Професору др Предрагу Илићу, после објављивања текстова о надбискупу Степинцу и Холокаусту у НДХ, преко нашег листа упућена гнусна порука. Почетком прошле седмице на адресу ,,Политике” стигла је поштанска пошиљка поводом недавно објављиваног фељтона професора др Предрага Илића приређеног на основу недавно штампане Илићеве књиге ,,Степинац и холокауст у НДХ”, београдске издавачке куће ,,Албатрос плус”. На адресу ,,Политике” стижу и оваква и онаква писма, има хвала и покуда, читаоци знају да изговоре и тежу, ружнију реч, на рачун неког аутора или нашег листа. И таква писма смо објављивали (у ретким изузецима и она анонимна), али ,,писмо” о коме је реч, упућено др Илићу из Београда 22. новембра, не можемо да објавимо

Пројекат под именом „Дара“ режисера Предрага Гаге Антонијевића и сценаристе Наташе Дракулић, који ће донијети причу о усташким злочинима у Јасеновцу, добио је подршку Филмског центра Србије од 61.000.000 динара /око 517.000 евра/. Ово дјело, чији је продуцент „Филм данас“, побиједило је на поновљеном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у кинематографији за 2018. годину у категорији „дугометражни филмови са националном темом“, пишу београдске „Вечерње новости“. У образложењу Комисије за суфинансирање пројеката од националног значаја, који је потписала предсједник Управног одбора Филмског центра Јелена Триван, пројекат „Дара“ издвојио се прије свега значајем теме и синергијом сценарија и редитељске експликације. Како се наводи, умјесто продукцијски „и не само продукцијски, ризичног спектакла,

Шибенски антифашисти покушали су да прекину промоцију књиге „Радни логор Јасеновац“ једног од водећих хрватских ревизиониста историје Игора Вукића, који брани усташки режим и негира геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Група Шибенчана није жељела да олако допусти представљање књиге у којој аутор фалсификује историју, злочине у Јасеновцу умањује, а сам логор описује као – „пријатно мјесто за живот“. Током промоције у шибенској Градској библиотеци, антифашисти су покушали да прочитају списак Шибенчана који су погубљени у Јасеновцу, али им организатори то нису допустили, наводи предсједник Удружења антифашистичких бораца Шибенско-книнске жупаније Зоран Рестовић. Шибенски антифашисти згрожени су чињеницом да Вукић у књизи релативизује усташке злочине у Јасеновцу.

У целој тој неславној причи о покушајима фалсификовања историје најжалосније је што и државне институције подупиру оне који отворено шире мржњу и врше агресивни ревизионизам. – Из љубави према Богу свому хрватском народу цео се свој живот јуначки борио за националну слободу и неовисност Хрватске. А борио се и против безбожног комунизма, највећег зла које је снашло људски род. Баш зато га ословљавамо као Слугу Домовине – каже Влада Владић, аутор књиге о Вјекославу Максу Лубурићу, кољачу и заповеднику логора Јасеновац. О постојању књиге „Слуга домовине: Живот хрватског витеза Вијекослава, Макса Лубурића“ хрватска јавност је сазнала из дописа који су посланици Сабора Милорад Пуповац и Вељко Кајтази, као и Огњен

У храму Англиканске цркве, у Лондону, 22. новембра је отворена тематска изложба Музеја жртава геноцида Судбина деце у Независној Држави Хрватској – Логор Јасеновац. – Ова изложба ће ускоро бити представљена и у још неколико лондонских катедрала, укључујући и ону најпознатију Вестминстерску, а затим и у Кантерберију, Јорку и још неколико других, чувених енглеских катедрала – изјавио је за „Вести“ Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Он је рекао да је идеја потекла од епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), али ни ова акција није могла да прође без пословичних међусрпских свађа. Наиме, академик проф. др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу из Лондона у ауторском

Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избјегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским мјестима, казао је Кустурица. Моје биљешке имају интензитет личног, као што све у умјетности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам „Јутјуб“ јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата. Овим ријечима славни филмски редитељ Емир Кустурица је у уторак вече, у Српском народном позоришту у Новом Саду, објаснио бројним поштоваоцима своју потребу да послије књига „Смрт је непровјерена гласина“

Поводом предавања епископа Јована Ћулибрка у англиканској цркви Св. Јована (St. John,s Church, , Lansdowe Cresecent) одржаном 22. новембра 2018. у Лондону. Епископславонски СПЦ Јован Ћулибрк је пред око 30 слушалаца, међу којима су били свештеници цркве Св. Саве у Лондону одржао предавање посвећено холокаусту Јевреја и других жртава хрватског геноцида против православних Срба, Јевреја и Рома. Предавање је било посвећено Јасеновачким мученицима, али је о њима било најмање говора. У своме предавању је епископ Јован Ћулибрк покушао да оправда злочине Алојзија Степинца загребачког надбискупа, војног викара Хрватске рекавши да је он подлегао утицају римокатоличких бискупа Независне државе Хрватске. Наравно, није споменуо злочине које је овај злочинац починио, због којих