Скочите на садржај
Историчар Бојан Драшковић Извор: ВАСЕЉЕНСКА Везане вијести: Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Зоран Мирковић „Степинац – духовни вођа елиминације Срба“ | Јадовно 1941. Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби | Јадовно …
У Спомен подручју „Доња Градина“ у Козарској Дубици у суботу, 27. јануара, биће обиљежен Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. Међународни дан сјећања на жртве Холокауста биће обиљежан полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и изложбом предмета, докумената и фотографија који свједоче о жртвама усташких злочина геноцида и Холокауста у НДХ и њеном највећем логору Јасеновац, који су прикупљени на основу иницијативе која је покренута 2016. године, саопштено је из Спомен-подручја „Доња Градина“. Из те јавне установе је најављено је да ће у суботу, 27. јануара, у 9.00 часова, вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Јавна установа
Угљеша Даниловић, од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, гдје је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини. У свом извјештају о почетку устанка у Херцеговини и стању на терену, између осталога, писао је и о разлозима одмазде устаника над херцеговачким муслиманима. Даниловић наводи два фактора од утицаја на ток догађаја: „Прво, то су људи који су или сами преживјели јаме или им је цјелокупна породица поклана. Ови су били најактивнији у клању и они су први покољ на Дабру и извршили. Други фактор био је тај што су ово гранични крајеви гдје
Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је „Чичин меморијал“ у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године. Антифашистички марш у Пјеновцу, који је окупио око 160 учесника, почео је на стази дугачкој 12 километара од Хан Пијеска до Пјеновца. У маршу су учествовали чланови планинарских друштава из Хан Пијеска, Пала, Сокоца и Власенице. Најмлађа учесница марша била је седмогодишња Викторија Гавриловић из Хан Пијеска. Планинарски марш окупио је представнике Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/, Савеза удружења антифашиста и бораца народноослободилачке
Први пут од окончања рада Мјешовите међурелигијске комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која је разматрала улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата, те давали разлоге pro et contra за проглашење светим овог „часника Рима“, имамо прилику чути како су изгледали ови сусрети кроз све њихове етапе, а из анализе експертског члана хрватског тима за одбрану Степинца, др Јура Кришта. Гостујући као предавач на трибини „Степинац – разбијање митова“, која је одржана 7.11.2017. године у организација Студентског Пасторала (SPAS) у Студентском дому „Стјепан Радић“, др Кришто је говорио о раду Мјешовите комисије о Степинцу. Са којих становишта су српски епископи оспоравали праведност
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим. Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован данас су у манастиру Јасеновац освештали темеље параклиса посвећеног Новомученицима Јасеновачким. Митрополит Амфилохије и епископ Јован претходно су у манастиру Јасеновац служили Свету архијерејску литургију поводом празника Сабора Светог Јована Крститеља-Јовањдана. Митрополит Амфилохије у обраћању вјерницима говорио је о данашњем празнику и подсјетио на ријечи Светог Јована Крститеља које је изговорио док је Исус Христос прилазио на ријеку Јордан да се крсти. „Гле јагње Божије које узима на себе гријехе свијета“, напоменуо је владика Амфилохије. Митрополит Амфилохије сутра ће посјетити манастир Ораховицу гдје ће га дочекати архимандрит Павле и упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији,
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије посјетиће данас, на празник Светог Јована Крститеља, Епархију пакрачко-славонску и свештену обитељ манастира Јасеновац – свеопште светиње српске Цркве и велико поклоничко мјесто. „Након Свете архијерејске литургије у манастиру Јасеновац, коју ће митрополит Амфилохије служити са епископом пакрачко-славонским Јованом, биће освештани темељи параклиса посвећеног новомученицима јасеновачким“, рекао је за Радио Светигора парох пакрачки Ђорђе Теодоровић. Литургија ће бити служена од 9.00 часова. У недјељу, 21. јануара, митрополит Амфилохије ће служити Свету архијерејску литургију у манастиру Ораховица, гдје ће га архимандрит Павле упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији. Извор: СРНА
У Музеју Козаре у Приједору вечерас је отворена изложба архивских докумената под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложбу је приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Архивом Српске православне цркве /СПЦ/ и Музејом жртава геноцида из Београда, а приказани су документи из више архивских фондова и збирки. Изложбу архивске грађе прати књига/зборник докумената „Свједочења о затирању – прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године“. Ова значајна изложба и књига плод су једногодишње сарадње ове три институције. Аутори изложбе и књиге су историчари и архивисти Бојан Стојнић, Радован Пилиповић и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртва геноцида из
Прије напада на Приједор вршене су припреме иако нама одборницима ништа није било речено. Овдје су били виши партизански руководиоци (међу којима и Коста Нађ). Они су долазили у наше село и одатле осматрали Приједор и вјероватно правили план напада. Уочи напада смо ми позвани и обавјештени. Мени је речено да пронађем водича за Подгрмечку чету, која ће одавде нападати Приједор. Командир је био Јовић. Био је низак и лијепо грађен. Речено ми је да би требало одредити човјека који добро познаје Приједор и да буде сигурнији и смјелији. Одредио сам Душана Тубина, а пошао сам и ја. Јединица коју смо водили добила је задатак да са сјеверне стране уђе
„Све што нам се догађа, припада нам јер то смо и заслужили. Ми Срби смо ћутали о злочинима који су у два светска рата почињени над нама, па су нас у овим временима прогласили за геноцидан народ!“ Тако Здравко Шотра, наш познати филмски и телевизијски режисер и аутор сјајног документарца о усташким злочинима у Пребиловцима „Ево наше деце“, почиње причу за „Експрес“ о идеји Лордана Зафрановића да сними филм „Деца Козаре“. На питање због чега смо ћутали о тим злочинима и како је могуће да о три дечја усташка логора у Хрватској, о Јасеновцу, о голубњачама у Херцеговини и западној Босни које су биле затрпане српским лешевима, нико досад није направио играни филм нити написао ваљану књигу, Шотра одговара: „Срби не знају да се баве собом,
На Бадњи дан 2018. године по први пут након 76 година налагани су бадњаци у мученичком селу Придворици у Борчу. Том приликом је служен парастос мјештанима Придворице који су страдали на Божић 1942. године. Парастос и налагање бадњака служио је свештеник Велимир Ковач уз присуство великог броја вјерника који нису жалили труда да кроз сњеговиту Зеленгору дођу на ово свето мјесто. Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Божић у Придворици 1942. 26.07.2009 ГАЦКО – Историјски час за сјећање на покољ у Придворици
Старо сајмиште постаће регионални центар за истраживање Холокауста, а на томе радимо заједно са Музејом „Јад Вашем” Старо сајмиште постаће регионални центар за истраживање Холокауста, а на томе радимо заједно са Музејом „Јад Вашем”, рекао је градски менаџер Горан Весић у интервјуу за Радио станицу „Словољубве”. Централна кула ће бити место едукације младих генерација, истакао је он. „Сада смо раселили кулу, пописали имовину, завршава се закон који ће омогућити даљи напредак пројекта, а паралелно радимо и пројекат меморијалног центра. Ту ће бити три музеја, један који се односи на страдање Јевреја, други на страдање Срба и трећи на страдање Рома.“ Весић је рекао да је представнике Музеја „Јад Вашем“ замолио
Почео сам разговоре са РТС-ом о „Деци Козаре“. Реч је о чишћењу Козаре и избегличким колонама које су завршавале у Јасеновцу, у дечјим логорима, каже хрватски и југословенски редитељ Лордан Зафрановић. „Поубијани су на разне начине, и цијанкалијем, и ножем, док су друге пребацивали у Загреб или у остале градове где су их претварали у јањичаре и где су служили као лична гарда Анте Павелића. Мала деца. Тако да је то једна трагична судбина читавог тог козарачког народа, који је, мање-више, комплетно убијен. За тај филм се припремам скоро 30 година.“ Филмови „Окупација у 26 слика“, „Крв и пепео Јасеновца“, „Пад Италије“, „Вечерња звона“, југословенског и хрватског редитеља Лордана Зафрановића и даље изазивају велику пажњу публике, а његово остварење „Тестамент“ је
Прича о једном од спомен-обиљежја на Банији прича је о пропасти једне и настанку нове државе: 1977. подигнут је импозантан споменик с текстом – ‘У 1941. год. усташе-издајници хрватског народа и слуге фашистичког окупатора учинише страшан злочин над недужним народом из Горњег Таборишта. Од издајничке руке и на свиреп начин падоше 254 жртве фашизма’ Горње Табориште – У јесен 1947. године, са око милион чланова, основан је Савез бораца народноослободилачког рата (СБНОР, касније СУБНОР), који је од почетка био друштвено-политичка организација створена да буде главни креатор, агитатор и чувар службеног сјећања на рат југославенских комуниста. Најважнији задатак ове организације у вези са изградњом сјећања на рат било је уређивање гробова и
Већина свештенослужитеља које смо консултовали, први пут у животу среће овакву праксу,
Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може
Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом
Преживели логораши послали своја сведочења „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” уз
Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке, формирано 2010.године, на разне начине покушава
Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у
Телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је изазвала велико интересовање у јавности, а
Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како
Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају
Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих
Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је
Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
