arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Spomen_park_Vraca.jpg

Заборављени геноцид у Сарајеву

11. јул 2018.

Ако неко убиjе jедног човjека, онда jе он убица, а ако убиjе стотину људи онда добиjе назив масовног убице. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јула 2017. године. Убица и масовни убица, дакле ниjе исто и онда ниjе исто ни убиjање jедног човjека и стотину људи, колико год то била филозофско-вjерска поставка да се убиство и макар jедног човjека сматра као убиство циjелог човjечанства. Пише: Душко Бошковић На жалост увиjек су болне теме о жртвама, али мора се разбити медиjски терор званичних медиjа коjи шири jедноумље и злу крв већ годинама, тако да су досадили и Богу и народу. Замислите се као

Усташе у Купресу

Геноцид у НДХ: Заборављене жртве некадашњег Ливањског котара

11. јул 2018.

Само истина о страдању Срба, Јевреjа и Рома у некадашњоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ може послужити новим генерациjама да се освиjесте и да не чине злодjела каква су чинили њихови преци, закључак jе округлог стола о теми „Геноцид и ратни злочини почињени од НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно, Грахово и Купрес у периоду 1941-1945. године“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2012. Директор Међународног института за истраживање геноцида из Лондона Србољуб Живановић рекао jе данас током округлог стола одржаног у Бањалуци да jе основни циљ одржавања оваквих скупова да се садашњим генерациjама обjасни какво jе зло геноцид. „Желимо

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Камени цвет

10. јул 2018.

Тишина је прекрила зелену траву. Не чује се чак ни шуштање воде у близини. Огроман споменик „Камени цвет“ стоји као симбол једног страшног времена и стравичних злочина почињених на том месту. Подигнут у знак сећања на све жртве нељудског терора у периоду између 1941.–1945. године. Тачан број жртава се не зна, јер је сва документација о томе изгубљена, спаљена и уништена. Јасеновац. Чак и док куцам ова слова дрхтим…. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јула 2016. године. Логор је по свом начину изградње личио на нацистичке логоре, али је разлика у томе што су нацисти настојали максимало искористити логораше за рад,

Страдање Срба у Старом Броду

9. јул 2018.

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

9. јул 2018.

У шуми Копривница (Купрес-Бугојно) на месту Кожварица 15. јула 1941. године побијено је 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућнијих домаћина, а потом, десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јула 2017. године. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из

ne-zaboravimo.jpg

Да никад не заборавимо: Најстрашнији злочини над српском децом и младим мајкама

9. јул 2018.

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара 2016. године. Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном

Maks_Luburic_sa_ustasama.jpg

Хијерархија пакла логора Јасеновац: Крвници-убице-кољачи и њихови помагачи

6. јул 2018.

Хиjерархиjа пакла Јасеновца била jе састављена од наjвећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. децембра 2015. године. Крволоци су уjедно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили. Само потреба jош више крви миjењала их с положаjа. Помагачи, сакупљени са свиjу страна, нису претстављали поjедине слоjеве или краjеве саме земље, већ њену укупност. Наjброjниjе jе била заступана Херцеговина, затим Далмациjа, па Босна, Лика и све мање до Славониjе, а наjмање ужа Хрватска. Тих jе било доста у Загребу, а из осталих краjева лако jе било наћи по коjег

Зидина спаљене цркве и поломљени споменици на српском гробљу у Доњим Руjанима

Судбина Ливањских Срба: Од ђедовине Краљевића Марка до пустих и разрушених насеља обраслих шумом!

5. јул 2018.

О Србима са подручја Ливањског поља се мало говорило. Као да их је након ратова ’90-их заборавила и Србија и историја. Ливањско поље је било гранично између православног и католичког становништва, омеђено двема планинама са југозапада Динаром, а са североистока Голијом. Сам град Ливно се налази у доњем делу Ливањског поља, према Далмацији, где је католичко становништво у окружењу доминантно. У граду Ливну до рата су живели и православни и муслимани и католици. За Србе Ливно је познато по епској песми о старцу Вујадину, који је као ајдук страдао у време Турака са својом продицом. Позната осматрачка кула, где је по предању пострадао овај српски ајдук, која стоји над градом

Глина (илустрација)

Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин

4. јул 2018.

Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за „Танјуг“ на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом. Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба. Недуго након што је извршен тај злочин и сама црква је порушена и спаљена, а једино што је остало

Аустралијска компанија: Нисмо знали да је то био логор смрти

4. јул 2018.

Аустралијска компанија „Воли ајвер“ извинила се након што су њене рекламе снимљене у усташком концентрационом логору Јасеновац изазвале оштре критике на друштвеним мрежама, те додала да је спотом само хтјела да искаже „поштовање према архитектури“. Он је објаснио да су посјетили Јасеновац на пола часа и то након затварања. Би-Би-Си је навео на свом порталу и да је Јасеновац био концентрациони логор и логор смрти, који је од 1941. године до 1945. године био под контролом хрватског усташко-фашистичког покрета, савезника нацистичког режима Адолфа Хитлера. Та аустралијска компанија, која се бави продајом наочара, снимила је недавно рекламни спот и фотографије поред споменика жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац, а што су бројни

Сраман чин Аустралијанаца: Снимали рекламе у Јасеновцу! (ВИДЕО)

3. јул 2018.

Аустралијска компанија снимила промотивни спот НА стратишту. Неки сматрају да је умешана хрватска заједница у Аустралији   Аустралијска компанија Valley Eye Wear која се бави продајом наочара снимила је рекламне фотографије и спотове поред споменика жртвама логора у Јасеновцу, где је за време Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата, убијено више десетина хиљада Срба, Јевреја и Рома међу којима је било и деце! Представљајући нову колекцију, манекен шета завејаном пољаном по тмурном зимском дану. Назире се да је идеја маркетиншког стручњака који је смислио ову, у најмању руку, дегутантну кампању да се кроз наочаре које производи компанија види кроз сваку таму, па и ову монструозну која је прогутала на

Милорад Додик

Додик: Српски народ био жртва народа са којима је дијелио живот

1. јул 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас на Козари да је српски народ био жртва Хрвата и муслимана, народа са којима је дијелио живот на овим просторима. „Ја сам представник српског народа и као такав наставићу да се борим за истину“, истакао је Додик на Мраковици, гдје се данас обиљежава 76 година од Битке на Козари. Додик је нагласио да редовно долази на Козару јер је потомак славног страдалног народа, који је кроз историју подносио страдање које је организовано да би Срби нестали. „Овдје је била истинска прича о убијању Срба од стране усташа које су чинили муслимани и Хрвати“, рекао је Додик. Према његовим ријечима, муслимани су претежно

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари.

Положени вијенци на Козари

1. јул 2018.

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, делегација Владе Српске на челу са потпредсједником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског

Парастос у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља

28. јун 2018.

У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина Срба из Поповог поља, код Требиња, које су усташе крајем јуна 1941. године бациле у јаму Јагодњачу, у спомен-капели у Величанима служен је парастос. Потомци жртава присјетили су се својих најближих, који су на превару одведену са својих имања, мучени и живи бацани у јаму. Посмртни остаци жртава су 1990. године ексхумирани и сахрањени у спомен-капели у селу Величани. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/06/28/tvclip028976.mp4 Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално на … Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба … 77. година од Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града - Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату.

Одата пошта страдалим цивилима и борцима

28. јун 2018.

У Добоју су данас, поводом обиљежавања Дана града – Видовдана, положени вијенци на споменицима цивилним жртвама рата и борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату, током Другог свјетског рата, те жртвама добојског логора страдалим у Првом свјетском рату. Предсједник Скупштине града Мурвет Бајрактаревић је, након полагања вијенца код споменика цивилним жртвама рата од 1992. до 1995. године, поручио да страдали цивили морају бити опомена и путоказ свима да се заборави оно што је било и окрене бољем сутра, како би се задржали на овим просторима и градили овај град и земљу. Замјеник градоначелника Добоја Небојша Марић је, након полагања вијенаца погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у спомен-соби градске борачке организације, честитао грађанима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА