arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Jadovno-Saranova-Jama-001.jpg

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда

24. јул 2018.

УВОД Јама jе бунару слична вертикална пукотина или коси канал различите ширине и дужине, у коjем превладаваjу окомите или степенасто положене стрмине, различитих димензиjа. У нашем народу су jаме наjтаjанствениjи и наjстрашниjи подземни крашки облик. Народ их jош зове безданкама, бездањачама, jамуринама и звекарама. Обзиром на  страхоту страдања људског рода у њима књижевници и остали умни људи су користили разне метафоре о њима. Тако су jаме божанске оргуље (Милан Трешњић),близина пакла (др Јован Рашковић), наши српски храмови (Матиjа Бећковић). О страдању у jамама Иван Горан Ковачић jе написао jедну од наjпотресниjи поема Јама. Професор Душан Ђаковић из Госпића, иначе свестрани умjетник, подарио нам jе књижевно-историjски запис (есеj) „Јадовничка жмижда“, у

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

26. јун 2018.

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

1. април 2018.

  Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

3. март 2018.

РИЈЕЧ АУТОРА На овом великом и мукотрпном послу радио сам интензивно пуних десет година. Дубоко у души носио сам жељу да што више дознам шта се све догодило српском народу у Лици за вриjеме рата 1941. до 1945. године. Као наjважниjе у свему томе, тражио сам одговоре на слиjедећа питања: 1. Зашто су Хрвати онако жестоко ударили на Србе 1941. године и зашто су починили монструозне злочине по српским селима Лике? Како су они „мирни“ Хрвати преко ноћи постали велики злочинци? 2. Колику jе трагедиjу преживио српски народ Лике под усташким терором и колике jе губитке имао? 3. Како и зашто нико послиjе рата ниjе написао ниjедну књигу о тим злочинима и о

karlovacko-vladicanstvo.jpg

Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

22. фебруар 2018.

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске(КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова. За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпривлачниjа крилатица, што jе КПХ добро знала и до краjности користила. Међутим jе испало да jе та крилатица представљала не само смисао првенствено борбе Срба

Никола Тесла

Путевима породице Тесла – ПУТОKАЗИ Лика

4. фебруар 2018.

Никола Тесла био је један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља. Преминуо је у 87. години, на Божић 1943. године, сиромашан и заборављен. Уочи Божића, седамдесет пет година касније, екипа серијала Путокази креће на пут, у Теслину родну Лику како бисмо сазнали праву истину о рођењу једног од најпознатијих свјетских и српских научника. Ово је прича о рођењу Николе Тесле. Извор: ЕЛТА ХД Везане вијести: На рушевинама успомена на Николу Теслу | Јадовно 1941.

Стеван Костић

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Врепац

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

27. октобар 2017.

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана.  Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

6. октобар 2017.

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Нeмa их вишe – oбиљeжja у Вoдoтeчу

Стрaх у Вoдoтeчу

21. септембар 2017.

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

Косињска долина

Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године

11. септембар 2017.

 Убиство америчких ваздухопловаца у Косињском Баковцу (Лика) 1944. године   1. Информације о убијеним ваздухопловцима Одјел америчке војске DPMO (Defense POW/Missing Personnel Office), који се бави потрагом за у ратовима несталим припадницима армије САД, на подручју Хрватске тражи осамдесетак несталих ваздухопловаца за вријеме Другог свјетског рата. На подручју Косиња (Лика) траже два нестала члана посаде бомардера Б-24, који су нестали 1944. године. Информација о нестанку ваздухопловаца у Косињу, први пут је објављена у књизи аутора Дане Ластавице „Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика) 1941-45. и 1991.- ?„ издање Музеј жртава геноцида, Београд, 2002.године. На страници 154-155  се износи податак о недовољно истраженим јамама на подручју среза Перушић. Наводи се „Јама у Руји“

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Усташе славе изнад лешева

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА