arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Манастир Рмањ

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

17. октобар 2018.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

моја мајка -фотографија са избјегличке легитимације

Трагом фотографија

16. октобар 2018.

Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г. Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом  вратила у Завичај, на попаљену и опустошену очевину, пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. августа 2016. године. Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9×12, које је брижно чувала са документима. У току одрастања, повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току II.св.рата. Основа приче била је  да смо прошли кроз седам усташких логора, уз којекаве калварије. Била је

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

16. октобар 2018.

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

16. октобар 2018.

Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени jош у гимназиjским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на воjску Србиjа се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоjи православна црква, коjа jе паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.

Хрвати величају усташтво, а руше српске споменике

15. октобар 2018.

Никаква обележја тоталитарних режима, било да је реч о усташким или четничким, не смеју да се истичу, сматрају у Хрватској народној странци. Уместо да коначно регулише и забрани употребу усташких симбола и поклича „За дом спремни“, Хрватска спрема скандалозне измене Закона о гробљима, како би се спречило да Срби у Хрватској исписују „противхрватске поруке на споменицима ближњих“. Табла на којој пише „За дом спремни“ и даље је десетак километара од Јасеновца, где су људи гинули под тим усташким покличем, а сада ће многи Срби морати да уклањају надгробне споменике на којима, како је званично речено, величају великосрпство и четнике. Тако да ће морати да се уклоне споменици на којима се

Желео бих да ово остане негде записано, зато Вам се и обраћам

15. октобар 2018.

  Поштовани, Христос Воскресе! Обраћам Вам се као потомак неких од жртава логора Јадовно. У Вашем попису жртава, под бројем ID1340, стоји име Вукичевић Глиге Илија, из Драготине. Илија је мој прадеда по мајци, а његов отац се звао Глигор, тј. Глига. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја. 2016. године. Под бројем ID 1329 стоји Вукичевић Илије Бошко, из Драготине. Бошко је син мог прадеде Илије Глигора Вукичевића и рођени брат моје рођене баке. Само, његово име није било Бошко, већ Богдан. Молим Вас да, ако је могуће, исправите ово име. Нажалост, немам да Вам приложим њихове слике, све је спаљено

Tурнир oдржaн пoвoдoм oткривaњa плoчe 1961. гoдинe

Слaвa, злoчин и зaбoрaв

15. октобар 2018.

Meђу нeвиним жртвaмa устaшкoг злoчинa нaд Глињaнимa српскe нaциoнaлнoсти у мajу 1941. гoдинe били су и пoпулaрни нoгoмeтaши грaдскoгa клубa. У пoрaћу су њихoвa имeнa уклeсaнa нa спoмeн-плoчу кoja je уништeнa 1991. гoдинe, a дo дaнaс ниje oбнoвљeнa Љeтo 1961. гoдинe, у склoпу прoслaвe 15. гoдишњицe oбнoвe нoгoмeтнoг клубa и 20. гoдишњицe нaрoднooслoбoдилaчкe рeвoлуциje, прeдстaвници Спoртскoг друштвa Бaнoвaц из Глинe oргaнизирaли су пригoдни турнир и свeчaнo oткривaњe спoмeн-плoчe члaнoвимa прeдрaтнoг Глинскoгa шпoртскoгa клубa: нa плoчи je билo уклeсaнo 15 имeнa, грб Друштвa (кoje je прeузeлo oбиљeжja прeдрaтнoгa) тe рeчeницa ‘Дaли смo свoje живoтe зa бoљу будућнoст нaшeг нaрoдa’. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем

Проф. др Светозар Ливада

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15. октобар 2018.

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Сусрет са историјом: Четник претекао Мосад, Хрватску и српску Удбу

15. октобар 2018.

Зашто никада није одржано суђење осведоченом усташком поглавнику. Ратне страхоте завршавају се падом Берлина 9. маја 1945. године. Нацистичка Немачка потписује безусловну капитулацију. Седам месеци касније, 20. новембра, у Нирнбергу почиње суђење истакнутим члановима војне, политичке и економске елите Трећег рајха. Неки месец по ослобођењу Француске, у Паризу се суди маршалу Петену због сарадње са окупатором. Осуђен је на смрт. Нешто касније казна је преиначена у доживотну робију. Умро је у затвору. Видкун Квислинг, норвешки политичар, сарадник нациста, стрељан је 10. октобра 1945. године после суђења које је показало све ужасе његовог режима у овој скандинавској земљи. По њему ће симболично бити названи сви који су наносили штету сопственом народу

crkva_sana.jpg

Босанска крајина у Другом светском рату(2)

15. октобар 2018.

„Кад би Уна, а и Сана знале Колико су Срба прогутале! Колико jе око Сане врба Још jе више побиjено Срба!“ Ово су речи тужбалице коjа се певала у току рата и непосредно после њега, а коjа се односи на историjско искуство Срба у Босанскоj Краjини. Познат jе план Анте Павелића, коjи jе он излагао своjим присталицама, да ће по преузимању власти дати своjим усташама рок од три месеца и одрешене руке да би се „хрватски животни простор“ очистио од Срба. Заиста jе наjвећи талас убиjања и покоља над Србима био у лето 1941. године. Адолф Хитлер jе сматрао усташе неозбиљним и неспособним глупацима коjи треба да спроводе нетолерантну и

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

14. октобар 2018.

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

jasenovac.jpg

Иживљавање неразумног џелата над жртвама

13. октобар 2018.

Пре неколико месеци дошао сам у посед мале, прашњаве књижице, обjављене 1928. године, коjа jе дуго чамила у jедноj шупи, заборављена као што би била недирнута да се налазила у било коjоj српскоj jавноj библиотеци. Аутор, Станислав Краков, у рукопису „Наше последње победе“ већ у првом пасусу пише: „Прошло jе данас већ десет година. Дани велики и хероjски, дани славе и смрти, за коjе смо веровали да ће бити незаборављени, да ће светлети без обзира на време протекло, већ данас су остали само као несигурна успомена.“ Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 13. фебруара 2016. године. Нисмо ли оваj цитат могли да сместимо и децениjу након Другог

Писци и новинари осуђују промовисање књиге о Лубурићу

13. октобар 2018.

Промоција књиге „Слуга домовине – живот хрватског витеза Вјекослава Макса Лубурића генерала Дрињанина“ одржана је прошлог викенда у Загребу, а потом у Карловцу у простору чији је власник Католичка црква. Наредна промоција биће у Сплиту. Промоције су завршаване усташким поздравом „За дом спремни“. Портал Индекс је објавио и позивницу за промоције књиге о Лубурићу коју су, како наводе, објавили екстремистички и проусташки портали. Промотер и уредник књиге је Џон Иван Прцела, коме је Лубурић био вјенчани кум. Промоције је завршавао усташким поздравом „За дом спремни“, што су окупљени поздрављали аплаузом. Промоција у Карловцу је одржана у националном светишту Светог Јосипа, а након што је објављена најава овог догађаја, реаговао је

Милош Ковић (Фото: Спутњик/Александар Милачић)

Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу

13. октобар 2018.

Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000-600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах по ослобођењу логора. Двадесет година касније дошло се до цифре од око 700.000 жртава Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. маја 2018. године. „За разлику од, рецимо Британије, која тргује кожама својих пријатеља, Немачка своје савезнике не заборавља. Зато су њени добри стари ратни савезници са Балкана награђени брзим приступањем ЕУ, док су они који су јој се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА