Пише: Владислав Панов У актуелном документарном филму хрватског „домољуба“ Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ – који се на најбезочнији начин бави прекрајањем историје и података о зверском учинку рада концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата – овај је вишедеценијски борац за истину и правду отишао најдаље до сада Протеклих је дана у Хрватској, али и у другим земљама познатим као сигурна уточишта за представнике „древне“ хрватске емиграције, с великим домобранским поносом приказиван документарни филм циничног назива „Јасеновац – истина“. Ово епохално дело (накарадно и у свему лажно) хрватске пропагандне машине је, како наслов сугерише, после седамдесет година од затварања једног од најстрашнијих логора смрти у Другом светском рату, оног

Берлин — Откако је у јануару почела са радом влада под вођством ХДЗ, расположење у Хрватској је екстремно напето, пише немачки дневник Франкфуртер рундшау. Аутор Норберт Мапес-Нидик најпре цитира Милорада Пуповца, председника Српског народног већа (СНВ), који је написао да се Хрватском шири атмосфера нетолеранције и мржње – не само према њему лично, већ и према новинарима, глумцима, режисерима, црквеним великодостојницима и бранитељима људских права. У чланку Нидик даље пише: „Српска мањина и савез јеврејских заједница бојкотују овогодишњу комеморацију жртвама Јасеновца. Разлог је релативизација и оживљавање усташтва, како су то изјавили челници јеврејске заједнице.“ „Откако је у јануару почела са радом влада под вођством националноконзервативне странке ХДЗ, расположење у земљи

Председник хрватског Сабора Жељко Рајнер назвао је три одвојене комеморације у Јасеновцу прославама јер се ту,како је навео, не изражава пијетет према жртвама. „Критиковали су две колоне у Вуковару, а сада имамо три прославе у Јасеновцу, јер то није комеморација, изражавање пијетета и жаљења према жртвама, за мене је то подела коју није узроковао ХЏ, ни влада“, рекао је Рајнер, пренела је регионална тв станица Н1. Критикујући оне који доприносе поделама у хрватском друштву, Рајнер је рекао да „упркос његовим настојањима, као и ХЏ-а и Томислава Карамарка који апелују да се не делимо и да нађемо оне моменте који нас зближавају, неки на томе остварују политичку садашњост“. „Видите шта се

А Јевреји из Загреба? Голдштајнови би мало на комеморацију у Јасеновац, мало у Блајбург. Па када из хиљаде грла гледалаца на фудбалској утакмици Хрватске и Израела, недавно у Осијеку, одјекне урлик „за дом спремни“, онда господо нема чуђења локално делују. Познавао сам угледне загребачке интелектуалце Јевреје, др Слободана Ланга, Славка Голдштајна и Михајла Монтиља. Ланг и Голдштајн често су долазили у редакцију листа „Данас“, а господина Монтиља, који је радио у протоколу републичког Секретаријата за односе с иностранством у Загребу, сретао сам на дипломатским коктелима. Увек је био елегантан с „армани“ краватом и златним „ролексом“. И Слободан Ланг и Славко Голдштајн подржали су 1990. године долазак на власт Фрање Туђмана,

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина истиче да је над српским народом у Независној Држави Хрватској почињен геноцид, а најстрашнији злочини вршени су у концлогорима, посебно Јасеновцу, и то методама које историја људске цивилизације не памти. Према његовим ријечима, посебно су сурови били концентрациони логори што су их Хрвати подизали по узору на своје нацистичке менторе, које су превазишли по бестијалним методима и средствима ликвидација. Историјски извори говоре, напомиње он, да су над одраслим особама вршени и појединачни, групни и масовни злочини као што су силовање, расијецање трбуха трудним женама и вађење нерођене дјеце из утробе. Забиљежено је и бацање жртава у крашке јаме, пећине, спиље, поноре, голубњаче, безданке,