arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
visocica-divoselo.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

6. август 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

О ОВОМЕ СЕ НЕ ПИШЕ! Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему

26. јул 2023.

Те 1944. године, Тринаеста СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама. Пише: Милан МиливојевићУ послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и које је Хитлер сматрао својом СС елитом, а Хрвати их својатали називајући их цвећем, за које је Хајнрих Химлер желео да понесу војничку традицију старих аустријских пукова из Босне, редом претресали сеоске куће, убијали све што им је дошло надохват руку, мушкарце живе палили у бурадима, ухваћене жене мрцварили и силовали, потом им одсецали дојке и солили ране, трудницама

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

23. јул 2023.

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

krvavi-sid.jpg

Крваво шидско лето 1942. године – подсетник

13. јул 2023.

Широко распрострањен нацизам/фашизам достигао је свој врхунац у усташкој тзв. Независној држави Хрватској. Ратне прилике у којима нелогично постаје логично, потчиниле су веру политичким циљевима (или обрнуто). Шид као мултиетничка средина са већинским српским православним становништвом може се узети као својеврсни пример ратног ужаса Другог светског рата. Са једне стране, Шид је дао велик број жртава (у односу на своју популацију), док је са друге стране претрпео релативно мала материјална разарања. Патње противника нацистичког и усташког режима, првенствено Срба, Јевреја и Цигана, биле су на зениту 1942. године. Те године, једна за другом, биле су организоване велике рације – током јуна месеца похапшени су Цигани, током јула месеца Јевреји а

Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа

9. јун 2023.

Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је – Крајина. Милош Ковић; ФОТО: Јадовно 1941. При томе, не мислим само на аустријску Војну крајину, историјску појаву која има свој почетак и крај у добу од 16. до 19. века. Није овде реч ни само о Босанској крајини, као некадашњем делу древне турске границе. Када кажемо „Крајина“, потребно је да се сетимо вековних сеоба, избеглиштва, али и геноцида над српским

Свети Вукашине, новомучениче јасеновачки и клепачки, моли Бога за нас

30. мај 2023.

По благослову Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, Слава удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и удружења „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд, Свети Вукашин, новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедјељак, 29. маја, у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина, Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево и Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке . Уз примјерен програм, гусларске и народне пјесме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Уз бројне госте, прослављању Св. Вукашина, присуствовали су и чланови удружења Огњена Марија ливањска из Београда

Владимир Банковић

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

30. мај 2023.

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Стеван Костић

Погледајте ФИЛМ – НДХ: Страх, понор, мук

15. мај 2023.

ENGLISH Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук. Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

ПЈЕСНИЦИ ОРГАНИЗОВАНО ПОСЈЕТИЛИ СПОМЕН- ПАРК ЗА 408 УБИЈЕНИХ СРБА У БОСАНСКИМ ЛУЖАНИМА

23. јануар 2023.

26. августа 1941. године усташе су у Славонској Пожеги убиле 405 мушкараца старијих од 16 година из села Босански Лужани, Нови Лужани, Костреш и Барица. Пише: Ненад Симић У Дервенти су одржани 21. Међународни илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2022“, у организацији Српског књижевног клуба „Вихор“ из овог града, гдје је промовисан заједнички зборник „Илинданско пјесничко саборовање“ представљени награђени учесници манифестације. У наставку програма манифестације учесници су организовано посјетили спомен – парк за 408 убијених Срба, који је подигнут у знак сјећања на невине жртве усташког терора над Србима Лужанске парохије, поводом 80 година од њиховог страдања, а који је освештан 2021. године. Свештеник Драган Зарић и мјештанин Васо Мичић упознали

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

Милош Стојановић: Јасеновац – епицентар концентричних кругова зла

1. децембар 2022.

Односи Србије и Хрватске никада нису престали бити важни, сложени, емотивно набијени, а до дан данас остадоше нерешени. Данашње односе, уз све актуелне теме и проблеме, прати сенка недовољно расветљене и обострано непризнате прошлости. Тако се Хрвати, кад год је потребно објашњавати узроке непријатељства, лако сете оног што прогласише догмом у првој заједничкој држави – „хегемоније великосрбијанске буржоазије“. А Срби се, пак, сећају, и морају то заувек памтити, немерљивог зла које их је задесило по паду Краљевине Југославије (1918-1941) – усташке Независне Државе Хрватске (1941-1945). Слика те државе су логори смрти и обезакоњени Срби (уз Јевреје и Цигане) који су немилосрдно прогањани и убијани. Терет у свести Срба који производи

Ante_Pavelic_004.jpg

РАСНИ ЗАКОНИ, ЛОГОРИ, ЛИКВИДАЦИЈЕ, ТРОВАЊА ДЈЕЦЕ, ПЉАЧКЕ…

29. новембар 2022.

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали. У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу „Усташка надзорна служба“ са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као „неподобне“. Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених. Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање

Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

25. октобар 2022.

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Проф. др Љубодраг Димић, историчар, академик: Урадили сте велико дело

29. август 2022.

Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико мојих књига СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. поклоњено је нашим познатим професорима на Универзитету у Београду. Књигу је добио и проф. др Љубодраг Димић, академик, професор историје на Филозофском факултету, чија сам предавања често пратио, гледао наступе на телевизији, читао његове књиге и интервјуе у новинама.  Али, никад нисмо успоставили лични контакт. Ових дана смо се срели и упознали.  Прва реченица овог уваженог професора и признатог историчара била је: ,,Колега, честитам, урадили сте велико дело“. Мало ме збунуло, то ,,колега“ јер он је историчар, академик САНУ, а моја маленкост – новинар, публициста.

У Носковачкој Дубрави у Хрватској служен помен за дјецу са Козаре (ВИДЕО)

23. август 2022.

У селу Носковачка Дубрава код Слатине у Хрватској, служен је помен за 69-оро дјеце са Козаре, узраста од три мјесеца до три године, која су у овом мјесту од августа до новембра 1942. године, умрла од глади и болести. Носковачка ДубраваФото: РТРС Дјеца су била заточена с мајкама које су тјеране на присилни рад у пољима. Вијенци су положени на нови, дограђени споменик, на којем су исписана имена уморене дјеце. Обавеза генерација које долазе је да чувају успомену на невино страдале у усташким покољима. Један од потомака жртава, Мирко Граховац каже да је овдје први пут. –  Да дођем први пут да видим гдје ми је брат страдао када је имао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА