Истраживач логора Јасеновац и антрополог Србољуб Живановић рекао је да је за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ крива хрватска држава, јер је 1941. године донијела расистичке законе, а да су надбискуп Алојзије Степинац и његови свештеници били присутни у хрватском парламенту када су они доношени. „Сви у Хрватском сабору су гласали за усвајање тих расистичких закона“, рекао је Живановић на промоцији књиге Момчила Диклића „Светац – може ли Алојзије Степинац бити светац“ на Београдском сајму књига. Он је напоменуо да су ти закони предвиђали да свако може некажњено убијати Србе, Јевреје и Роме, којима је било забрањено да иду тротоаром, те да их може пљачкати, силовати и

Музеј жртава геноцида у Београду добио је црвену траку са латиничним натписом „Србин – Сербе“, која је једна од укупно три такве сачуване траке које су Срби морали да носе на руци у Независној Држави Хрватској /НДХ/, изјавио је директор Музеја Вељко Ђурић Мишина. „Као што су Јевреји морали да носе жуте траке, Срби су морали да ставе црвене с ознаком своје националности. Тиме су аутоматски постајали мета где год да се нађу“, рекао је Мишина за београдске „Вечерње новости“. Он је истакао да је ријеч о драгоцјеном свједочанству о геноцидној политици НДХ, имајући у виду да је по завршетку Другог свјетског рата уништен највећи број материјалних доказа о геноциду

ДЕТИЊСТВО СА ЈАСЕНОВЦЕМ У ПОЗАДИНИ Док држим у рукама књигу Ратка Дмитровића, „Крст на крижу“, која говори о историји србско – хрватских односа у 20. веку, сећам се свог детињег искуства Јасеновца. Наиме, кад сам имао девет или десет година, у ормару свог деде, у селу Кулиновци код Чачка, нашао сам књигу „За човјека“, некакво званично издање о антифашистичкој борби у логорима Југославије под окупацијом. И ту су била сећања на Јасеновац. Ту сам, први пут, читао сећања доктора Зеца о злочину усташе Жилета Фригановића над старцем Вукашином Јасеновачким. Било је и о погубљењу Божидара Аџије и других комуниста. Али, оно најстрашније је нечије сећање на др Хинка Пићилија, творца

Чак и тако значајан догађај као што је изложба о Јасеновцу најављена за идућу годину у Уједињеним нацијама не може да прође без међусрпских препуцавања, а прва критика на рачун организатора је стигла од српског активисте из Париза Симе Мраовића. Он је оценио да приступ овој изложби омаловажава сећање на српске жртве. – Наслов изложбе је „Аушвиц Балканског полуострва“. Ненамерно, злонамерно или с намером да обману посетиоце изложбе, организатор оставља посетиоцу и његовом познавању историје да сам закључи да се ту ради о Јасеновцу и о Србима. Такође, Јасеновац је основан у августу 1941. године, Аушвиц октобра исте године. У Јасеновцу је било преко 1.000.000 логораша од којих преко 95

На Међународном београдском сајму књига, који ће бити одржан од 23. до 30. октобра, издавачком дјелатношћу представиће се Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ са два наслова. Ријеч је о књизи „Драксенић 1941-1945. године“, чији је аутор директор те Јавне установе Тање Тулековић и другом броју часописа „Топола“. Осим аутора, на промоцији ће говорити рецезенти књиге Жељко Вујадиновић и Драган Давидовић, а издавачка дјелатност Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ биће представљена на штанду Републике Српске, хала 2, ниво А у уторак, 25. октобра. „Драксенић 1941-1945. године“ друга је ауторска књига Тање Тулековић. Говори о страдању тог дубичког села за вријеме Независне Државе Хрватске. „Топола“ представља научни часопис Јавне установе „Спомен-подручје Доња

О историјској улози загребачког надбискупа великодостојници две цркве поново ће разговарати у фебруару „Haдбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа. Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а председавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог светског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића