Стратишта НДХ Архиве - Страница 148 од 355 - Јадовно 1941.

Промоција књиге Јасеновац, балкански Аушвиц

19. октобар 2018.

Промоција књиге „Јасеновац, балкански Аушвиц, усташка империја окрутности“ професора Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц и директора Интернационалне групе експерата ГХ7 за Јасеновац, биће одржана 22. октобра 2018. на београдском сајму књига у хали „Иво Андрић“ са почетком у 12 часова. Ова монографија представља мултидисциплинарну студију у којој је по први пут компаративна анализа Јасеновца и Аушвица извршена од стране светски познатог стручњака за Аушвиц. Јединственост ове монументалне књиге је од глобалног значаја јер је посебна пажња посвећена контроверзи у погледу броја жртава Јасеновца и Аушвица, као и проблема негирања холокауста и данашњег раста неонацистичких група. Подршку проф.др Грајфу на промоцији пружиће и 96- годишњи Мосхе Ха Елион из Израела који

Миле Прица у исповијести за Печат руши све усташке лажи о Јасеновцу ! (ВИДЕО)

19. октобар 2018.

Много је прича неиспричаних о страдању дјеце у логорима бивше НДХ. О убиствима, масакрирању, одвајању од породица. O стравичном усташком злочину за Печат свједочи Миле Прица, који је имао само четири године када су га усташе, заједно с мајком, браћом и сестрама из села Кадин Јеловац, код Дубице, одвели у логор смрти-Јасеновац. Опширније погледајте у прилогу. https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/10/19/tvclip031427.mp4 Извор: РТРС Везане вијести: Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца Мој пут кроз Јасеновац Списак побијене деце у логору Јасеновац

Најава: У Панчеву изложба о Србима Ливањског поља

19. октобар 2018.

Након приказивања у више градова у земљи и иностранству, као: Београд, Бања Лука, Нови Сад, Бијељина, Лондон, Аранђеловац… изложба под називом „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана и панчевачкој публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 26. октобра 2018. године, у Градској библиотеци у Панчеву, са почетком у 18. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска и Градска библиотека Панчево. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. новембра т.г. Улаз слободан. Добро нам дошли! Извор: Огњена Марија Ливањска Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Имена жртава усташког

Чувaр сjeћaњa нa глинскe жртвe

19. октобар 2018.

Свeштeник из Глинe чиja je улoгa oстaлa хистoриjски нeвaлoризирaнa: Пaрoх Mилoш Пoпoвић зaузимao je вaжнo мjeстo у друштвeнoм живoту Глинe и нипoштo ниje биo уoбичajeн свeштeник. Oбнoвиo je пoслиjeрaтни вjeрски живoт, прeдaвao je руски у брojним шкoлaмa и oснoвao je глински Пoдoдбoр Српскoг културнoг друштвa ‘Прoсвjeтa’ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. октобра 2017. године. У дугoj истoриjи Српскe прaвoслaвнe пaрoхиje у Глини вaжнo мjeстo зaузимa пaрoх Mилoш Пoпoвић, кojи je у рaздoбљу oд 1946. дo 1952. гoдинe рaзвиo ширoку друштвeну и културну дjeлaтнoст нa oкупљaњу глинских Србa. Пa ипaк, у aкaдeмскoj литeрaтури, кoja сe бaви oвим вaжним пoслиjeрaтним рaздoбљeм, пуним прoтурjeчних прoцeсa

Високог немачког официра који је командовао злочином убили су партизани само 20 дана касније код Лебана, док је покушао да се укопа у стајско ђубриво Фото: Промо

Два професора на стратишту лицем у лице: Један је био са ђацима које су злотвори стрељали, други је командовао стрељачком воду да пуца

18. октобар 2018.

Причу о Милоју Павловићу, хероју и директору Крагујевачке гимназије који је остао уз своје ђаке чије су животе узели нацистички куршуми и који је рекао “Пуцајте, ја и даље држим час” знају сви. Да је са друге стране, оне која је наредила и спроводила стрељање био такође један професор, али као зли негатив крагујевачког професора хероја, мало ко зна. Тај злотвор не само што је био професор, већ је био и свештеник – мајор Паул Кениг. Ни 76 година након великог нацистичког злочина у Крагујевцу, када су 19, 20. и 21. октобра у знак одмазде за погибију 21 немачког војника у нападу партизана и четника код села Думаче, по принципу

Аустроугарска наредба: Дајте нам црквена звона да направимо топове…

18. октобар 2018.

Након сто година од завршетка Првог светског рата, слушамо, читамо и сећамо се страхота које је тај рат донео. С пијететом се сећамо свих невиних жртава, свих бораца који су дали своје животе за слободу Српског народа. Први светски рат изазвао je сурову оружану борбу и проузроковао да људски живот буде непримерен. Поред осталих патњи и недаћа, већ на почетку рата, због кризе у војној производњи повећала се потреба за металом, па су Аустроугарска команда у Сарајеву и Земаљска влада донели уредбу да сво становништво у Босни и Херцеговини добровољно преда надлежним органима сав вишак кухињског суђа и предмете од метала. Грађани су били дужни да предају предмете од метала

Босанска крајина у Другом светском рату(5)

18. октобар 2018.

До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

17. октобар 2018.

Пише Милена Милетић Притиснуто захтевима процеса прикључења ЕУ, хрватско правосуђе је коначно отворило „случај Сисак“ и покренуло истрагу, иако сам случај води до самог врха ХДЗ-а и државе Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. априла 2016. године. „Доводили су их на основу спискова Брајковића из ХДЗ-а… Најчешћи извршитељ ликвидација је био Драго Бошњак. Кад је он био са заробљеником у котловници, гдје је била мучионица, никад ме није пустио да сиђем ондје. Након што би завршили, полумртве људе су старом полицијском марицом одвозили на ликвидацију, а леш би бацили у Саву. Кад бих сишао у котловницу, све је било крваво…“, причао је пре

Промоција часописа „Топола“ и брошуре на Београдском сајму

17. октобар 2018.

Четврти број часописа „Топола“ и брошура „Спомен-подручје Доња Градина“ биће представљени у уторак, 23. октобра, на Међународном сајму књига у Београду. Часопис „Топола“ је научни часопис Јавне установе /ЈУ/ „Спомен-подручје Доња Градина“ који једном годишње излази са циљем истраживања шире околине Козарске Дубице, као и историје геноцида и ратних злочина на подручју Хрватске, са фокусом на концентрациони логор Јасеновац и његово највеће стратиште Доњу Градину. Четврти број часописа „Топола“ садржи 15 научних радова аутора из Републике Српске, Србије, Хрватске и Мађарске. Главни и одговорни уредник часописа је Тања Тулековић, рецензенти четвртог броја су Жељко Вујадиновић и Бојан Стојнић. Чланови редакције часописа су Дејан Мотл, Драган Тркуља, Владан Вуклиш, Маријана Тодоровић

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

17. октобар 2018.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

моја мајка -фотографија са избјегличке легитимације

Трагом фотографија

16. октобар 2018.

Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г. Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом вратила у Завичај, на попаљену и опустошену очевину, пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. августа 2016. године. Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9×12, које је брижно чувала са документима. У току одрастања, повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току II.св.рата. Основа приче била је да смо прошли кроз седам усташких логора, уз којекаве калварије. Била је

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

16. октобар 2018.

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

16. октобар 2018.

Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени jош у гимназиjским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на воjску Србиjа се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоjи православна црква, коjа jе паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.

Хрвати величају усташтво, а руше српске споменике

15. октобар 2018.

Никаква обележја тоталитарних режима, било да је реч о усташким или четничким, не смеју да се истичу, сматрају у Хрватској народној странци. Уместо да коначно регулише и забрани употребу усташких симбола и поклича „За дом спремни“, Хрватска спрема скандалозне измене Закона о гробљима, како би се спречило да Срби у Хрватској исписују „противхрватске поруке на споменицима ближњих“. Табла на којој пише „За дом спремни“ и даље је десетак километара од Јасеновца, где су људи гинули под тим усташким покличем, а сада ће многи Срби морати да уклањају надгробне споменике на којима, како је званично речено, величају великосрпство и четнике. Тако да ће морати да се уклоне споменици на којима се