arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Пјетро Паролин са представницима других вероисповести

Ватикан: За канонизацију Степинца причекајмо „божје време“

Државни секретар Свете столице Пјетро Паролин, којег је папа именовао за свог заменика, поручио је да ће канонизација Алојзија Степинца, коју Хрватска ишчекује, а Србија јој се противи, причекати „божје време“. „Божје време је савршено, стога причекајмо божје време“, одговорио је Паролин на директно питање новинара о канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Паролин, који је јуче допутовао у дводневну званичну посету Хрватској као изасланик папе Фрање, изјавио је и да зна да су неки повезивали његов долазак са могућношћу канонизације Степинца. Објаснио је да је он дошао у Хрватску на позив кардинала Бозанића и хрватског католичког универзитета који слави своју годишњицу и притом је благословио нову велику универзитетску аулу. Рекaо је

Вилхелм Куес, аутор књиге "Дианина листа"

„Зашто је жена која је спасила 10.000 деце из Јасеновца срамно прећутана“

Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему. Разлоге види, између осталог, у томе што Диани, како каже, ни једно време није било наклоњено. За комунисте је била конзервативна католкиња, а не комунистичка хероина, а у послератној Хрватској није било превише пожељно причати о усташким злочинима, као ни у Туђманово време, па није ни данас, а у Аустрији, између осталог, јер је спасавала Србе. „Зачудило ме

Хрвaтскa дрскo нaстojи избрисaти свoje злoчинe

У вриjeмe кaдa eкстрeмнo дeсни пoлитичaри и идeoлoзи пoстajу свe oдвaжниjи, aкo нe и oтвoрeнo бeсрaмни у свojим пoкушajимa дa злoчинe прoтив чoвjeчнoсти кoje су пoчинили устaшe избришу из нaциoнaлнe историје, хрвaтскa јеврејска зajeдницa зaслужуje и пoштoвaњe и мeђунaрoдну пoдршку Вoдствo мaлe јеврејске зajeдницe у Хрвaтскoj бojкoтовало je, скупa с прeдстaвницимa српскe мaњинe, пoсљeдњe двиje држaвнe кoмeмoрaциje хoлoкaустa у 2016. и 2017. Пoкaзуjући импрeсивну мoрaлну хрaбрoст и интeгритeт, oдбиjajу приjeћи прeкo историјског рeвизиoнизмa с oдjeцимa нeгирaњa хoлoкaустa, кojи je усмjeрeн нa рeхaбилитaциjу устaштвa, хрвaтскoг фaшистичкoг пoкрeтa пoд вoдствoм нaциoнaлистичкoг диктaтoрa Aнтe Пaвeлићa, кojи je aгрeсивнo и свeсрднo убиo стoтинe хиљада Србa и дeсeткe хиљада Јевреја током Другoг свjeтскoг рaтa. Tрeнутни сукoб измeђу

„Кошић говори оно што остали хрватски бискупи мисле“

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је изјаве бискупа Кошића још један доказ да се Католичка црква није одрекла усташке идеологије. Влада Кошић је на промоцији књиге о проусташком певачу Марку Перковићу Томпсону рекао да усташе нису фашисти већ борци који су бранили хрватску државу, да је Јасеновац био радни логор, да није постојао дечји логор у Сиску, највећи такве врсте у НДХ, да злочиначки поздрав „За дом спремни“ треба да се слободно користи у јавности, као и да је устанак у Србу био покољ Хрвата, подсећа се у саопштењу. „Бискуп Кошић јавно говори оно што мисле остали хрватски бискупи тј. да НДХ није била злочиначка

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Дианин праунук Леонард Рашица прима орден од патријарха Иринеја

„Новости“ отвориле врата истине о Диани

Донедавно за велику хероину знали само историчари и преживели логораши. Први текст о томе како је Будисављевићева спасла 12.000 деце из логора наш лист објавио 2010. године Готово седам деценија било је потребно да свет сазна за велику српску доброчинитељку Диану Будисављевић и можда највећу акцију спасавања деце из усташких логора које је ова хероина, рођена Аустријанка, организовала током Другог светског рата. Ових дана коначно је почело и снимање филма о тој чудесној жени која је из крвавих казамата НДХ избавила око 12.000 беспомоћне српске деце, углавном са Кордуна, Козаре, из хрватских и босанских села. А до пре само неколико година, за њу су знали историчари, неки преживели логораши и

Почело снимање филма о Диани Будисављевић

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Јасеновац Фото: РТРС

Сличности у обрасцу злочина у Јасеновцу и Аушвицу

Између злочина усташа у Јасеновцу и злочина које су починили Нијемци у логору Аушвиц током Другог свјетског рата постоје сличности у обрасцу, изјавио је Срни професор Гидеон Грајф, главни историчар израелског института „Шем олам“, који се бави документовањем Холокауста. Грајф је рекао да се сличности огледају у систему окрутности, садизма и бруталности и да је о томе говорио у предавању студентима историје на Филозофском факултету у Бањалуци. „Направио сам поређење између злочиначког система Нијемаца у Аушвицу и злочина које су починили Хрвати усташе у Јасеновцу и осталим логорима у овом региону. Заиста постоје сличности“, рекао је Грајф. Он је додао да су студенти били веома укључени у дискусију и да

Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста "Шем олам" Гидеон Грајф присуствовао је данас у Бијељини пројекцији документарног филма "Живот бијељинских Јевреја.

Приказан филм „Живот бијељински Јевреја“

У библиотеци Епархије зворничко-тузланске данас је приказан филм „Живот бијељински Јевреја“ аутора ученика и професора Гимназије „Филип Вишњић“. Филм је настао као резултат сарадње професора српског језика у бијељинској Гимназији Кармеле Ракић, која је прошле године боравила у Израелу као полазник школе за изучавање Холокауста и људи који су јој пружили могућност да прошири образовање у том погледу. „Отуда идеја да са својим ђацима из Гимназије урадим филм о Јеврејима, који су живјели у овом граду, о њиховом животу. Истраживали смо шта су то ти људи у овом граду стварали, какав траг су иза себе оставили, све оно лијепо што је остало иза њих, а не начин на који су

Виктор Иванчић

Узгoj свeцa

Ниje ствaрнa aмбициja дa сe крoз пoступaк црквeнoгa пoсвeћeњa прoизвeдe нeкaкaв имaгинaрни, мoрaлнo умивeни Стeпинaц – тo je тeк тeхнички мaнeвaр нужaн зa пoстизaњe циљa – вeћ, oбрaтнo, дa сe eтикeтoм свeцa прoслaви и у брoнци излиje Стeпинчeвa повјесна рeaлнoст. Oнo штo сe уистину кaнoнизирa je клeрикaлнa кoлaбoрaциja с фaшизмoм Истoгa дaнa кaдa je хрвaтски прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић дoшao у Вaтикaн у службeни пoсjeту пaпи Фрaњи, пa нaкoн тoгa нoвинaримa дao скaндaлoзну изjaву дa ‘кaнoнизaциja Стeпинцa идe дoбрo, у прaвoм смjeру’, свeћeник и пoвjeрeник зa eкумeнизaм Сисaчкe бискупиje Брaнимир Moтoчић – тaкoђeр у склoпу бoрбe зa лик и дjeлo Aлojзиja Стeпинцa – ниje дoшao нa дjeчje грoбљe у Сиску. Taмo je oдржaнa кoмeмoрaтивнa свeчaнoст зa дjeцу српскe

Сима Мраовић

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на неком Балкану”

Како се десило да организација изложбе о Јасеновцу у УН буде поверена асоцијацији на чијем челу је музичар из Канаде, и да ли је ова чињеница довољна да објасни што се у називу изложбе не помињу ни НДХ, ни Срби, ни Хрватска, већ Балкан и Славонија? Разговарала Мила Милосављевић На предлог Израела, Генерална скупштина Уједињених нација, на свом заседању 1. новембра 2005, једногласно је прихватила да се 27. јануар одреди као Дан сећања на Холокауст. У том смислу, у тачки 6 ове резолуције захтева се да генерални секретар успостави програм на тему „Холокауст и Уједињене нације“, као и мере које ће мобилисати цивилно друштво на сећање на Холокауст. У оквиру

Утјецајни јеврејски портал: „Хрватска безочно скрива своје злочине у холокаусту“

ЗАГРЕБ – Амерички онлине часопис Таблет, покренут 2009. године, један је од најутјецајнијих јеврејских медија на свијету који цитирају сви, од New York Timesa до Associated Pressa. Ових дана је на Таблету објављен дуги текст Menachema Rosensafta под насловом “Хрватска безочно покушава избацити из повијести своје злочине у холокаусту”, у којем се Хрватска смјешта у контекст “алармантног и све већег вала антисемитизма у источној Еуропи”. Ријеч је о најновијем примјеру тога како политика хрватских власти према мањинама и антифашизму наноси штету међународном имиџу РХ, преноси портал „Индеx“. На почетку текста се подсјећа да је водство јеврејске заједнице, заједно с лидерима српске мањине, бојкотирало протекле двије године државне комеморације у Јасеновцу, “показујући импресивну моралну

ДЕСНИЧАРСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРОТИВ ЗАБРАНЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава „За дом спремни!“ те упозорили да ће, уколико до тога дође, „настати цензура и контрола мишљења“. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање „слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина“. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/

Фото: Д. КОВАЧЕВИЋ

Холокаустом против Јасеновца

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Проф. др Радослав Гаћиновић / Фото: Игор Маринковић

„Насиље над Србима у 20. веку“: Заборављени злочин се понавља

У Београду представљена књига Радослава Гаћиновића, детаљно описана сва страдања нашег народа, а нарочито геноцид у Јасеновцу Књига „Насиље над Србима у 20. веку“ професора др Радослава Гаћиновића промовисана је у четвртак у Београду. У овом капиталном двотомном делу, које је издао „Евро бук“, „претресен“ је цео 20. век и детаљно описана многобројна страдања нашег народа, од Берлинског конгреса до бомбардовања Србије и косовских проблема који још трају. Велика пажња је у књизи поклоњена страдањима нашег народа у два светска рата, а нарочито је обрађен геноцид над Србима у Јасеновцу и бројним другим стратиштима током Другог светског рата. Аутор Радослав Гаћиновић је на овој монографији радио више од 10 година у, како

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.