На данашњи дан у два наврата страдало jе око 600 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Село Осово, удаљено jе десетак километара од Рогатице у правцу Србиjе. Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Коjе Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокоj, природноj ували измеду два брда, сакривен jе и заклоњен од погледа. А онда jе

У селу Осову код Рогатице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће на мjесту гдjе су усташе у априлу `1942. године на звjерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се децениjама ћутало. Приjе 74 године 27. априла 1942. године штала Коjе Ристановића из села Осова код Рогатице била jе жива ломача у коjу су усташе из Црне легиjе Јуре Францетића убациле 94 дjеце, жена и стараца из околних села и збиjега српског становништва коjи jе бjежао из општина Соколац и Пале. У пламену су у наjгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Старина Владе Росић jе

У оквиру обиљежавања 24. априла – Дана општине Котор Варош положени су виjенци на спомен-костурницу НОР-а, спомен-бисту народног хероjа Радета Личине и спомен – обиљежjе погинулим борцима у одбрамбено – отаџбинском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а, предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак jе истакао да jе 24. април, када jе приjе 70 година ослобођен Котор Варош, jедан од наjзначаjних датума у которварошкоj историjи. „На подручjу општине Котор Варош живи шест бораца у поодмаклим годинама, два борца немаjу никаквих примања, тако да сви они живе у врло тешкоj ситуациjи“, истакао jе Трњак. Он jе изразио наду да ће спомен-костурница у наредном периоду бити реконструисана и апеловао да државне институциjе

Свечана академиjа одржана jе у Културном центру у Градишци У Културном центру Градишка синоћ jе одржана свечана академиjа поводом обиљежавања Дана општине – 24. априла и 70 година од њеног ослобођења од фашистичке окупациjе. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић истакао jе да jе ослобођење народа општине Градишка приjе 70 година плод хероjске борбе антифашиста. „Ипак, слобода jе плаћена са више од 14.000 жртава усташког фашистичког терора на подручjу Градишке, међу коjима jе било 4.500 дjеце млађе од 15 година“, нагласио jе Латиновић. Он jе нагласио да jе у Другом свjетском рату Градишка претрпjела и огромна разарања, али да jе жеља за животом надвладала и да jе у релативно кратком року

Александар Чотрић Посланик Народне скупштине Србиjе Александар Чотрић изjавио jе данас у Јеревану да Србиjа разумиjе страдање Јермена коjе jе почело 24. априла 1915. године, jер jе и српски народ био жртва геноцида коjи jе над њим почињен у Другом свjетском рату на териториjи Независне Државе Хрватске (НДХ). На Глобалном форуму „Против злочина геноцида“ коjи jе организован као знак сjећања на почетак масакра над Јерменима у Османском царству, Чотрић jе рекао да jе приjе стотину година почињен први велики злочин у двадесетом виjеку у ком jе убиjено милион и по Јермена, али да таj виjек по геноциду памте и Срби. „Српски народ jе био жртва геноцида у НДХ. Српски народ

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ) да хрватско друштво никада ниjе успjело да се суочи са своjом прошлошћу и никада ниjе признало да jе над Србима извршен монструозан геноцид. Линта jе указао да броjне чињенице показуjу да су величање усташког покрета и говор мржње постале општеприсутне поjаве у данашњоj Хрватскоj, саопштено jе из Коалициjе. „Према анкети загребачког `Јутарњег листа`, око 40 одсто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јевреjима и Ромима. Његовање усташког насљеђа може се често видjети на спортским утакмицама, концертима а о томе свjедоче и зидови хрватских градова и мjеста на

Усташка иконографиjа Пише: Стеван Лазић Мало-мало па се представници наjвишег државног врха Србиjе – Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић – огласе о прекоj потреби развиjања добросуседских односа са Хрватском. Па неки од њих дода и развиjање међудржавних односа. Што ниjе и не мора да буде баш исто – добросуседство подразумева дубље, свестраниjе, садржаjниjе и приjатељскиjе односе од коректних, службених међудржавних односа. Али ретко да коjи понови било шта од онога, са српске стране, што би требало да се наjпре реши на путу ка што бољим и jедним и другим односима између Србиjе и Хрватске. А ти односи, ту нема дилеме, од изузетног су значаjа за цео оваj регион,

Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан jе насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побиjено jе и рањено више стотина цивила.   Везане виjести: Годишњица бомбардовања Београда  

Полагање виjенаца пред спомеником Младену Стоjановићу у Приjедору Приjедорски СУБНОР организовао jе данас историjски час и полагање виjенаца на споменик народном хероjу, доктору Младену Стоjановићу поводом 119 година од рођења и 73 године од погибиjе легендарног партизанског команданта. Предсjедник приjедорског СУБНОР-а Вељко Родић рекао jе да jе организатор устанка на Козари из свог родног Приjедора отишао у легенду и да jе Младен своjим дjелом заслужио да га спомињу годинама, децениjама и виjековима. „Заслужио jе да се његово име изговара са наjвећим пиjететом и посебном пажњом“, нагласио jе Родић. Младенови посмртни остаци пренесени су на Партизанско гробље у Приjедору 1961. године из Јошавке гдjе jе трагично страдао након тешког рањавања из

Почасни конзул Србиjе у Јермениjи Бабкен Симоњан изjавио да Срби никада не смиjу заборавити геноцид коjи jе над њима почињен у 20. виjеку и нагласио да српски народ културу сjећања мора учити од jерменског. Он jе истакао да Србима треба усадити у срца да jе Косово српска земља и да никада ниjе било албанско. „Као што jе Нагорно Карабах отет од Јермениjе тако jе Косово отето од Србиjе. Кад-тад Косово ће поново бити српско! Веруjте, ми у томе имамо искуства“, рекао jе Симоњан за „Политику“. Он jе истакао да jе неслога велика мана Срба. „Добри сте научници, интелектуалци, писци, домаћини, мирољубив и добродушан народ, али не можете сломити ту неслогу

На Стегића Ади код Српца данас jе служен парастос за 22 жртве фашистичког терора коjе су усташе звjерски побиле краjем марта 1944. године. Након парастоса, коjи jе служио локални свештеник Младен Продановић, делегациjе општинског СУБНОР-а, БОРС-а, општине Србац и Мjесне заjеднице Разбоj Лиjевче положиле су виjенце на споменик жртвама усташког злочина. Предсjедник ОО СУБНОР-а Бранко Пивашевић рекао jе да се оваj злочин, за коjи нико ниjе одговарао, никада не смиjе заборавити. „Грађани Српца у НОБ-у су дали велики допринос у борби против фашизма. У разним jединицама било jе ангажовано 1.214 бораца, од коjих jе 390 погинуло, више од 500 рањено, 315 заробљено, док jе евидентирано и 285 цивилних жртава рата“,

На Стегића Ади поред Врбаса сутра ће бити служен помен и парастос за 22 жртве фашистичког терора коjе су усташе звjерски побиле. Помен jе наjављен у 11.00 часова, након чега ће делегациjе представника СУБНОР-а и Мjесне заjеднице Разбоj Лиjевче положити виjенце. Парастос ће служити локални свештеник Младен Продановић. Предсjедник СУБНОР-а Србац Бранко Пивашевић рекао jе Срни да су краjем марта 1944. године на Стегића Ади поред Врбаса усташе ликвидирале 20 чланова породица Јове, Милутина и Михаjла Стегића и два члана породице Миливоjа Вишњића. Он jе навео да jе наjстариjа жртва био 44-годишњи Милутин Стегић, а наjмлађа 13-мjесечна беба Петра Стегић. Пивашевић jе подсjетио да jе народ Разбоj Лиjевча 1987. године

У спомен-капели у Старом Броду код Вишеграда данас jе служен парастос за више од 6.000 Срба коjе су у прољеће 1942. године убиле усташе, припадници Црне легиjе Јуре Францетића. Јереj Драган Вукотић рекао jе да су на данашњи дан приjе 73 године у кањон Дрине почеле пристизати прве избjеглице са сараjевско-романиjске региjе, коjе су тражиле спас у Србиjи, бjежећи од усташа. „Тих дана почели су да се дешаваjу покољи коjи су траjали све до 2. маjа, док Њемачка команда ниjе увидjела да jе риjеч о jедном страшном злочину. Они су згрожени звjерствима усташа наредбом Францетићу прекинули покоље и спасили око 3.000 људи од смрти“, навео jе Вукотић. Он напомиње да

У мjесту Вршани код Биjељине 82 мjештана  српске националности, 16. марта 1944.  убили  су припадници злогласне Ханџар дивизиjе.       Везане виjести: Злочин у Вршанима не смиjе бити заборављен   Позивамо све Вас коjи посjедуjете документе, фотографиjе, видео записе, предмете и сл. везане за оваj злочин или уоште из времена постоjања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште: [email protected] или телефоном: +387 51 333 509 .