arrow up
bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Саборна црква у Сарајеву прије Другог свјетског рата

Митрополит дабробосански Нектарије (Круљ) о усташама

Храбри митрополит дабробосански, г. Нектарије Круљ, један је од великодостојника Српске православне цркве који су дали значајан допринос у борби за истину о усташким злочинима. На суђењу католичком свештенику др Драгу Дујмушићу (по коме је Римокатоличка црква назвала новоотворени студентски дом у Сарајеву), митрополит Нектарије Круљ дао је исказ и тиме показао како се не либи да, уместо било које идеологије, изношење истине замени опортуним циљевима. „Кад су усташе провеле свој програм, онда су приступили терору који ће културна хисторија славенска напосе жигосати као некршћанско, нечовјечно и некултурно дјело, какво повијест није забиљежила на својим страницама ни код најезде Вандала и других барбарских народа. Ова некултурна дјела грозно појачава и

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Хрвати и Срби о Јасеновцу у последње две године

У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац Познато је зашто страдање српског народа у Независној Држави Хрватској, а нарочито (због бруталности) у Јасеновцу, није имало посебно место у историографији. Како је комунистичка Југославија полако пропадала као државна заједница, и југословенска историјска наука се цепала на националне. Научно-истраживачки, музеолошки, архивски и медијски систем који је успостављен у Хрватској могао би да послужи као пример шта је требало урадити у Србији. Проблем настаје после првог питања: Ко ће и како поставити темеље српске историографије? Како ствари стоје, тешко да ће до тога и доћи! Нажалост, примат у постављању некаквих основа преузели су аматери

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

Баба, колико је Станића убијено у рату?

Добро се сећам да је моја баба рекла да је много Станића страдало од усташа, више од 20-30 људи. Ја сам увек сматрао те бројке вероватно претераним… боже колико сам био наиван. Седох пре неки дан мало да погледам нешто из историје и налетим на сајт Музеја геноцида и ту пронађем јавно доступне пописе људи страдалих у II светском рату по републикама. Сетим се како је баба причала да је у рату побијено много Станића, па помислим како би било добро да ударим један search и видим колико је тај број тачан. Скинем .пдф фајлове за Босну и Хрватску код себе на комп. Изненадим се колико су велики ти фајлови (33 и

Зaвршeнa oбнoвa спoмeникa у Вeљуну

Зaвршeнa je oбнoвa вeљунскoг спoмeникa. У oбнoви je знaчajнoм финaнциjскoм пoмoћи судjeлoвaлo и Српскo нaрoднo виjeћe. Спoмeник je вишe путa дeвaстирaн, укрaдeнe су плoчe сa имeнимa жртaвa кoje су кaсниje прoдaнe кao сeкундaрнa сирoвинa. Дaљњa дeвaстaциja je зaустaвљeнa, a пoчиниoци су прoнaђeни. Нo, нeтрaгoм je нeстaлo првих 16 укрaдeних плoчa с имeнимa 109 убиjeних жртaвa. Зaхвaљуjући пoмoћи пoкojнoг кaрлoвaчкoг истoричaрa др. Ђурe Зaтeзaлa, ипaк сe дoшлo дo имeнa стрaдaлих цивилa тaкo дa их сe сaдa oпeт нa спoмeнику нaлaзи њих 525. Аутор: М.Ц. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ Везане вијести: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну | Јадовно 1941. Заборављени праведници са Кордуна Света Петка и Срби у Пламену Гдје леже кости коларићких мученика

У присуству више стотина поштовалаца Народно-ослободилачке борбе и данас је у Долини хероја на Тјентишту, полагањем вијенаца и културно-умјетничким програмом, обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци.

Обиљежено 75 година од херојске епопеје на Сутјесци

У присуству више стотина поштовалаца Народно-ослободилачке борбе, данас је у Долини хероја на Тјентишту, полагањем вијенаца и културно-умјетничким програмом, обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци. Са свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, поручено је да је Битка на Сутјесци симбол борбе за слободу југословенких народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма. Предсједник Одбора и министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да борбу партизана против фашизма не треба поистовјећивати са слабостима бивше државе. „Овдје је

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

Репортажа: Пребиловци, православни Феникс изникао из злочина и пепела

На месту на коме је генерал ХВО Јанко Бобетко минирао цркву са костима пребиловачких мученика никао је импозантни храм Христовог Васксења. Освештавајући га, владика је рекао: “Дођите ма где да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос.” Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. септембра 2016. године. Има једно библијско место у Херцеговини, у близини мора, у коме се десило чудо – васкрсао је живот над страшном смрћу. Пребиловци. Село из којег су заједно са жртвама из многих других села и мјеста Источне Херцеговине, усташе 1941. у јаме бациле око 4000 српске

Шокантна исповест бившег логораша: Јели смо једни друге …

Индепендент је објавио детаље из захтева за одштету извесног Британца Харолда Ле Друиленеца након што је у Другом светском рату преживео 3 концентрацијска логора. Од свих које је прошао, каже, Берген – Белсен био је најгори. „Међу затвореницима је владао закон џунгле. Преко дана или си убијао или си био убијен, преко ноћи свуда је било канибализма“, написао је. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 05. априла 2016. године. За себе каже да је преживео с пуно среће и захваљујући способности да, вероватно емоционално, живи ван свега тога. Нацисти су га заробили 1944. дан уочи савезничког искрцавања у Нормандији, на острву Џерси, једном

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

На данашњи дан усташе су почеле звjерска убиjања Срба на стратишту Гаравице код Бихаћа. До средине августа 1941. године на Гаравицама jе побиjено преко 12 000 Срба. Истог дана 1992. године убиjено jе 32 Срба у селу Чемерно код Илиjаша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2015. године. Луке – Баре – Гаравице, краj Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. jуна, 28. jуна, 24. jула и 29. jула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвиjановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других

Фото: Танјуг

СРАМОТА НА ХРВАТСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: У Јасеновцу се играо фудбал, било је забава (ВИДЕО)

Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ, а највећа срамота је изјава „анонимног сведока Јасеновца“, који је рекао да се „недељом играо фудбал и да су биле приређиване приредбе“, а касније је ту изјаву потврдио и Вукић.  Емисија је почела класичном јадиковком хрватских екстремиста о томе како „за време комунизма није било могуће истраживати

Геноцид над Србима у Херцеговини: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

Љубињски срез Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. јуна 2017. године. Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова

У Градском позоришту у Фочи вечерас су представљени филм и књига "Душу нису убили" новинарке Мире Лолић Мочевић, као и историјска монографија "Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку" историчара Драге Мастиловића.

Приказан филм „Душу нису убили“

У Градском позоришту у Фочи вечерас су представљени филм и књига „Душу нису убили“ новинарке Мире Лолић Мочевић, као и историјска монографија „Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку“ историчара Драге Мастиловића. Филм и двије књиге говоре о масовним страдањима Срба у два свјетска рата, као и о српским жртвама у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Мочевићева је рекла да народ у БиХ нема право на заборав. „Српски народ у БиХ је из 20. вијека изашао са демографским мањком од 15 одсто. Заједничка особина 59 свједока у књизи `Душу нису убили` је да су њихове породице страдавале у сва три рата“, рекла је Мочевићева. Она је

Партизани за време битке на Сутјесци

Савановић: Битка на Сутјесци – прекретница у Другом свјетском рату

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, у недјељу, 10. јуна, на Тјентишту ће бити обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци, прекретнице у Другом свјетском рату на подручју бивше Југославије, изјавио је данас предсједник овог одбора Миленко Савановић. „По свом обиму и значају Битка на Сутјесци, која се у историографији назива и Пета непријатељска офанзива је најкрвавија и битка са највише жртава, која је вођена у најтежим околностима“, рекао је Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци нагласио да је основни циљ нацистичке Њемачке био да овлада јадранским залеђем, с обзиром да су савезници

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прaвду нa чистaц

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.