада су упале усташе у

Доња Градина Фото: РТРС

Министарство културе спремно да подржи снимање филма о Јасеновцу

Министарство културе Србије спремно је да подржи пројекат, који би обухватао снимање филма са национално-историјском темом, као што је страдање у Јасеновцу, изјавила је помоћник министра културе и информисања Србије, Ивана Дедић. Она подсјећа да Министарство културе и информисања и Филмски центар Србије подржавају велике и значајне пројекте. „Све наше установе у овом периоду праве програмски план за идућу годину који нам шаљу и Министарство културе ће свакако подржати тему филма са национално-историјским садржајем“, поручује Дедићева. Она напомиње да су се протеклих година појављивале сличне теме, али да, нажалост, филм који би приказао страдање у Јасеновцу никада није снимљен, и наглашава да та вишедеценијска грешка мора бити исправљена. Дедићева подсјећа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Наш октобар…

Нишани и пали! У двије наредбе нестајале су генерације. Домаћина, занатлија, радника,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.