arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

29. јун 2020.

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)

26. јун 2020.

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (2). Пише: Никола Милованчев У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је јануара 2012. тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу (барем приближно) избројати жртве Другог светског рата. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће, да су препреке непремостиве? У периоду од 1998. до 2005. одржавани су скупови „Дијалог повјесничара/историчара“, које је организовала Фондација Фридрих Науман. На тих десет сусрета велика пажња посвећена је жртвама у ратовима на југословенским просторима у XX веку, а највише излагања (педесетак) односило се на раздобље Другог светског рата; најактивнији у обради ове

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Дијана Будисављевић

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

17. мај 2020.

„На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено“. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. „Сећање никада није завршен процес“, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу  portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

25. април 2020.

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Дијана Будисављевић

Филм о Диани Будисављевић у среду на РТС-у и ХРТ-у

21. април 2020.

Филм „Дневник Диане Будисављевић” Дане Будисављевић имаће телевизијску премијеру у среду 22. априла на Првом програму РТС (21 ч) и на ХРТ (20.05 ч) – на дан када се обележава сећање на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Награђивани играно-документарни филм потресна је прича о несвакидашњем херојском чину Загрепчанке аустријског порекла која је за време усташког режима у Хрватској спасила више од 10.000 српске деце из концетрационих логора. Након премијере на 66. Пулском филмском фестивалу, на којем је награђен 2019. године, „Дневник Диане Будисављевћ” имао је велики успех на фестивалима и у биоскопима широм региона, укључујући 15. Слободну зону у Београду, на којој је имао

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

21. фебруар 2020.

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Сведочење из пакла

6. децембар 2019.

Потресно казивање сликара и скулптора Недељка Неђе Гоге, који је као петогодишњак преживео хрватски концентрациони логор за српску децу у Сиску. На предлог сисачког бискупа Владе Кошића, у Сиску ће за који дан, 30. новембра, бити одржан „научни” скуп ,,Збрињавање ратне сирочади у Сиску 1942–1943”. Организатори су Хрватски студиј Свеучилишта у Загребу и Хрватско католичко свеучилиште. Међу учесницима ће бити и др Влатка Вукелић, која је почетком овог месеца у „Гласу концила” изјавила да је тврдња о постојању концентрационог логора за децу у Сиску, у време НДХ, „апсолутна лаж”. Циљ предстојећег скупа је, према њеним речима, да се докажу напори локалног становништва и надбискупа Алојзија Степинца у помоћи деци која

Амерички конгресмени слушали приче о усташким злочинима

28. новембар 2019.

У Конгресу САД је 21. новембра одржано јавно предавање ”Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”. Аутор: Биљана Баковић Док један град у Хрватској, Славонски Брод, ките новогодишњим украсима у облику „ушастог” латиничног слова у, а који већ има улицу названу по усташи Милу Будаку – што је само последњи прилог низу примера који сведоче о покушајима уздизања усташтва – није згорег што су се истовремено и у Јерусалиму и у Вашингтону могла чути српска сећања на време и нацистичку творевину чији су ово симболи. У америчком Конгресу је 21. новембра одржано јавно предавање „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”, а у Светом граду, у Израелу, два дана раније, у оквиру

Београд подиже споменик Диани Будисављевић

26. новембар 2019.

Диана Будисављевић је спасила неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу, цео Други светски рат је спашавала српску децу. Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да ће се на предстојећој седници Скупштине града наћи и одлука о подизању споменика Диани Будисављевић, која је спасила неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу. „Споменик ће се налазити на реконструисаном Савском кеју, на потезу од Бетон хале према Капетанији. Диана Будисављевић је спасила неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу, цео Други светски рат је спашавала српску децу. Ова жена је заслужила да добије споменик. Она је била аустријанка, удата за Србина и захваљујући њој многи су преживели тај

Ђорђе Бојанић

Бојанић: Осврт после одгледаног филма ,,Дневник Диане Будисављевић“

24. новембар 2019.

И поред свих поменутих пропуста које филм има, моја препорука је да се филм погледа, да се бар на тај начин упознамо са племенитим делом једне жене и њеним племенитим радом и делом у том грозном геноцидном периоду у Хрватској по наш народ српски. Свака част и на великом труду, залагању и жељи редитеља филма Дани Будисављевић, која је приказала лик и дело Диане Будисављевић, и са њом нас упознала. Малопре се вратих са пројекције филма ,,Дневник Диане Будисављевић“… искрено, много више сам очекивао од филма. Искрено, и не чуди, када знамо да је овај хрватски филм рађен у сарадња са продукцијом Словеније, Србије и европских фондова, па је тако

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА