arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

ГАЈДОБРА, 23.11. 2018. ГОДИНЕ: Отварање изложбе „Пребиловци“

Српско национално друштво Пребиловци из Београда,  Српска православна црквена парохија Гајдобранска и Месна заједница Гајдобра организују 23. новембра 2018. године у 19 часова у читаоници библиотеке Вељко Петровић у Гајдобри изложбу историјских докумената и фотографија, Страдање Срба Доње Херцеговине и села Пребиловци у Другом светском рату за време НДХ. Аутори изложбе: Предраг Лозо и Драгослав Илић. Носиоци пројекта: УГ ЈАДОВНО 1941 Бања Лука и КЦ Нови Сад Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Данило Боро: Пребиловци су херцеговачки Врачар! – Jadovno … Јахура: Пребиловци су уjединили Херцеговце са обе стране … Пребиловци, 9. август: Литургиjу у славу Светим Пребиловачким …

Четнички злочини у Херцеговини

Ко о чему, Радош Бајић о „мученику, родољубу и патриоти” ђенералу Дражи Михаиловићу. Његова вечита инспирација! („Моравац у Херцеговини”, 17. новембра). Повод, боље рећи изговор за величање ове личности аутор је нашао у свом присуству на отварању Дома културе у Невесињу, именованом по Небојши Глоговцу, то јест у чињеници да је овом прерано преминулом глумцу поверио улогу Драже у ТВ серији „Равна гора”. О овој теми полемисао сам са Радошем Бајићем на страницама овог листа крајем маја и почетком јуна, после његове жалопојке што није добио средства да сними још 40 епизода „Равне горе” у којима би, каже, показао и доказао сву величину и епску узвишеност равногорског покрета. Обећао сам

Ustase_u_zlocinackom_pohodu.jpg

Односили су све што им падне шака

Усташе у злочиначком походу У првоj бараци, окренутоj према западу, била jе злогласна болница II – Б, „Људоловка”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Пошто би стjерали људе на кланицу и „очистили” село, поjавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцjености за себе, као „личну” зараду. Стариjим би се женама, коjе су jош остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дjецу, ако неће рећи гдjе jе скривен новац. Истом тада вадили су и односили одиjела, хаљине и остало што

Борци Личке партизанске бригаде

Усташка фабрика смрти

Врховни штаб НОВ још 1942. тражио напад на логор. Вељко Ковачевић: Логор је био тако утврђен да би сваки напад био кобан Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. маја  2016. године. ПРЕМА проценама команданата и комесара НОП одреда и јединица НОВЈ са подручја Славоније и Поткозарја 1941. и 1942. године ослобођење логораша из Јасеновца није се могло предузети, јер су се на том подручју налазиле преслабе партизанске снаге за тако велику акцију. Зато се само пратило шта се тамо догађа, а појединци, углавном комунисти, симпатизери НОП-а и њихове породице, спасавани су заменом за заробљене. За Концентрациони логор Јасеновац интересовао се и Врховни

ГОЛДШТАЈН: ПРОСЈЕЧНА СТАРОСТ ПРЕЖИВЈЕЛИХ У ПРОБОЈУ БИЛА 26 ГОДИНА

Аутор монографије „Јасеновац“ историчар и универзитетски професор Иво Голдштајн поручио је на промоцији ове књиге у Загребу да готово нико у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просјечна старост 86 преживјелих била 26 година, а најстарији преживјели имао је 44 године. Он је нагласио да се усташким логором у Јасеновцу бавио више од 20 година и да се прва од двије паралелне приче односи на хронологију логора – од његовог настанка у августу 1941. године до нестанка у пробоју у априлу 1945, а да се у другој, проблемској, бави темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање. „Прочитао сам и анализирао многа

УСТАШКА ОБИЉЕЖЈА НА ПРОШИРЕНОЈ ЛИСТИ ЗАБРАЊЕНИХ СИМБОЛА

Аустријска Влада усвојила је данас измјену закона којом се проширује листа забрањених симбола, која сада обухвата и усташка обиљежја. Забраном усташких симбола, како је образложено, Аустрија жели да дјелује против величања фашизма које се редовно одвија на комеморацији у Блајбургу, гдје се сваке године окупљају хрватски десничарски екстремисти који су до сада, без икакве казне, користили симболе „крваве прошлости Независне Државе Хрватске“. У измјенама закона, које би требало идућег мјесеца да буду усвојене у парламенту, осим терористичке организације Исламске државе и Ал Каиде, налазе се и симболи Муслиманског братства, Сивих вукова, Радничке партије Курдистана, Хамаса, војног дијела Хезболаха, али и усташка обиљежја. Влада је у закон о забрани симбола унијела

Дијана Будисављевић

СПОМЕНИК ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ БИЋЕ ПОСТАВЉЕН НА САВСКОМ КЕЈУ

Споменик Диани Будисављевић, која је спасавала српску дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској, биће постављен на Савском кеју у Београду, поред Споменика жртвама нацистичког логора на Сајмишту. Ову одлуку, како је саопштио београдски сервис Беоинфо, донио је данас Одбор за подизање споменика Диани Будисављевић, којим предсједава замјеник градоначелника Горан Весић. „Одбор ће до краја ове године расписати међународни конкурс за идејно решење споменика Диани Будисављевић. Очекујемо до средине године имамо изабрано решење за споменик како би оно било реализовано у другој половини године“, рекао је Весић. Он је подсјетио да је Диана Будисављевић током Другог свјетског рата спасила 15.336 српске дјеце, углавном са Кордуна и Козаре, из

Пражић Ђорђе

Хрватска ревизија и српска амнезија

Након вишедеценијске ревизије историје српско-хрватских односа, хрватско друштво је на прагу потпуне рехабилитације фашистичке творевине Независне државе Хрватске. Ревизија се одигравала у континуитету са различитим интензитетом, практично од 1945. године, тј. од слома те злогласне државе. У том времену су усташки кољачи најпре постали припадници хрватских оружаних снага, па на крају хрватски витезови. Хрватски концентрациони логори су од губилишта српског и јеврејског народа постали „рехабилитациони центри“, где су се наводно рехабилитовали и културно уздизали Срби, Јевреји и остали непоћудни народи. За све оно што су Хрвати учинили Србима, они су оптужили Србе. Тако су Срби од жртава постали агресори а натпросечно учествовање Срба у антифашистичком покрету у Другом светском рату

Када сахранисмо оно – није српски ћутати?

1918. године смо ћутали о „Вражијој дивизији“, па нам се догодише Јасеновац, Јадовно и Пребиловци о којима смо ћутали 1945, па нам се догодила 1995. Између осталих бескорисних,а кадкад и веома штетних, вести које се нађу на насловницама таблоида скоро је била једна која преноси шокантну ситуацију једне жене која је жива сахрањена, па је лупала и викала из сандука, несретница, док су је већ оплакивали и полагали у гроб. На њену срећу, чули су је и „спасили“ пре него је постало касно. Међутим, у вестима никако да се нађе прича о једном народу који ћути и не лупа, иако му запалише свећу на узглављу, већ непомичан тихо говори –

Јелена Чалија

Камени цвет

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити ако вас у Будимпешти шетња нанесе на ред гвоздених ципела, дечјих, мушких и женских, распертланих и изувених уз саму ивицу дунавског шеталишта. Ципеле делују обично, свакодневно, као да се ту случајно изуо неко ко је ујутро кренуо у школу или на посао. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27.априла  2016. године. Гвоздени споменик оставио је на мене снажан утисак. Застала сам крај табле на којој пише: „У знак сећања на жртве стрељане у Дунаву од полиције стреластих крстова 1944/45”. Помислила сам да је реч о Јеврејима, иако то на табли није

Logor_je_imao_i_kozaru.jpg

Ни вриска ни писка

Логор jе имао и кожару Сате и сате убиjа се и мало и велико, ћутке, иза угла, глуво и немо, да нико не осети, не успеjу ни да викну. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. новембра  2015. године. У ветеринарскоj амбуланти болничар jе био наш стари друг, сељак Вранчић из Чазме, коjега сам jош приjе познавао, а долазио jе некоћ и моjоj кући. Он jе требао бити стриjељан, али jе остављен као jедини ветеринарски болничар све до коначне ликвидациjе Јасеновачког логора, кад jе и он био ликвидиран. Друг др Иво Дражанчић, као jаблан високи Дубровчанин, обављао jе ветеринарску дужност живећи заjедно с

„НОВОСТИ“: КУСТУРИЦА СНИМА ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ?

Израелски историчар и најпознатији истраживач геноцида у Другом свјетском рату Гидеон Грајф предложио је режисеру Емиру Кустурици да сними филм о страдањима и страхотама у Јасеновцу, гдје је убијено више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома, пишу београдске „Вечерње новости“. Кустурица је, како је потврђено листу, одговорио да је почаствован понудом и да је врло заинтересован за овај пројекат. Грајф, који ће 15. децембра бити гост Андрићграда, гдје ће одржати предавања о јасеновачкој голготи, сматра да је прослављени режисер, значајне међународне репутације, најбољи избор и да ће својим угледом и досадашњим остварењима привући пажњу најшире свјетске публике. Грајф је недавно на сајму књига у Београду представио монографију „Јасеновац – Аушвиц

Динко Шакић

Шакићи крвавих руку

Управник логора Динко Шакић истицао се по свирепости. Динков отац Мате осуђен и стрељан 1945. године ДИНКО Шакић је рођен 8. 11. 1921. у Студеницама, крај Имотског у Херцеговини. Проглашење НДХ 10. априла 1941. затекла је њега и његовог оца Мату, окорелог усташу, у Босанском Броду. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. маја  2016. године. Мато је одмах именован за председника општине Босански Брод. На тој дужности истакао се геноцидним злочинима, силом је терао Србе да пређу у католичанство, и то на хиљаде, јер су околна села углавном била српска. Ко није хтео, транспортован је у концентрационе логоре Госпић и Јасеновац. Посебно

Заточеници логора Маутхаузен дочекали су ослободиоце 5. маја 1945.(Фото Википедија)

Имена српских логораша биће уписана ћирилицом

Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја  2016. године. Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена. Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 европских земаља умрло у Маутхаузену, али поједини истраживачи сматрају да је тај број много већи. У овом логору било је заточено и око 6.000 Југословена. Више од половине њих тамо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.