Скочите на садржај
Жељезничка постаја у Загребу, љето 1942. Добровољне сестре Црвеног крижа износе мртву дјецу из вагона допремљених из комплекса Јасеновачких логора након Козарачке офанзиве. До сада необјављена фотографија. Удружење Јастребарско 1942. Извор: Бојан Милијашевић – Фесјбук страница Везани прилози:
Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података
У селу Међувође код Козарске Дубице у току је изградња храма који је посвећен Новомученицима Јасеновачким. У име Црвквене општине Кнежица јавила нам се Вања Пејић са молбом: „У току је изградња првог Храма посвећеног Јасеновачким мученицима у епархији бањалучкој. Храм се гради у поткозарском селу Међувођу и уз помоћ донација добрих људи који желе да се очува сјећање на наше претке страдале у Јасеновцу. Током јанура ће бити активан хуманитарни број 1414, и позивом се симболично донира 1 КМ за изградњу овога светога Храма. Наша молба је само да на Вашој страници и групама које знамо да прати велики број православних хришћана, објавите само фотографију на којој стоји број
Бранко Тепић, дјечак кога, на иконичној фотографији Жоржа Скригина, носи његова мајка Милица Тепић упокојио се јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско. Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“ Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство.
Српски цивили, побијени на Старом сајмишту током Другог светског рата, масовно, поред Гардоша, сахрањивани и на Бежанијској коси, а места су до данас готово необележена. Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности у Општини Нови Београд, једини је живи сведок страшног краја српских логораша у Белановића рупи на Бежанијској коси. Имао је само 16 година када су, 1942, лешеви са Сајмишта довожени запрежним колима. Њих готово 3.600, како је утврдила Државна комисија још 1945. године, скончало је у Белановића рупи. СУБНОР наводи да их је овде покопано чак 8.000?! Ова масовна гробница, баш као и она на Гардошу, у Земуну, на Јеврејском гробљу, где је, како су
Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа
У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора. Свету Литургију и парастос, служио је парох паланчишки Отац Владислав Вучановић. Након парастоса, у парохијском дому приређено је послужење. Поред парохијана, већином потомака жртава, молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Са Оцем Владиславом, нас неколико је отишло и до Великог Паланчишта, гдје су на спомен храму Светих апостола Петра и Павла, недавно постављене мермерне плоче са уклесаним именима жртава. Непосредно уз Спомен храм налази се
У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе
Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија
За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће данас бити отворена. Пише: Јелена Чалија Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина је била црвена и имала је туфне… Гледао
Један од највећих хрватских, екс-југословенских и европских филмских редитеља Лордан Зафрановић ускоро би требало да крене са снимањем дуго очекиваног новог филма симболичног назива “Златни рез 42”, који говори о страдању козарске дјеце у логору Јасеновац. Аутор: Вељко Зељковић У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” Зафрановић истиче да ће ово бити круна његове досадашње филмске каријере, изузетно стваралачки богате, коју је углавном посветио анализи зла и догађајима везаним за страдање невиних у НДХ. – Веома дуго припремам овај филм, који сада носи и други наслов “Златни рез 42”, умјесто “Дјеца Козаре”. Прича је подигнута на један други и виши ниво од прве верзије сценарија. Оно што у овом тренутку могу
Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна
Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и
У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица Република Српска Босна и Херцеговина [email protected] www.patrija.info
У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служенa je литургија и парастос поводом 80 година од стравичног покоља над више стотина српских цивила, које су усташе починиле у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица 1942.године. Слике ужаса од 12. фебруара 1942.године још су живе у очима Данке Милаковић. Тада као осмогодишња дјевојчица ни сама не зна како је преживјела усташки покољ. „Имала сам тада осам година. Мајка ми је погинула и дијете од седам мјесеци. Ту ми је и бака погинула и још њих 11. Газили смо по тој крви цијели дан. Остало нас је само троје живих“, прича свој потресни животни пут Данка Милаковић. Главни задатак Удружење грађана
Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu
„Otac Jovan govori o logoru Jasenovac, posrnuću Srpske nacionalne svijesti, kao i
У јединственом документарном филму о Јадовну, Бајић нуди ексклузивне снимке које је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
