Руски   Како се савремена Хрватска односи према своjоj фашистичкоj прошлости? У августу се навршава 76 година од стварања jедног од наjстрашниjих концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, коjе су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јевреjима од коjих су се чак и Немци згражавали. А како се сад у Хрватскоj односе према усташама? Сматраjу ли они да jе Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе што се данас дешава у Прибалтику. Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г. по вољи усташа коjе су дошле на власт био

У преостале три од једанаест тачака, које наводи као разлог због којег Алојзије Степинац, усташки викар и члан парламента НДХ, не може никад бити канонизован, историчар др Дарио Видојковић говори о признањима које су нацисти и усташе одавали овом свом сараднику из врха католичке цркве. Озлоглашени фратар Под деветом тачком, он наводи орден који је Степинац 1944. године примио од усташког поглавника Павелића. Степинац је одликован високим орденом за заслуге „Велеред са звијездом“, а његова подршка усташком режиму била је и оправдање за велики број хрватског клера који је лично учествовао у усташким покољима и који су чак били у њиховим редовима као злогласни фра Мирослав Филиповић Мајсторовић, који је

Александар Чотрић Посланик у Скупштини Србиjе Александар Чотрић истакао jе да начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе страдале сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србиjу. „Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самоj Србиjи“, рекао jе Чотрић, коjи jе и предсjедник Клуба српско-jерменског приjатељства. Он jе подсjетио да у Скупштини Србиjе ниjе донесена декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом свjетском рату, нити jе такав документ поднесен Парламентарноj скупштини Савjета Европе,

Поводом 72 године од пробоја посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац и у помен на невине жртве највећег јасеновачког стратишта Доње Градине, Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ организује 22. априла меморијалну академију под називом „Свијете тихи“. Меморијална академија, која се традиционално у Козарској Дубици одржава уочи парастоса и помена у Доњој Градини, биће одржана у Дому културе у 20.00 часова. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић потврдила је да ће у програму меморијалне академије учествовати Српско пјевачко друштво „Вишњић“ из Козарске Дубице, Гудачки квартет „Паладио“ из Бањалуке, глумци Маја Вујановић и Рајко Марчета и балерине Наталија Нинић и Неда Улетиловић. Она је навела да су у току организационе припреме

Одговори на неколико кључних питања, међу којима је и то да ли је хрватски кардинал Алојзије Степинац ризиковао свој живот и положај за спасавање жртава режима Независне државе Хрватске и дизао глас против усташког бестијалног спровођења геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима – гласи: не. Питања заправо представљају 11 тачака зашто Степинац нема ни моралну, ни етичку основу да буде проглашен за свеца, пише историчар др Дарио Видојковић у име Међународне експертске групе историчара ГХ7 – Стоп ревизионизму са седиштем у Израелу. Насилно покрштавање Прво: Степинац је био промотер нетолеранције према другим верама, јавно је подржавао расне законе. Након што је у НДХ забрањено ћирилично писмо и затворене све школе

Српска православна црква је 1998. године донела одлуку да Србина из Херцеговине, Вукашина Мандрапу, прогласи за свеца. Он је био мученичка жртва усташког најбруталнијег и најозлоглашенијег логора за истребљење Јасеновац, који је означен као један од најгорих логора за истребљење у Другом светском рату. Над Мандрапом је извршена садистичка тортура, након које је брутално комадан и бестијално уморен у Јасеновцу, пише историчар др Дамир Видојковић, портпарол Међународне експертске група ГХ7 – Стоп ревизионизму. Увреда за праве вернике Ове жртве и спасиоце, који су ризиковали своје животе, српска православна номенклатура, али и католичка, на бази универзалних морално-етичких принципа беатификовала је, односно прогласила свецима са пуним правом. До сада, ниједна личност из

Овог десетог априла навршава се 76.-а годишњица „круговалног наступа“ Славка  Кватерника,  бившег домобранског пуковника и КуК окупационог управника Београда, којим је прогласио „ускрснуће“ хрватске државе. Након уласка немачке војске у Загреб, извукао се Славко из подрума  конзулата Трећег Рајха где су га сакрили још 27. марта као доказаног србомрсца и свог сарадника. До круговалне постаје (радио станица) Загреб, допратила га је Мачекова грађанска заштита која се покренула да наоружана хвата државне чиновнике Србе и југословенске патриоте Хрвате, како би осигурала жељени ред и мир у том „повијестном ускрснућу“ независне Хрватске, док истовремено 50 нацистичко – фашистичких дивизија оружјем напада државу Југославију! Тренутак екстазе раздрагане србождерске руље док поздравља панцере на