Шибенски антифашисти покушали су да прекину промоцију књиге „Радни логор Јасеновац“ једног од водећих хрватских ревизиониста историје Игора Вукића, који брани усташки режим и негира геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Група Шибенчана није жељела да олако допусти представљање књиге у којој аутор фалсификује историју, злочине у Јасеновцу умањује, а сам логор описује као – „пријатно мјесто за живот“. Током промоције у шибенској Градској библиотеци, антифашисти су покушали да прочитају списак Шибенчана који су погубљени у Јасеновцу, али им организатори то нису допустили, наводи предсједник Удружења антифашистичких бораца Шибенско-книнске жупаније Зоран Рестовић. Шибенски антифашисти згрожени су чињеницом да Вукић у књизи релативизује усташке злочине у Јасеновцу.

У целој тој неславној причи о покушајима фалсификовања историје најжалосније је што и државне институције подупиру оне који отворено шире мржњу и врше агресивни ревизионизам. – Из љубави према Богу свому хрватском народу цео се свој живот јуначки борио за националну слободу и неовисност Хрватске. А борио се и против безбожног комунизма, највећег зла које је снашло људски род. Баш зато га ословљавамо као Слугу Домовине – каже Влада Владић, аутор књиге о Вјекославу Максу Лубурићу, кољачу и заповеднику логора Јасеновац. О постојању књиге „Слуга домовине: Живот хрватског витеза Вијекослава, Макса Лубурића“ хрватска јавност је сазнала из дописа који су посланици Сабора Милорад Пуповац и Вељко Кајтази, као и Огњен

У храму Англиканске цркве, у Лондону, 22. новембра је отворена тематска изложба Музеја жртава геноцида Судбина деце у Независној Држави Хрватској – Логор Јасеновац. – Ова изложба ће ускоро бити представљена и у још неколико лондонских катедрала, укључујући и ону најпознатију Вестминстерску, а затим и у Кантерберију, Јорку и још неколико других, чувених енглеских катедрала – изјавио је за „Вести“ Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Он је рекао да је идеја потекла од епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), али ни ова акција није могла да прође без пословичних међусрпских свађа. Наиме, академик проф. др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу из Лондона у ауторском

Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избјегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским мјестима, казао је Кустурица. Моје биљешке имају интензитет личног, као што све у умјетности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам „Јутјуб“ јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата. Овим ријечима славни филмски редитељ Емир Кустурица је у уторак вече, у Српском народном позоришту у Новом Саду, објаснио бројним поштоваоцима своју потребу да послије књига „Смрт је непровјерена гласина“