„Све што нам се догађа, припада нам јер то смо и заслужили. Ми Срби смо ћутали о злочинима који су у два светска рата почињени над нама, па су нас у овим временима прогласили за геноцидан народ!“ Тако Здравко Шотра, наш познати филмски и телевизијски режисер и аутор сјајног документарца о усташким злочинима у Пребиловцима „Ево наше деце“, почиње причу за „Експрес“ о идеји Лордана Зафрановића да сними филм „Деца Козаре“. На питање због чега смо ћутали о тим злочинима и како је могуће да о три дечја усташка логора у Хрватској, о Јасеновцу, о голубњачама у Херцеговини и западној Босни које су биле затрпане српским лешевима, нико досад није направио играни филм нити написао ваљану књигу, Шотра одговара: „Срби не знају да се баве собом,

„Затвореници у логор нису довођени да би били убијани. Узроци смрти били су болест, одмазде и казне за поједине преступе те партизански и савезнички напади… Нитко у логор није доспио, нити био убијен, само зато што је Србин или православац…“ То се, између осталога, наводи у књизи „Јасеновачки логори – истраживања“ коју је лани објавила скупина псеудонаучних активиста и „истраживача“ која дјелује под називом Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац. „Јасеновац је био казнена колонија и сви који су тамо били затворени, то су и заслужили. То је заправо био радни логор гдје су Јевреји управљали сами собом. Никада ни на једног затвореника у логору нисмо дигли руку… Људи су

Oд укупнo 490.000 кунa нaмиjeњeних зa aктивнoсти удружења кoje сe бaвe ‘стрaдaлницимa и судиoницимa Другoг свjeтскoг рaтa’, Mинистaрствo брaнитeљa Хрватске je тeк пeтину срeдстaвa дoдиjeлилo удружењима с aнтифaшистичким прeдзнaкoм. Kaкo jaвљa Aнтифaшистички Вjeсник, пoсљeдњим конкурсом министaрствa нajвишe су прoфитирaла удружења кoje сe бaвe рeхaбилитaциjoм устaштвa, прoвoђeњeм ‘пoлитикe пoмирења’ и збрajaњeм ‘посљератних жртава’. Нajвeћи дoбитник с изнoсoм oд 100.000 кунa je Удружење зa њeгoвaњe успoмeнe нa жртвe Maцeљa 1945., чиjи сe члaнoви бaвe истрaживaњeм пaртизaнских злoчинa нaкoн рaтa, идeнтификaциjoм жртaвa и oргaнизaциjoм свeчaних кoмeмoрaциja, oтвaрaњeм спoмeн-сoбe зa жртвe, рaдoвимa нa истрaживaњу jaмa у Maцeљскoj шуми и oргaнизaциjoм хoдoчaшћa пoд нaзивoм ‘Kрижни пут – стoпaмa пoбиjeних’. Tо удружење је нajвeћу пaжњу привукло приje

  У јануару у УН Србија организује изложбу о једном од најстрашнијих логора. Биће приказане и нове чињенице о страдању Срба, Рома и Јевреја Србија припрема велику изложбу о Холокаусту у Јасеновцу, која ће 25. јануара бити отворена на Ист Риверу у Уједињеним нацијама – сазнају „Новости“. На изложби под називом „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“ у седишту светске међународне организације по први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама једног од најстрашнијих стратишта током Другог светског рата, смештеном у тадашњој НДХ. Изложбу ће отворити шеф дипломатије Ивица Дачић, који за „Новости“ каже да је она фокусирана на истину о геноциду и Холокаусту, а

Хрватска безочно покушава да избаци из историје своје злочине у Холокаусту, упозорава Менахем Розенсафт… „За дом спремни!“ је постао, малтене, рутински проздрав… У заштиту Срба, од свих институција, устали јавно само ватрогасци. Приредио: Ненад ТАДИЋ Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно „инциденти“ који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав „За дом спремни!“ ушао је у свакодневни вокабулар, а за тако нешто побринули су се не само екстремни фудбалски навијачи, већ и радници у култури и политичари. Тако је

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте