arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Глина (илустрација)

Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин

4. јул 2018.

Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за „Танјуг“ на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом. Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба. Недуго након што је извршен тај злочин и сама црква је порушена и спаљена, а једино што је остало

Аустралијска компанија: Нисмо знали да је то био логор смрти

4. јул 2018.

Аустралијска компанија „Воли ајвер“ извинила се након што су њене рекламе снимљене у усташком концентрационом логору Јасеновац изазвале оштре критике на друштвеним мрежама, те додала да је спотом само хтјела да искаже „поштовање према архитектури“. Он је објаснио да су посјетили Јасеновац на пола часа и то након затварања. Би-Би-Си је навео на свом порталу и да је Јасеновац био концентрациони логор и логор смрти, који је од 1941. године до 1945. године био под контролом хрватског усташко-фашистичког покрета, савезника нацистичког режима Адолфа Хитлера. Та аустралијска компанија, која се бави продајом наочара, снимила је недавно рекламни спот и фотографије поред споменика жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац, а што су бројни

Сраман чин Аустралијанаца: Снимали рекламе у Јасеновцу! (ВИДЕО)

3. јул 2018.

Аустралијска компанија снимила промотивни спот НА стратишту. Неки сматрају да је умешана хрватска заједница у Аустралији   Аустралијска компанија Valley Eye Wear која се бави продајом наочара снимила је рекламне фотографије и спотове поред споменика жртвама логора у Јасеновцу, где је за време Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата, убијено више десетина хиљада Срба, Јевреја и Рома међу којима је било и деце! Представљајући нову колекцију, манекен шета завејаном пољаном по тмурном зимском дану. Назире се да је идеја маркетиншког стручњака који је смислио ову, у најмању руку, дегутантну кампању да се кроз наочаре које производи компанија види кроз сваку таму, па и ову монструозну која је прогутала на

Милорад Додик

Додик: Српски народ био жртва народа са којима је дијелио живот

1. јул 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас на Козари да је српски народ био жртва Хрвата и муслимана, народа са којима је дијелио живот на овим просторима. „Ја сам представник српског народа и као такав наставићу да се борим за истину“, истакао је Додик на Мраковици, гдје се данас обиљежава 76 година од Битке на Козари. Додик је нагласио да редовно долази на Козару јер је потомак славног страдалног народа, који је кроз историју подносио страдање које је организовано да би Срби нестали. „Овдје је била истинска прича о убијању Срба од стране усташа које су чинили муслимани и Хрвати“, рекао је Додик. Према његовим ријечима, муслимани су претежно

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари.

Положени вијенци на Козари

1. јул 2018.

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, делегација Владе Српске на челу са потпредсједником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског

Парастос у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља

28. јун 2018.

У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља, код Требиња, које су усташе крајем јуна 1941. године бациле у јаму Јагодњачу, у спомен-капели у Величанима служен је парастос. Потомци жртава присјетили су се својих најближих, који су на превару одведену са својих имања, мучени и живи бацани у јаму. Посмртни остаци жртава су 1990. године ексхумирани и сахрањени у спомен-капели у селу Величани. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/06/28/tvclip028976.mp4 Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на … Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба … 77. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града - Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату.

Одата пошта страдалим цивилима и борцима

28. јун 2018.

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града – Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату. Предсједник Скупштине града Мурвет Бајрактаревић је, након полагања вијенца код споменика цивилним жртвама рата од 1992. до 1995. године, поручио да страдали цивили морају бити опомена и путоказ свима да се заборави оно што је било и окрене бољем сутра, како би се задржали на овим просторима и градили овај град и земљу. Замјеник градоначелника Добоја Небојша Марић је, након полагања вијенаца погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у спомен-соби градске борачке организације, честитао грађанима

Да ли ће Павелић бити рехабилитован за монструозне злочине над Србима?

27. јун 2018.

Пише: др Александар Раковић У крвавом грађанском рату (1991–1995) српски народ је готово у потпуности етнички очишћен из Републике Хрватске. Можемо да се присјетимо антисрпске хистерије која је тих година, из дубина понора, на југословенски простор у тонама истоварила усташке пјесме, усташка обиљежја, усташке униформе, усташке поздраве. У исто вријеме, након завршетка грађанског рата у Југославији (1995), па до данас, нико није толико проширио усташки фолклор као хрватски поп пјевач Марко Перковић Томпсон и десетине хиљада његових истомишљеника који се од 1996. сваког 5. августа окупљају у Книну да би прославили улазак хрватских оружаних снага у престоницу Републике Српске Крајине. Усташство су подгријевали хрватски репрезентативац Џо Шимунић поздравом „За дом спремни“ на

tesla_smiljan.jpg

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

26. јун 2018.

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

26. јун 2018.

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

77 година од страдања Срба у Хутовским јамама Градина и Хаџибегов бунар

25. јун 2018.

Из „Силоса“ у Тасовчићима усташе су током ноћи 24/25. јуна одвојиле групу од око 40 Срба (најмање 36) и везане жицом одвезли их аутобусом до Хутова. Путовање ових мученика до губилишта трајало је више сати по макадамском путу преко Стоца и Храсна. Били су то углавном угледни и образовани људи, као и они које је хрватска власт сматрала „опасним Србима“. Највише их је било из Чапљине и Тасовчића. Доведени  су уз велику стрмину по беспућу до јаме зване Градина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. У пратњи аутобуса било је више аутомобила са усташама из Чапљине. У Хутову их

Један примјер страдања Рома: Село Мокрице

25. јун 2018.

Ромско село Мокрице (Босанска Градишка) данас више не постоји. Сви његови житељи ликвидирани су 1944. године од стране војних формација Независне државе Хрватске. Убијено је 375 становника овог села. Од тога броја, страдало је 203 дјетета до 15 година старости. Иако су ови Роми били муслимани, а ислам је поред римокатоличанства био државна религија у тадашњој Хрватској, то их није спасило од смрти. Истребљене су породице: Алимановић, Бегановић, Дедић, Кахрић, Корић, Машић, Омеровић, Ризвановић, Сухоњић, Ферхатовић, Халиловић, Хасановић, Шарић. У Независној држави Хрватској, Срби, Јевреји и Роми, били су одређени за истребљење. Приредила: редакција Извор: Срби у БиХ Везане вијести: Фотографија као доказ „заборављеног геноцида” | Јадовно 1941. Роми траже

Остаци цркве у Љубушком

77 – година од истребљења Срба у Љубушком

22. јун 2018.

О прошлости Срба у Љубушком мало се зна и још мање пише. „Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја.  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност. Срби у Љубушком су 1895. године чинили

Мученичка смрт свештеника Душана Благоја, пароха столачког

22. јун 2018.

У ноћи 22/23 јун 1941. у јами Јагодњачи (Ржани до), са својим бројним парохијанима, у 32 години живота, страдао је  парох столачки Душан Благоје, рођени Чапљинац.  Срби су тада били трећина становништва овог града и духовна, културна и привредна елита о чему сведочи ова фотографија хора столачке цркве са свештеномучеником Душаном. Већина са особа са фотографије је такође мученички пострадала у Ржаном долу, Видовом пољу, Бивољем брду, Јадовну, Пагу, Јасеновцу и другим губилиштима геноцидне НДХ. Данас је овај  град, од кога зависи контрола  долине Неретве, средњег Јадрана  и источне Херцеговине без Срба и заборављен од свих којима је била дужност да српско присуство овде очувају. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

Одвајање дјеце од родитеља видјели смо и у НДХ“

22. јун 2018.

Познати амерички новинар Џереми Скахил је политику Доналда Трампа да одваја дјецу од родитеља миграната успоредио с праксом у злочиначкој творевини НДХ. Новинар је стање са мигрантском дјецом упоредио с логором за дјецу који су усташе током Другог свјетског рата држали у Сиску. У епизоди подкаста названој “администрација мржње”, Скахил на почетку цитира свједочење запосленика Црвеног крста о томе шта је видио у једном логору за дјецу, на почетку не наводећи о којем је логору ријеч. Скахил истиче да су власти то место описивале као “склониште за дјецу избјеглице”, те наводи свједочење запосленог у Црвеном крсту. “Недалеко од амбуланте, из друге бараке могао се чути тужни плач дјеце. У њој

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА