У току измене радне верзије закона о меморијалу на београдском Старом сајмишту. Јеврејска заједница предложила самосталност у оквиру комплекса Сваки музеј у оквиру новог комплекса Установа спомен жртве на Старом сајмишту, на месту где се током 1941. и 1942. налазио логор за Јевреје, а затим и транзитни логор за Србе, Роме и ратне заробљенике, могао би да има аутономију, односно свог директора, управни и надзорни одбор. Целом установом руководио би кровни орган, чије ингеренције ће тек бити утврђене. Ово би, сазнају “Новости”, могао да буде резултат договора између Јеврејске заједнице и Радне групе за израду закона о Установи спомен жртве (популарно закон о Сајмишту). Како сазнајемо, договор је уследио после

Доношење закона о Старом сајмишту у Београду, гдје је за вријеме Другог свјетског рата био нацистички концлогор, веома је значајно за Србе, Роме и Јевреје, оцијењено је на састанку министра за рад, борачка и социјална питања Србије Александра Вулина, комисије за Сајмиште и директора Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраима Зурофа. Вулин и чланови Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања приједлога за управљање меморијалним комплексом на Старом сајмишту у Београду разговарали су са Зурофом о раду Комисије, а посебно о нацрту закона о будућем меморијалу. Зуроф је навео да је добро што је урађен први текст нацрта закона и да сада, у првом реду Комисији за Сајмиште, предстоји процес

Новости сазнају – Завршена радна верзија Закона о Старом сајмишту. Дефинисано и ко је починио геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. У логору убијено више од 18.000 људи, а кроз њега прошло близу 40.000 Ради испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и херојских жртава геноцида, окупаторског терора и ратних злочина, овим законом се проглашава Установа спомен-жртве, која на територији Града Београда, на левој обали Саве, обухвата подручје некадашње Бежанијске баре, односно Београдског сајма, названо Старо сајмиште. Овако, за сада, гласи почетак радне верзије Закона о Установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту. То је први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи, у ком је живот

Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ), Савез јеврејских општина Србије, Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Иницијатива младих за људска права организовала је данас шетњу Београдом, поводом обележавања 75 година од депортације јеврејских и ромских жена и деце у логор на Сајмишту. Комеморативни програм „Стазама сећања” почео је окупљањем испред вртића Скадарлија који се налази на углу улица Џорџа Вашингтона и Далматинске , где се 1941. налазило седиште „Полиције за Јевреје и Цигане”, а одакле су потом жене и деца депортовани у логор на Сајмишту. Поворка од 60 људи која је на рукама имала жуте траке, потом је у пратњи полиције кренула ка Тргу Републике и Дома

Закон о Меморијалном комплексу на Старом сајмишту биће припремљен до краја јануара. Србима, Јеврејима и Ромима посебна институција памћења на страдање у Другом светском рату Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара. Ово је најавио владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом. У концентрационом логору на Сајмишту, у оно време названом Лагер Землин (Логор Земун), до маја 1942. побијена је скоро цела јеврејска заједница у Србији, а ту је настрадао и немали број Рома. Од маја 1942. до 1944. био је то логор за Србе, Роме и друге народе који су убијани због

Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на причи. Сурове чињенице доказују да су, нажалост, милиони Срба страдали у ратовима ХХ века. У званичним евиденцијама ни 20 одсто њих није пописано. Свој удео у неурађеном има и Музеј жртава геноцида. То, изгледа, није познато ни данашњем његовом вршиоцу дужности директора Вељку Ђурићу. Можда баш зато нека несувисла питања куљају из његових новинских написа. И оспоравања рада оних који