Стратишта НДХ Архиве - Страница 163 од 355 - Јадовно 1941.

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Криви само зато што су Срби

8. јун 2018.

Пре 77 година, 6. јуна 1941, у Ливну и околини отпочео је усташки погром над Србима, један од најстравичнијих геноцидних злочина које је починила солдатеска бојовника Анта Павелића. Не толико по броју жртава, иако је од тада па за непуна два месеца потом, а посебно 30. јула и 2. августа, на Огњену Марију и Светог Илију, колико је до сада, по имену и презимену утврђено, побијено 1.587 Срба, углавном нејачи, међу њима и више од 400 деце млађе од десет година, ови злочини остају за памћење по зверствима и бестијалности коју су усташе испољиле, бацајући углавном живе жртве у јаме безданице и остављајући их да ту данима скапавају у најстрашнијим

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен.

Обезбијеђен бесплатан превоз из Бањалуке до Тјентишта

8. јун 2018.

Град Бањалука у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусом до Тјентишта, гдје ће у недјељу, 10. јуна, бити обиљежено 75 година од битке на Сутјесци, у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета. Аутобус ће за Тјентиште кренути са старе аутобуске станице у недјељу у 4.00 часа ујутро, саопштено је из Градске управе Повратак са Тјентишта предвиђен је истог дана у поподневним часовима, по завршетку манифестације. У Националном парку „Сутјеска“ на Тјентишту, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, у недјељу, 10. јуна биће обиљежено 75 година од битке на Сутјесци. Како је предвиђено, програм обиљежавања почиње у 11.00 часова

Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 9. јун: Усташки злочин над српским таоцима у Невесињу и Гацку

8. јун 2018.

Невесињски и Гатачки срез Усташки повјереник за Босну и Херцеговину Јуре Францетић посјетио је 9. Јуна 1941. Невесиње и Гацко. Одмах је издао наредбу да се из невесињског и гатачког затвора стријеља по 20 најугледнијих талаца. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2017. године. муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. У шупама Војног логора у Невесињу у ноћи 9/10 јун масакрирани су специјално направљеним гвозденим шипкама, маљевима, кундацима и ножевима: Милсо Глоговац, Ђорђо Вучетић, Никола Мандић, Гојко Чорлија, Ђорђо Бајовић, Никола Аџић, Петар Савић, Нико Грујичић, Станимир Поповић, Саво Јеремић, Трипо Шолаја, Божо Савић,

Обиљежено 75 година од нацистичког злочина у Пиви

7. јун 2018.

Светом архијерејском литургијом данас је у Долима у Пиви обиљежено 75 година од страдања 522 људи, међу којима је било и 109 дјеце до 15 година које је 1943. године током Пете офанзиве убила фолксдојчерска дивизија „Принц Еуген“. Литургију су служили Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије у спомен-цркви, која је копија Ловћенске капеле. Митрополит Амфилохије је рекао да су неки од назива за Дола и „Пивска крвава бајка“, „Пивске Шумарице“ и „Пивски Витлејем и зид плача“. „Да се то мјесто успјело изборити за заслужену страницу у историјским уџбеницима било би довољно рећи само Дола, овако многи у Црној Гори не знају за мјесто

ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

7. јун 2018.

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од

Татиним стопама

7. јун 2018.

Када је жестока критика „великодушне понуде“ хрватске NАТО плавушице достигла тачку кључања, у насталу расправу „спонтано“ се укључио и млађани Голдштајн, као наследник татине радне тезе о хрватском антифашистичком покрету, током трајања фашистичке NDH и почињеном геноциду над Србима, Жидовима и Ромима! Иако декларативно неупитан антифашиста, Голдштајн ипак у својим ставовима и тврдњама наступа из угла „ми Хрвати“, тврдећи да у хрватском концентрационом логору Јасеновац није никако могло бити убијено више од 100000 жртава! Дакле, најпре да се неспорно наметне став и закључак о укупно 100000 убијених, па ће потом да се истакне да је убијено 32000 Жидова, о чему су израелски истраживачи холокауста већ прикупили бројне доказе, поткрепљене и изјавама

Р. Туцовић, В. Ђурић Мишина, А. Рокнић: Полемика о Недићу

7. јун 2018.

Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“ Радосав Туцовић: Недићева влада активно учествовала у решавању „Јеврејског питања“ у Србији Историчар Радосав Туцовић о колаборацији Специјалне полиције са нацистима у Другом светском рату, за Данас Сва петорица злогласних шефова Специјалне полиције у време нацистичке окупације Југославије од 1941. до 1944, Божидар Бећаревић, Светозар Вујковић, Илија Паранос, Радислав Грујичић и Никола Губарев, добровољно су сарађивали са нацистима, односно са Гестапоом, закључак је мастер рада историчара Радосава Туцовића, под називом „Колаборација у Другом светском рату на примеру сарадње водећих личности Специјалне полиције са Гестапоом (1941-1944)“

Календар геноцида НДХ над Србима у Херцеговини, 8. Јун 1941.

7. јун 2018.

Љубињски срез Ужас Капавичке јаме Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. јуна 2016. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских

Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата

7. јун 2018.

Пише: Велиша Кадић Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено мјесто из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 дјеце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Сијали су они смрт и на другим пивским местима, али се тачан број настрадалих још не зна. Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1.260 недужних људи, жена, дјеце и стараца, што је

6. јун 1941. – 77 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

5. јун 2018.

Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Усташе против „црних ђавола“: Огласио се историчар за ког Јасеновац није „ништа страшно“

4. јун 2018.

Поводом хитно сазване седнице Програмског већа Хрватске радио-телевизије, због емисије „Добар дан, Хрватска“, огласио се аутор књиге „Радни логор Јасеновац“ Игор Вукић, који је био гост у тој емисији 30. маја, због које је веће сазвано по хитном поступку. „Ако постоји проблем у вези с тим гостовањем, он може бити само у томе што у програму ХРТ-а до тада још није било озбиљне расправе о логору у Јасеновцу, а њу смо тек начели у емисији ’Добар дан, Хрватска‘“, навео је Вукић у отвореном писму, пренели су хрватски медији. Вукић је написао и да су истраживања које је спровело Друштво за истраживање, како је навео, троструког логора Јасеновац, а чији је он председник, у складу с закључком владиног Већа за суочавање с последицама владавине недемократских режима,

Принудни канибализам у концентрационом логору Јасеновац

3. јун 2018.

Једна од многобројних дописних карти која свједочи да је глад била једина и главна мисао сваког логораша, те су од својих најмилијих тражили да им доставе обиље хране. Логорске власти су повремено дозвољавале логорашима да пишу породици. Било је допуштено да се напише највише 20 ријечи (преузето из књиге Цадика И. Данона Сасечено стабло Данонових, стр. 149). Апстракт: Концентрациони логор Јасеновац познат је по звјерствима која су почињена у њему. Логораши су понижавани, психички и физички малтретирани, мрцварени. Усташе су биле врло домишљате кадаје ријеч о изналажењу нових начина мучења и ликвидације жртава. Убијало се хладним оружјем – сјекирама, ножевима, камама и тако редом. Логораши су оскудијевали у храни, питкој

3. јун 1941. – Данас 76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини

3. јун 2018.

У невесињском срезу напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба Злочиначка оргија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. Међу мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора, Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташе паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић.

Дрежањ, 03. јун 2018. године: Обиљежавање Дана народног отпора усташком терору

1. јун 2018.

Општинска борачка организација Невесиње позива потомке жртава, породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце и остале грађане да присуствују обиљежавању Дана народног отпора устаника усташком терору у Дрежњу 1941. године, које ће се одржати 3. јуна 2018. године у Дрежњу. ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА: 09:00 Света литургија у Цркви светог цара Констатина и царице Јелене у Слату 11:30 Полагање цвијећа у Дрежњу 12:00 Послужење гостију у Дрежњу Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 3. јун: Напад усташа на … Парастос за погинуле устанике | Јадовно 1941. Марко Шикуљак: Куд се деде борба против фашизма | Јадовно …

ХРТ: Хитна сједница Програмског вијећа због Вукића

1. јун 2018.

Програмско вијеће Хрватске радио-телевизије одржаће у понедјељак 4. јуна хитну сједницу због емисије „Добар дан Хрватска“ од 30. маја. У тој емисији гостовао је новинар Игор Вукић, који је изнио низ неистина о природи и функцији концентрационог логора Јасеновац, тврдећи да је то био сабирни радни центар, те да у њему нису убијана дјеца, већ да су, напротив, она ту имала могућност школовања. Хрватски јавни сервис је саопштио да ће на тој сједници Програмско вијеће расправљати о програмском садржају те емисије, а како је јавила ХИНА, позивајући се на своја сазнања, састанку би могли да присуствују и представници Надзорног одбора тХРТ-а. Сазивање сједнице Програмског вијећа услиједило је након јучерашње реакције