Веома је важно да будући пројекат Меморијалног центра Доња Градина очува спомен на страхоте геноцида у НДХ и преузме улогу Меморијалног центра Јасеновац који се налази на територији Хрватске, изјавио је аутор идејног рјешења за изградњу овог центра архитекта Слободан Малдини. Пројекат изградње овог центра усвојила је Влада Републике Српске, а подржали СПЦ, Савез јеврејских општина и Свјетска организација Рома. Малдини је истакао да ће Меморијални центар Доња Градина бити мјесто које ће отворити своја врата студентима, истраживачима… и свакоме ко жели да се упозна о размјерама страдања и бити кућа истине о њима. Малдини је за “Вечерње новости” рекао да је централна зграда Меморијалног центра инспирисана обликом пекарске пећи,

ЗАГРЕБ – Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић није данас успјела у науму да приволи представнике јеврејске заједнице и Српског националног већа да одустану од бојкота комеморације у Јасеновцу, која ће бити одржана под покровитељством државе, 22. априла. Грабар Китаровић је раније данас разговарала са представницима јеврејске заједнице и СНВ, након чега је из њеног кабинета саопштено да је констатовано да је неопходно отворити дијалог о свим отвореним питањима. Предсједник СНВ Милорад Пуповац изјавио је Танјугу послије разговора са хрватском предсједницом да та организација неће присуствовати државној комеморацији у Јасеновцу, а да ће о томе да ли ће се придружити Јеврејској заједници 15. априла одлучити данас. „Не видим простор за компромисно

“Немачка и њени Хрвати” jе трећа публицистичка књига Урлиха Шилера, а изазвала jе и наjвећу пажњу jавности због тезе да jе немачка политика 90-их пропустила прилику да интервенише због парциjалне рехабилитациjе усташтва, што jе била и њена историjска одговорност. С друге стране, Шилера оптужуjу да jе написао антихрватски памфлет, а у разговору за “Тпортал” угледни немачки новинар обjашњава шта jе био циљ његове књиге. Како сте уопште дошли у Југославиjу 1953, тада као млади немачки слависта? – Желео сам да своjе знање руског из заробљеништва надопуним jош jедним словенским jезиком. Тада jе био актуелан српско-хрватски, нарочито jер jе Југославиjа почела да се отвара према Западу. Имао сам потпуну слободу кретања,

Директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да је тренутно у Хрватској на сцени покушај да буде смањен обим злочина почињених у Јасеновцу. Према његовим речима, када једном смање обим злочина, следеће је да их у потпуности негирају. Зуроф је рекао за “Глас Српске” да је због такве ситуације у Хрватској потпуно исправна одлука представника Срба и Јевреја да бојкотују овогодишњу комеморацију у Јасеновцу. “Не постоји сумња да су присутни елементи у хрватском друштву који изражавају носталгију за усташким режимом и Независном Државом Хрватском (НДХ), али то нису сви људи и не деле сви такво осећање. У Хрватској постоји много људи који су против тога, али постоји

У Сплиту је обиљежена 25. годишњица Хрватских одбрамбених снага на којој су присуствовали генерали Жељко Гласновић и Миле Дедаковић. Говор је одржао и ратни заповједник Марко Скејо, који се заложио за то да се поздрав “За дом спремни” законски заштити. На скупу је призвано и сјећање на режим Анте Павелића и НДХ, успостављену на исти дан када и ХОС слави своју годишњицу постојања, преноси Индекс.хр. Скејо је за усташки поздрав рекао да је “чист је као суза” и да “мора да буде уграђен у нови закон о хрватским бранитељима како би се коначно зауставила расправа о овом светом хрватском поздраву”. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: „Симон Визентал“

Филм Јакова Седлара “Јасеновац – истина” изазвао коментаре као још једна ревизија историје. Главни починиоци стравичних злочина нису били припадници НДХ, већ – партизани! Загребачка премијера документарног филма Јакова Седлара “Јасеновац – истина” натерала је израелску амбасадорку у Хрватској Зину Калај Клајтман да напише писмо у којем тврди да се историја у њему приказује селективно. – У филму се ревидирају многе историјске чињенице и вређају осећаји људи који су изгубили своје најмилије у логору за истребљење у Јасеновцу – каже амбасадорка, чија је породица доживела Холокауст. – Такође сам приметила настојање да се умање страшне размере почињених злочина. Филм је приказан у понедељак само неколико дана уочи седамдесет и пете