Стратишта НДХ Архиве - Страница 150 од 355 - Јадовно 1941.

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

АМФИЛОХИЈЕ О ХИМНИ ЦРНЕ ГОРЕ: Први пут певана у Старој Градишки када је Секула Дрљевић са усташама побио 150 црногорских официра

11. октобар 2018.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је оценио да је Душко Марковић позвао грађане да пријављују оне који не устају приликом интонирања химне, прогласивши их практично шпијунима. Поводом најаве црнгорског премијера Душка Марковића да нови закон о симболима предвиђа и кажњавање оних који не буду поштовали химну те државе, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је оценио да је он позвао грађане да пријављују оне који не устају приликом интонирања химне, прогласивши их практично шпијунима. Амфилохије је за Нови ТВ рекао да је ”Ој, светла мајска зоро” лепа народна песма, коју је народ често певао, чак и у верзији “Ој, јунаштва светла мајска зоро”. Како преноси подгорички Дан, Амфилохије каже да не зна шта је премијер

Од српског војника до усташког сарадника

11. октобар 2018.

Степинац је 20. јануара 1942. године именовао домобранске војне свештенике, а за своје замјенике одредио је двојицу свештеника Стјепана Вучетића и Вилима Цецељу, истакнуте усташе. На данашњи дан 1956. године загребачки надбискуп Алојзије Степинац, заговорник усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, осуђен је на 16 година затвора, а од тада трају настојања Католичке цркве и хрватских националиста да од њега направе свеца и „заштитника слабих“. У НДХ „УГЛЕДАО СВЈЕТЛО БОЖИЈЕ“ Степинац и хрватски католички клер подржавали су НДХ од првог дана. Одмах по проглашењу ове фашистичке творевине Степинац је посјетио усташког министра унутрашњих послова Милована Жанића и једног од лидера усташа Славка Кватерника. Изразио је Кватернику „своје најбоље жеље за срећу,

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

11. октобар 2018.

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара 2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)

Календар геноцида: 13.10.1942. Страдање Срба из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок

11. октобар 2018.

Села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок налазе се на десноj обали реке Саве у Баниjскоj Посавини, између Сиска и Јасеновца. Насељена су српским становништвом православне вjероисповjести. Усташе из логора Јасеновац на челу са злогласним Љубом Милошем, рано уjутро 13. октобра 1942, прешле су Саву у Ивањском Боку и опколиле већи дио села. Један броj усташа jе скупљао народ а други су пљачкали, изгонили стоку и пленили храну. Њих, око 1500 похапшених, кренуло jе пут Јасеновца. Неки су успjели побjећи али већина jе заробљена, тучена и злостављана на путу ка логору. Након неколико дана боравка у логору Јасеновац, у ужасним условима под ведрим небом и без хране, одвоjене су жене

Црна униформа у Јасеновцу

10. октобар 2018.

Какве везе имају ЈНА и музеј посвећен фабрици смрти над којом су се згражавали и Немци. Најчешћи посетиоци Спомен-подручја „Јасеновац” нису Срби већ Словенци. Житељи дежеле долазе током целе године али највише их је током летњих месеци када са камперима обилазе земље бивше Југославије. Последње три године организовано долазе и Французи и Немци који Балканом путују на моторима. Од недавно споменик и музеј посвећене концентрационом логору посећују и Кинези. Њих из Београда доводи једна туристичка агенција. – Увек има посетилаца, ауто-пут је близу. Док је у месту Јасеновац била постављена плоча погинулим припадницима ХОС-а, са натписом „За дом спремни”, број посета је опао. Људи су се вероватно бојали провокација али

Хладнији рат

9. октобар 2018.

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распируjе етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких jама. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. октобра 2016. године. Нису помогли аргументи да jе реч о злочинима о коjима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака коjи већ децениjама траже гроб своjих наjближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некоj плантажи воћа у Јужноj Америци. Та вриштећа неправда као да jе морала да остане зацементирана у некоj jами како не би била уздрмана

Борис Митић: Постамент истине – о филму „Завештање“ Ивана Јовића

9. октобар 2018.

„Завештање” је документ антологијске вредности, који цементира истину и ту истину оплемењује и потврђује убедљивим филмским језиком. Филм „Завештање” Ивана Јовића обавезна је лектира – хуманистичка, документаристичка и анти-виктимократска – јер наћи меру, поступак и емотивни капитал за такав подухват, такву тематику и такву реализацију јесте репрезентативна ствар и за много освештеније, оснаженије и документованије културе од наше. У тренутку када најјезивији злочини Другог светског рата бивају релативизовани ‘изједначавањем свих тоталитаризама’, стерилним музејским поставкама и дневнополитичком амнезијом транзиционог преживљавања, овакви вертикални пројекти имају улогу постамента истине и, на неки анти-апсурдан начин, наде у боље сутра. Чиста мотивација, као основни елемент квалитетне документаристике, неупитна је и приметна на сваком плану –

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Хрватима сметају и српске кости!

8. октобар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јануар 2016. године. Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Миле Кнежевић, посљедњи преживјели учесник пробоја на Петровој гори

4. октобар 2018.

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја 2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

ФАШИСТИЧКА ПОСЛА У Европском парламенту служена миса злочинцу Алојзију Степинцу!

4. октобар 2018.

У Европском парламенту обележена је 20. годишњица од проглашења Алојзија Степинца блаженим. Степинцу je служена миса, иако је реч о злочинцу оптуживаном за прогон, насовна убиства и насилна покатоличења Срба у НДХ у време Другог светског рата. Ово није први пут да се у Европском парламенту велича ратни злочинац Степинац, имајући у виду да је 2016. године одржана и скадалозна изложба „Хрватски светац кардинал Степинац“. Срамну мису предводио је генерални секретар Већа бискупских конференција ЕУ Доминиканац Оливиер Покуилон, који је у свом говору навео да је Степинац живео у тешком времену у којем је његова разборитост у доношењу тешких одлука била кључна, а уско повезана са жртвом коју је поднео?!

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

3. октобар 2018.

Усташко-њемачки логор у Сиску jе основан 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“. Дjечjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе и лиjечника др Антуна Наjжера. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 2. новембра 2015. године. Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана сестара св. Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у

У суботу обиљежавање дана сјећања на страдалу Српску сирочад

3. октобар 2018.

Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска организоваће у суботу, 6. октобра, Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата. Традиција обиљежавања овог дана обновљена је прије неколико година, а ријеч је о догађају у чијој су организацији до посљедњег рата учествовале образовне институције, а школарци са подручја Сиска и околине су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима. У Сиску је од 3. августа 1942. до јануара 1943. године функционисао посебан логор који се службено називао Прихватилиште за дјецу избјеглица. На споменику на дјечијем гробљу наводи се податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог

Неправда исправљена после 75 година

2. октобар 2018.

Почетком септембра навршило се 75 година од злочина који су 3/4. септембра 1943. године, у селу Добрујевцу, код Бољевца, над петорицом недужних сељака починили партизани, по наредби комесара Озне Момчила Сибиновића из Бучја. Петорица убијених – Петар Деспотовић, Цветко Деспотовић, Јеремија Милосављевић, Радомир Петровић и мој отац Милорад Радисављевић – проглашени су ратним злочинцима и издајницама. Убијени су без утврђене кривице, без суђења и без права на одбрану, иако ниједан није био убица, нити издајник. Петар Деспотовић, солунски борац, инвалид без ноге, који је прешавши гудуре Албаније и Кајмакчалан допринео победи Србије у Првом светском рату, убијен је само зато што је партизане питао зашто су ухапсили његовог брата Цветка.